U Srbiji 150.000 ljudi ima "preskakanje srca"

Poremećaj srčanog ritma najčešće se javlja kod osoba sa povećanim krvnim pritiskom, oslabljenom srčanom funkcijom i bolešću krvnih sudova, rečeno je danas na prvom kongresu Srpske asocijacije kardiologa o atrijalnoj fibrilaciji (SAFA).

"Ovo je jedna od vrlo čestih bolesti i veliki problem svuda u svetu. Ukoliko se bolest na vreme ne prepozna i ne leči povećava se rizik od nastanka srčanog udara", naglasio je profesor Univerziteta u Birmingemu iz Velike Britanije Gregori Lip. On objašnjava da pacijenti često ne prepoznaju simptome bolesti, neretko se aritmije otkriju slučajno, a dešava se i da pacijenti kod kojih je bolest dijagnostiokovana ne obraćaju posebnu pažnju na to i prekidaju sa terapijom.

"Važno je na vreme prepoznati bolest i početi sa antikoagulantnom terapijom- terapijom koja sprečava zgrušavanje krvi. Danas postoji savremena terapija zahvaljujući kojoj se smanjuju šanse za razvoj komplikacija poput šloga", objašnjava Lip.

Na skupu se moglo čuti da nelečene aritmije vremenom oštećuju zdravo srce, može da se javi uvećanje srčanih šupljina i slabljenje srčane funkcije. U tako izmenjenim srčanim šupljinama dolazi do zgrušavanja krvi i postoji opasnost da se taj ugrušak otkine i zapuši krvni sud u mozgu i dovede do moždanog udara.

Statistika kaže da skoro svaka šesta osoba koja doživi šlog ima ovu aritmiju, a da se u 50 odsto slučajeva moždani udar završava smrtnim ishodom. Načelnica Odeljenja intenzivne nege Kliničkog centra Srbije i predsednica Srpske asocijacije za atrijalnu fibrilaciju (SAFA) Tatjana Potpara naglasila je da je kod ovog oboljenja važno prilagoditi terapiju svakom pacijentu.

Ona je dodala da je terapija zahtevna jer podrazumeva određeno angažovanje i bolesnika, "možda i više nego lekara". "Dešava se da vremenom bolesnik zaboravlja zašto je počeo da pije lekove i sklon je da prekine sa terapijom i to je velika opasnost", naglasila je Potpara. Ona je dodala da se iz tog razloga danas u svetu radi na edukaciji bolesnika, organizuju se radionice kako bi se stalno pacijenti podsećali zbog čega su počeli da piju lekove i koji su rizici ukoliko se bolest ne leči.

Kako u Srbiji ne postoji precizna evidencija koliko pacijenta ima ovaj zdravstveni problem iz Udruženje kardiologa SAFA najavljuju formiranje nacionalnog registra obolelih od atrijalne fibrilacije.

U svetu svake godine 15 miliona ljudi doživi šlog kao posledicu atrijalne fibrilacije, a procenjuje se da u Srbiji ovaj zdravstveni problem ima oko dva odsto stanovnika ili 150.000 pacijenata.

Na Prvom međunarodnom skupu o poremećaju srčanog ritma učestvuje oko 450 kardiologa iz zemalja i inostranstva, a cilj boravka inostranih stručnjaka je da upoznaju srpske kolege sa najsavremenijim metodama lečenja i terapije koji se primenjuju u Evropi i svetu.