Vežbanja poboljšava rad mozga

Mnogi idu u teretanu ili šetaju da bi poboljšali zdravlje kardiovaskularnog sistema, razvili mišiće i, naravno, dobro izgledali, ali vežbanje ima i neke prednosti za glavu, a ne samo za telo.

Poslednjih desetak godina naučnici se bave pitanjem kako vežbanje može da poboljša funkciju mozga. Bez obzira na godine i fizičku kondiciju (tu spadaju svi od radnika u šoping centru do maratonaca), studije pokazuju da odvajanje vremena za vežbanje ima velike prednosti po mentalno zdravlje. U nastavku su dati neočekivani primeri kako vežbanje može da doprinese mentalnom zdravlju i međuljudskim odnosima i dovede do zdravijeg i srećnijeg života koji će vas svakako inspirisati da počnete da se bavite fizičkom aktivnošću.

1. Smanjuje stres

Težak dan na poslu? Prošetajte ili odradite kratke vežbe u teretani. Jedan od najčešćih prednosti vežbanja po mentalno zdravlje jeste oslobađanje od stresa. Fizička aktivnost može da pomogne u kontroli fizičkog i mentalnog stresa. Vežbanje takođe povećava koncentraciju norepinefrina, supstance koja može da ublaži reakciju mozga na stres. Zato ne oklevajte i vežbajte - vežbanje može da umanji stres i ojača sposobnost organizma da se izbori sa trenutnom mentalnom napetošću. Situacija u kojoj su svi na dobitku!

2. Podstiče lučenje supstanci koje nas čine srećnim

Prelaženje par kilometara na pokretnoj traci može da bude naporno, ali je svakako vredno truda! Vežbanje oslobađa endorfine koji stvaraju osećaj sreće i euforije. Studije pokazuju da vežbanje čak može da ublaži simptome kod osoba sa kliničkom depresijom. Zato lekari preporučuju da osobe koje pate od depresije ili anksioznosti (ili one koje se jednostavno osećaju tužnim) što više vremena provode u teretani. U nekim slučajevima vežbanje može da bude jednako efektno kao antidepresivi u lečenju depresije. Nemojte brinuti ako niste tip osobe koja voli da ,visi’’ u teretani – ukupno raspoloženje može da vam se popravi i ako vežbate nekoliko puta nedeljno po pola sata.

3. Popravlja samopouzdanje

Hodajte na pokretnoj traci da biste izgledali (i što je još važnije, da biste se osećali) kao milion dolara. Jednostavno rečeno, fizička kondicija može da popravi samopouzdanje i poboljša mišljenje o samom sebi. Bez obzira na telesnu težinu, konfekcijski broj, pol ili godine, vežbanje može brzo da unapredi percepciju osobe o sopstvenoj privlačnosti i vrednosti.

4. Uživanje u prijatnoj spoljašnjoj sredini

Da biste sebe još više voleli, vežbajte na otvorenom. Vežbanje u prijatnoj spoljašnoj sredini može dodatno da ojača samopouzdanje. Pronađite fizičku aktivnost na otvorenom koja najviše odgovara vašem stilu, bez obzira da li je to penjanje uz stene, pešačenje, iznajmljivanje kanua ili jednostavno džogiranje u parku. Pored toga, sav taj vitamin D koji se dobije od vremena provedenog na suncu (uz zaštitnu kremu, naravno!) može da umanji šanse za dobijanje simptoma depresije. Zašto da rezervišete dan u spa centru kad malo svežeg vazduha i sunca (i vežbanja) može da učini čuda za samopouzdanje i sreću?

5. Sprečava opadanje kognitivnih sposobnosti

Nije baš prijatno čuti ali je istina – kako starimo, tako naš mozak počinje slabije da funkcioniše. S obzirom da bolesti karakteristične za starenje i degenerativne bolesti kao što je Alchajmer u suštini ubijaju ćelije mozga, njegov obim se smanjuje i tako se gube mnoge važne moždane funkcije. Iako vežbanje i zdrava ishrana ne mogu da "izleče" Alchajmerovu bolest, svakako mogu da uspore smanjenje kognitivnih sposobnosti mozga posle 45. godine života. Vežbanje, naročito između 25. i 45. godine, podstiče lučenje supstanci u mozgu koje podržavaju i sprečavaju degeneraciju hipokampusa, dela mozga koji je važan za memoriju i učenje.

6. Umanjuje anksioznost

Brzinsko pitanje: šta je bolje za oslobađanje od anksioznosti – topla penušava kupka ili džogiranje 20 minuta? Odgovor će vas verovatno iznenaditi. Tople i paperjaste supstance koje se oslobađaju tokom i nakon vežbanja mogu da pomognu osobama sa anksioznim poremećajem da se smire. Pored toga što sagoreva kalorije, trčanje na pokretnoj traci umerenim do jakim intenzitetom može da umanji osetljivost na anksioznost.

