Proizvodnja pršute nikad neizvesnija, a plaćaćemo je sve skuplje

Ekonomski tigar na delu. Ko nam je sad kriv? Posto mi ocito nismo krivi ni za sta.

moremo brez nje

Potpuno si u pravu, nekad najbogatiji ljudi su prezali konje u zaprege pa putovali u banje na more..... sad svakom božijem čoveku za taj put treba gorivo, mazivo, ulje.... užas, gde ide ovaj svet.

Ovi proizvodjaci, posebno Vostane su sramota za pršut i uporabu njegovog imena. To su butevi tko zna odakle sa finalnim proizvodom jako ruznog ukusa koji nema veze s pravim prsutom. Magig je znao imati prihvatljiv industrijski pršut, ali sve to skupa veze nema s pršutom. Pravi pršut ces jos jedino naci kod ljudi koji imaju svoje prasce po selima dalmatinske zagore, i to samo oni koji godinama ili desetljecima imaju svoje prasce koji kote nove svake godine i koji ih hrane svojim uzgojenim povrcem uglavnom. Ti ljudi svoje pršute uglavnom ne prodaju, ako i prodaju oni koji ih kupe su pravi sretnici. To su pršuti od zadnje noge, ne plečke ( prednja noga ) starosti 18 mj. i tezine 10'+ kg finalnog proizvoda. Minimalno suseni 18mj. Za vrhunski pršut nije dovoljno imati domacu sirovinu, vec i znanje, uvjete u sušari i povoljno vrime, jer ako nema bure nakon dimljenja na dimu koje traje desetak dana, kada pršuti trebaju poceti svoj proces zrenja, citav proces moze doci u pitanje. U modernim susarama nedostatak bure se postize ventilatorima, ali to nije dobro, dok domaci proizvodjaci se nadju u neobranim grozdju. Sve skupa proces dok vrhunski pršut ne dodje na stol, traje vise od 3 godine, tako da cijena od 30 do 40 eura za kg filetianog prsuta, uopce nije skupa. Ribari isplove danas i sutra se vrate s ribom koja postize tu cijenu, a ovi ljudi dok uzgoje i osuse prsute izgube 3 pune godine. Tko je probao pravi pršut zna sta kolika je to delikatesa. Ili ovcji dalmatinski sir.

Nekada se šunka ostavljala zbog konzerviranja, a jedino što je bilo potrebno je puno soli, malo drveta za dimljenje i prohladno mesto sa dobrom promajom. Sada treba struja i gas???