Državama Zapadnog Balkana potreban je veći ekonomski rast kako bi dostigle zemlje EU, rekao je glavni regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Peter Tabak.
Javne finansije Srbije su u solidnom stanju, glavni budžetski rashodi su pod kontrolom, a porezi se uredno naplaćuju, međutim, država se u 2023. dosta zadužila po visokoj kamatnoj stopi.
Pre neki dan kratka vest da će Federalne rezerve, neka vrsta centralne banke SAD, uskoro početi da smanjuje osnovnu kamatnu stopu našla se na prvoj strani mnogih bulevarskih medija u Srbiji.
Vest da je Ustavni sud Nemačke proglasio formiranje budžeta najmoćnije evropske zemlje neustavnim poučna je i za vlade drugih država, naročito onih sklonih zaduživanju.
Javni dug Srbije, kako se predviđa budžetom za 2024. godinu, biće smanjen u odnosu na BDP na 51,7 odsto, sa 53,3 odsto sa koliko se očekuje da ćemo završiti ovu godinu.
Za četiri meseca, među kojima je i maj, kada je industrijska proizvodnja u Srbiji porasla 1,5 odsto, njenom ukupnom godišnjem rastu doprinela je isključivo proizvodnja električne energije.
Srbija će ove godine imati najmanji ekonomski rast na Zapadnom Balkanu, a Crna Gora najveći, predviđa se u danas objavljenim prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
