Ekonomski stručnjaci iz celog sveta veruju da postoji velika verovatnoća recesije u mnogim zemljama do kraja 2024. godine, a u Evropi se to posebno odnosi na Nemačku, Veliku Britaniju i Holandiju.
Novi podaci o finansijskoj imovini svetskog stanovništva, što uključuje akcije, investicione fondove i stanja na bankovnim računima, donose zanimljive detalje.
Nedavno je guvernerka Jorgovanka Tabaković procenila da će već početkom proleća početi smanjivanje inflacije u Srbiji, dok bi krajem godine trebalo da bude upola niža nego prošle sezone.
Potrošačke cene u martu 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 16,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dejan Šoškić, ocenio je da situacija sa inflacijom u Srbiji ne bi bila takva da je bilo dobre ekonomske politike u domenu poljoprivrede i energetike.
Incident u prodavnici u u Beogradu, gde su se stariji građani sukobili oko paketa ćevapa na akciji, ukazuje da u Srbiji postoji ozbiljna socijalna nejednakost.
Kako bi sprečila dalji kolaps banaka, Federalne rezerve su pristale da preuzmu trošak isplate svih depozita, osiguranih i neosiguranih, za šta je potrebno oko 900 milijardi dolara.
Mada minstarka za finansije SAD Dženet Jelen ističe da u potpunosti kontroliše bankarski sistem, a iz Ciriha poručuju da su "stavili pod kontrolu Kredi Svis banku", investitori, izgleda, ne čuju.
Možda i brže nego što se očekivalo pokazalo su koliko su finansije Srbije slična nejakoj barci što se na otvorenom moru leluja pod prvim udarima vetra koji preti da pređe u tornado.
Srbija će u 2022. godini najverovatnije imati privredni rast od 2,3 odsto i biće rekorder po najnižoj stopi u regionu, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.
