Mađarska planira da skoro učetvorostruči porez na kratkoročno iznajmljivanje stanova u Budimpešti da bi se izborila sa stambenom krizom u glavnom gradu.
U Beogradu se grade gotovo isključivo stanovi za prodaju, jako je malo javnih stanova u kojima žive ljudi koji plaćaju stanarinu, a cenu najma stanova diktira tržište.
Stanovnici šestog okruga u Budimpešti izglasali su zabranu kratkoročnog najma od 2026. u odluci koja bi mogla imati šire posledice za tržište nekretnina.
Medicinski fakulteti u Kragujevcu i Nišu već su se pokazali kao magnet za strane studente, dok se fakulteti u Subotici uključuju u borbu za akademce iz inostranstva.
Grad Barselona je najavio da će do 2028. godine zabraniti iznajmljivanje apartmana turistima, čime želi da obuzda rast troškova stanovanja i omogući građanima da žive u svom gradu.
Poslednji popis stanovništva pokazao je da u Srbiji ima 170.000 osoba koje žive kao podstanari. Zapravo brojka je mnogo veća, ako se zna da 156.000 njih živi u nekretninama svojih rođaka.
Velike su muke podstanara - poskupela kirija, kvarovi koje stanodavac ne rešava, nenajavljene posete vlasnika... Međutim, ni pojedinim stanodavcima nije lako, jer se nikad ne zna ko se uselio u stan.
Skoro svako treće domaćinstvo u zemljama Evropske unije živi u iznajmljenom stanu, dok gotovo 70 odsto stanuje u stanovima ili kućama koje su u njihovom vlasništvu, pokazuju podaci Eurostata.
Pravom broju nekretnina koje se u Srbiji izdaju kao "stan na dan" teško je ući u trag, iako zakon jasno definiše obaveze vlasnika da registruju i kategorizuju svoje objekte za ovu namenu.
O tome koliko se stanova rentira u Srbiji nema preciznih podataka, a u Poreskoj upravi se razmatra uvođenje elektronske prijave poreza za one koji izdaju stanove.
Iznenadno povećanje kirije, izbacivanje iz stana, stanodavac koji "upada" u stan kad poželi - ovo su neki od problema sa kojiam se susreću podstanari, a postoji jednostavan način da zaštite.