7. Poboljšava rad mozga

Razne studije na miševima i ljudima pokazuju da kardiovaskularne vežbe mogu da stvore nove ćelije mozga i unaprede njegov rad. Isto tako, istraživanja kažu da intenzivno vežbanje povećava nivo proteina koji potiče iz mozga (poznat kao BDNF) u organizmu, za koji se smatra da pomaže kod odlučivanja, razmišljanja i učenja.

8. Podstiče memoriju

Redovna fizička aktivnost podstiče memoriju i sposobnost da se uče nove stvari. Vežbanje povećava stvaranje ćelija u hipokampusu koje su odgovorne za memoriju i učenje. Iz tog razloga studije povezuju razvoj mozga kod dece sa stepenom fizičke kondicije. Međutim, ova prednost se ne odnosi samo na decu. Iako nije zabavno kao igranje igrica, vežbanje može da poboljša memoriju i kod odraslih osoba. Jedna studija je pokazala da sprintersko trčanje poboljšava zadržavanje bogatog rečnika i kod zdravih odraslih osoba.

9. Pomaže u kontroli zavisnosti

Mozak oslobađa dopamin, "supstancu za nagrađivanje" kao odgovor na bilo kakav oblik zadovoljstva, bez obzira da li je u pitanju vežbanje, seks, droga, alkohol ili hrana. Nažalost, neki ljudi postaju zavisni od dopamina i supstanci koje ga proizvode, kao što su droga i alkohol (i u ređim slučajevima hrana i seks). Dobra stvar je što vežbanje može da pomogne kod oslobađanja od zavisnosti. Kratko vežbanje takođe može uspešno da preusmeri pažnju zavisnika od droge ili alkohola kroz promenu prioriteta onoga za čim se žudi (barem privremeno). Vežbanje tokom procesa odvikavanja od alkohola ima i druge prednosti. Zloupotreba alkohola štetno utiče na mnoge procese, uključujući cirkadijalni ritam. Rezultat toga je da alkoholičari ne mogu da zaspe (ili da ostanu u stanju sna) bez pića. Vežbanje može da pomogne da se unutrašnji sat u organizmu ponovo pravilno navije, što ljudima pomaže da zaspe u odgovarajuće vreme.

10. Poboljšava opuštanje

Da li vam se desilo da odete pravo u krevet posle dugog trčanja ili dizanja tegova u teretani? Za neke ljude umereno vežbanje može da bude isto kao pilula za spavanje, čak i kod nekih koji pate od nesanice. Kretanje pet do šest sati pre odlaska u krevet podiže osnovnu temperaturu organizma. Kada se temperatura spusti na normalu par sati kasnije, to je signal organizmu da je vreme za spavanje.

11. Više se uradi

Nemate inspiraciju na poslu? Rešenje može da leži u kratkoj šetnji li trčanju. Istraživanja pokazuju da su radnici koji redovno odvajaju vreme za vežbanje produktivniji i imaju više energije od kolega koji to ne čine. Iako je zbog brojnih obaveza komplikovano otići u teretanu usred dana, neki stručnjaci smatraju da je sredina dana idealno vreme za vežbanje zbog cirkadijalnog ritma organizma.

12. Povećava kreativnost

Većina ljudi završava naporno vežbanje tuširanjem vrelom vodom, ali možda bi trebalo da se okrenemo kreativnosti. Trening u teretani visokog intenziteta može da pojača kreativnost do dva sata nakon toga. Podstaknite inspiraciju posle vežbanja na otvorenom i u dodiru sa prirodom (videti prednost br. 4). Sledeći put kada vam treba podstrek za kreativni način razmišljanja, odlučite se za dugu šetnju ili trčanje da biste istovremeno osvežili i telo i mozak.

13. Inspiracija za druge

Bez obzira da li je u pitanju partija fudbala, grupni čas u teretani ili trčanje sa prijateljem, ljudi retko vežbaju sami. A to je dobra vest za sve nas. Studije pokazuju da većina ljudi ostvaruje bolje rezultate na aerobnim testovima ako ih rade u paru sa osobom sa kojom inače vežbaju. Bilo da je u pitanju inspiracija ili stara dobra konkurencija, niko ne želi da razočara onog drugog. Osećaj Osećaj da su deo tima kod sportista može da bude toliko snažan da podigne njihovu toleranciju na bol. Čak i oni koji počinju sa vežbanjem mogu da inspirišu jedni druge da se više potrude, tako da nađite odgovarajući par za vežbanje i pokrenite se, piše Greatist.com.