Sezona je praznika i doba godine kada za tren zaboravimo na sve loše i poželimo da nova godina i ta masa novih dana donesu baš ono nešto što nam treba.
Zabavno i mučno - najbolji je opis interneta ovih nekoliko postizbornih dana i čini se da se svi guraju na pozornici ne bi li dokazali da su bili, da jesu ili da će biti u pravu.
Biti dovoljno lud ili primoran da nešto pre osam sedneš u auto i zaputiš se na neku od adresa na drugom kraju grada svojevrsni je oblik hrabrosti ako mene pitate.
Dešava se često, a posebno u poslednje vreme se nekako namestilo da sam naletela na veći broj komentara o tako strašnim dečijim pravima koja uništavaju društvo, nas roditelje i decu.
Koliko vam se puta desilo da vam se dete otkotrlja niz stepenice? Ali iskreno! Da ga dežurni glumci spasavaju a da se vi ne javite da vam se dete otkotrljalo? Meni bar par puta dnevno. Živi smo ljudi.
Svi znamo kako se u životu i na internetu periodično smenjuju gotovo iste teme za raspravu i diskusiju. Ako su kalendarski inspirisane onda jednom godišnje, ako nisu onda i češće, čim se zaboravi.
Osam dečaka stoje na "ostrvu", nasred Futoškog puta kod Šeratona, i drži telefone. To je slika koju je jedna žena podelila u fejsbuk grupi novosadskih mama.
