Zašto još nema leka protiv ebole?

Stručnjaci ističu kako je glavni razlog virus ebole koji je zbog njegove opasne prirode teško proučavati.

Derek Gaderer, stručnjak koji se bavi genetikom virusa, sa Univerziteta Lankaster Velikoj Britaniji, pojasnio je za "Fox News" kako je uvek lakše pronaći lek za bolesti koje uzrokuju bakterije.

"Antivirusni lekovi za antibakterijskim zaostaju nekoliko decenija. Virusi ne proizvode puno proteina tako da je manje 'meta' koje se mogu ciljano lečiti. To je slučaj i s virusom ebole", ističe Gaderer.

Osim toga, virus ebole toliko se brzo menja da je pitanje da li bi vakcina proizvedena danas bila efikasna i za nekoliko godina. Do sada su naučnici pronašli pet vrsta virusa ebole. Uz to, kako je izuzetno smrtonosan, moguće ga je proučavati samo u najviše moguće zaštićenim uslovima što ograničava broj eksperimenata.

"Samo u par laboratorija na svetu može se raditi s virusom ebole. Osim toga, od ljudi koji su bili zaraženi ebolom, vrlo malo ih je preživelo pa je teško proučiti koji su im to biološki faktori pomogli da pobede virus", pojasnio je Gaderer.

Ebola se prvi put pojavila 1976. u Kongu i Sudanu. Poreklo virusa nije poznato, ali se pretpostavlja da je sve krenulo od – slepog miša. Sa životinja je ebola prešla i na ljude, a s čoveka na čoveka prenosi se telesnim tečnostima (krvlju, pljuvačkom…).

Simptomi su temperatura, bol u mišićima, glavobolja, dijareja i u nekim slučajevima krvarenje. Virus ebole napada imunološke ćelije i uzrokuje njihovo zagravanje zbog čega pucaju krvni sudovi i raste krvni pritisak, a to dovodi do zatajenja organa.

Potencijalni lekovi za ebolu u eksperimentalnoj su fazi testiranja na životinjama i za sada još ne pokazuju efikasno delovanje protiv jednog od najopasnijih virusa današnjice.