Deset stvari koje naši roditelji nisu imali dok su odgajali decu

Не само то! Од три плате куповали ауто, а од три годишње зараде градили кућу. На летовање ишли од топлог оброка. Четврта или пета војна сила у Европи, рат изгубили од Јанше и ловачког друштва из Домжала. Најразуђенија обала на свету, нај, нај, нај. Кад одеш у иностранство, изгубиш се на улици, само викнеш, Тито, Југославија, дају ти своје кћерке да им одузмеш невиност.

Ne samo da to nisu imali roditelji, nego ni deca, i to je ono najbolje u svemu.
Deca su jela zdraviju, prirodnu hranu, nisu imala svu tu silu alergija i slab imunitet, kao većina danas.
Deca koja su rasla bez svih tih čuda tehnike, bila su mnogo kreativnija, jer im duh i um nisu od malena bili zatrpani svim tim smećem sa TV i drugih ekrana. Deca su se igrala, skakala i jurcala napolju, bila kreativna u smišljanju načina kako da se zabave i igraju. Iz te početne kreativnosti, kasnije se razvijala mnogo ozbiljnija kreativnost, koja je mnogima utrla životni put i izdigla ih na više nivoe, u radu, načinu života itd...itd...
Danas, kada je sve svima dostupno, malo je prave izvorne, individualne kreativnosti. Sve se svelo na kopiranje, čovek sve više gubi svoju izvornost, originalnost.
O deci i da ne pričamo: druženje se svelo na igranje igrica, ne znaju više da komuniciraju sem preko poruka, kratkih formi, koje minimalno angažuju um i intelekt. Robotski.
Smišljeno ispiranje mozgova. Ta deca će biti poslušni robovi novim robovlasnicima. To je cilj.

Ma spavali na klupama i nisu zaključavali, posle na kosmodromu samo pokažeš crveni pasoš i letiš na mesec..... Uvek mi pukne sijalica kod pilića kad krenu da dave sa Jugoslavijom i govnima.

Pa šta ?!
Moja pokojna baba nija struju pa se posle navikla.
Menjaju se stvari i ljudi svaki dan idu napred samo u Srbiji živomo samo u proslosti gde i kako i zašto ?! Zato smo i propali.

Eto, ja nemam malo belo kuče, imam malo crno mače, spašeno sa ulice :)))

Tačno! Nisu imali gomilu ovih nepotrebnih stvari pa su se više posvetili nama, nego guglu i traganju za speed dejtom ,kad je druga polovina na poslu.

A te male bele su svi počeli da kupuju onog momenta kada su saznali da Đoković ima jednog takvog malog belog. Bila ona frka kada se njegov mali beli izgubio na crnogorskom primorju a o tome danima pisale sve novine. Posle par dana mali beli je pronađen živ i zdrav a od tog momenta su ulice srpskih gradova naprosto bile preplavljenje tim malim belim kučićima. Skoro da nema ko ga nije kupio i šetao ulicama. I danas ih ima na desetine i desetine hiljada. Neki ih imaju i po nekoliko komada. Da se pre nekoliko godina nije izgubio Đokovićev mali beli Tesla, danas u Srbiji niko ne bi znao kako izgleda maltezer i da ta rasa pasa uopšte postoji. Koliko su ljudi povodljivi.

Roditeljstvo je danas naprosto tesko zamisliti bez minimum jedne pudlice ili onih malih belih sto danas svi imaju, kako li se zovu, uvek im zaboravim ime.