Da li ste emocionalno zavisni?

Koren je nedostatak samopouzdanja

Pasivno zavisni poremećaj jedan je od najčešćih poremećaja ličnosti, a jednako se često javlja kod žena i muškaraca i najčešći je u kasnoj adolescenciji. Karakteriše ga osećaj potčinjenosti drugima, a ljudi koji pate od ovog poremećaja drugima se čine pasivnim i pomalo opsesivnim. Koren problema je nedostatak samopouzdanja.

Najviše se boje napuštanja

Ako uđu u blizak ljubavni ili prijateljski odnos, razvijaju snažnu zavisnost od druge strane koju idealizuju i pridaju joj veću važnost u njihovom životu nego što stvarno ima. Panično se boje da će ih napustiti i da će ostati sami, pa na svaki znak takve mogućnosti još više naglašavaju svoju opsesivnost, i skloni su drami. Takav stav je često posledica traume iz detinjstva, recimo ako su mu se roditelji razveli, pa je imao osećaj da jedan roditelj napušta njega, a ne brak.

Idealne su žrtve zlostavljača

Budući da su naučeni da ugađaju drugima, strahuju od napuštanja i pesimistični su u pogledu svojih sposobnosti. Oni su idealne žrtve zlostavljača. U takvim odnosima smatraju da se druga strana prema njima loše ponaša jer "oni to zaslužuju" ili ih je strah da odu jer misle da ni sa kim drugim neće moći da uspostave blizak odnos, tačnije smatraju da ih niko drugi neće voleti.

Preosetljivi su

Njihov okidač je kritika koja im se uputi, ili ono što dožive kao kritiku. Ako nešto ima imalo negativan prizvuk, u stanju su da se osećaju napadnuto i kao na ispitivanju. Tada reaguju odbrambeno - ljute se, pravdaju, traže krivca u drugome ili se povlače u sebe. To ponašanje slično je dečijem, a rezultat je nezrelog stava prema sebi i neshvatanja da su jednako vredni kao i drugi.

Svoju vrednost traže u drugima

Pojedinci s ovim poremećajem zavisni su o tuđem mišljenju o njima, kojima potvrđuju svoju vrednost. Često ih privlače jake, dominantne ličnosti kojima mogu da prepuste donošenje odluka u njihovom životu i koje mogu da konsultuju, a često će preispitivati svoje odluke čak i oko najmanjih stvari. Zbog toga ih ponekad okolina doživljava kao one koji nemaju "svoje ja".

Ima pomoći

Zbog velikog broja ljudi s blažim ili težim oblikom ovog poremećaja, često ga oboleli ne vidi kao problem, niti ga njegova okolina do te mere uočava. Pomoć najčešće traže ako njihovo ponašanje i stav dovedu do situacija i problema s kojima ne znaju da se nose. Stručnjaci im najčešće pomažu kroz psihoterapiju, s glavnim ciljem jačanja samopouzdanja i podsticanjem samostalnosti.