Manje poznate zanimljivosti o ljudskoj psihi

Bravo.
Imam jednog druga koji je mnogo pametniji od mene.
Dok smo studirali vidjali smo se na nekoliko meseci. Posle diskusije sa njim ja imam materijala da razmisljam, cini mi se, jos godinu dana. Ali uvek mi je izgledalo da je moje argumente on vec provukao kroz mozak, cak i ako nije, vrlo brzo bi shvatio sta hocu da kazem.
Meni su ti razgovori bili dusevna hrana. Njemu ocigledno nisu.
Nismo videli nekoliko godina.

Sam pocetak je netacan. U svojim odnosima sa ljudima i komunikaciji, ljudi ne mogu da tolerisu razliku u IQ vecu od 30, a veca od 20 im vec smeta i ne zele je. Ta komunikacija i svaki odnos je izuzetno naporan i dosadan za osobu sa vecim IQ, a s obzirom da oni cine tako mali procenat ljudi, sasvim je shvatljivo da ne mogu imati mnogo prijatelja. U skladu sa pogresnim tumacenjem je i savet ovih psihologa - primoravanje sebe na druzenje sa ljudima znacajno manje inteligencije, bez obzira na njihovu mozda dobrotu i sl. bi izazvalo samo patnju. Ali sta da se radi, visoka inteligencija je i dar i prokletstvo u isto vreme, a svako svoj krst nosi.