Mladić u apoteci platio sve dugove penzionera

Meni je ovo skroz promaseno. A, sta ako je taj penzioner bio teska lencuga za svog radnog veka? Da nije hteo nista da radi? Mozda je bio kockar pa je velike pare procerdao... Mi to ne znamo. Zato, vodis racuna da ne dodjes u tu situaciju i to je to.

I prosle godine je bio slucaj u NS da lik u uplati racune informatike za sve stanare ulaza jedne stambene zgrade

Ovo mi liči na recikliranu vest od prošle godine, ako se tako nešto uopšte i desilo...

Ziv bio momcino da li si Ilija,Alija,Franja ti si ljudina a danas je toga jako malo.....

Ako je istina, ovakvi gestovi mi daju nada da ćemo opstati kao ljudska vrsta.

Stojan, 55- godišnjak, poznati gradski lik, čukao penzionerku 18 godina stariju od sebe. Žena je odjednom postala presrećna, pa, eto, tako i moj drugar učini dobro, lekovito, delo...

E to je Čovek.

Zar smisao zivota nije u tome da volimo jedni druge i da pomažemo jedni drugima na način na koji možemo ? Neka to nekad bude osmeh, lepa reč, razgovor, podrška, ohrabrenje,saslušati šta neko ima da kaže, zagrljaj, pomoći bolesnom komšiji da uredi dvorište, obaviti mu nabavku u prodavnici, zakazati pregled, odneti staru garderobu u Crveni krst, pokloniti pročitanu knjigu mesnoj biblioteci...Mnogo je načina da se učini neko dobro delo, pruži pomoć, ne zavisi sve samo od novca. Bitno je imati dobru volju i ideju. Možda će jednog dana ovakve stvari biti normalne, za sad su, kao što vidim, senzacija u novinama.

Bog da jos vise,ili Alah ...sav bericet na ovom dunjaluku...
pazi....nije se slikao..dao ime...samo je uradio to dobro delo..
Hvala mu

Još uvek ima dobrih ljudi. Daj Gospode Bože ovom momku zdravlje, sreću i radost u životu.

Sve vise se narod okrece narodu jer ocigledno smo shvatili da jedino tako mozemo preziveti,
drzava je davno digla ruke od naroda tako da i narod treba da prestane da gaji nadu u drzavu.

Navešću vam primer jednog mladića iz Novog sada, sada Kanađanina.
90-te godine.
Mladić , inženjer, oženjen lekarkom, dobili bebu.
Stambeno sređeni, kuća. Zaposleni oboje, on u ElektroVojvodini.
Dolazi u apoteku na sadašnjem Bulevaru Oslobođenja, kod mosta.
Red.
Apotekarka pita dedu da li ima 30 dinara za participaciju. Nešto, i tada veoma malo.
On nema. Ona odbija da mu izda lek.
On se polako okreće i odlazi. Veoma je star, možda 90 godina.
Naš junak, mladić, odlučuje da plati to što nedostaje, deda dobija lek.
Isto popodne, predlaže ženi da odu za Kanadu, s bebom.
Napušta Razvoj ElektroVojvodine, solidne uslove.
U Kanadi, javlja se na konkurs u Torontu, čim je došao, raspisala ga lokalna Power Company., njihova Elektrodidtribucija. Radno mesto u Poslovodnom odboru.
Nakon razgovora, primaju ga odmah.
Njegova supruga, lekarka, nije bila te sreće.
Primili su je par stotina kilometara od Toronta, dve godine je morala da dokazuje diplomu,
možda i da volontira, ne sećam se. Razdvojen život.
Veliki pozdrav Miroslavu, iz Novog Sada, i neka te sreća prati!
Zaslužio si.

Divno, dirljivo!! Ah, penzioneri kupuju lek na veresiju. Tuga!!!

Ludi su u biti dobri,medjutim u nama preovladava strana koja je utrnula na svaki dobar gest a i kulturno ponasanje.Po meni to je proizvod ove trke za svim i svacim nazovimo to prestizom.
To se sve videlo na ponasanje u Lidlu,da je svako uzeo po dva ili tri ne bi bilo ono sto je bilo alavost sve meni a nista tebi .....

Svako delo se vrati tokom života.
Jedino ljudi ne znaju da to uporede u određenom vremenskom periodu.
Ne povezuju nešto od pre na primer 12 godina i ono sada.
Velike su sile nad nama, a mi smo tako mali.
Kome se sliva novac, može i da pomogne drugom.
Ne pitamo poreklo novca, a on zna najbolje zašto to radi...

Svaka cast !Zelim mu da zaradi sto puta vise i da opet ucini dobro delo!