VIDEO: Na ostrvcetu u Hrvatskoj na kom su nekada letovala deca iz Novog Sada sada živi jedna žena

Secam se poste na smom uglu i restorana gde smo rucali i cekali nekog konobara olia koga smo tad tako zvali da dodje sa nekim camcem i da nam posluzi rucak

Hvala redakciji 021 za prelep članak, za ovo zrnce sreće i nostalgije u poplavi užasnih vesti.

Bila sam tamo sa vrticem kada sam imala 5 god.Bile su i mladje grupe.Bilo je jako lepo.

da rezimiramo: Hrvati su vam toliko ubermensch da se pise Hrvatski sa sve velikim slovom, JNA je izvrsila agresiju na deo Jugoslavije, a Srbi u Hrvatskoj su sami sebe ubijali, u stvari JNA ih je ubijala. procenat srpskog stanovnistva je pao, jer su Srbi umrli od premora dok su mucili neiskvarene zenge.
Nego da li Vi gospodjo za nagradu dobiste dozvolu da posetiti lepu njinu bez incidenata, ili jos treba da se trudite da zasluzite da Vas tretiraju kao ljudsko bice?

Ove godine Mljet

Stevane, ti si Novosađanin koliko sam i ja Marsovac.

@Stevan

Evo šta se desi kad seoski klošar krene da glumi Novosađanina: ne samo da si ispao mnogo jadan s tim kilavim komentarima o toplom moru, nego si maksimalni izreklamirao da nigde nisi bio kad ti je Egejsko more nešto specijalno. Najbolje je za tebe da odklepećeš nazad u svoju rupu, pošto su ovde Hrvati masovno dobrodošli pa to može da povredi tvoj neoprani seoski senzibilitet.

Sve je bilo lepše dok smo mi bili mladi i dok nam se moglo.

Pročitah ponovo šta sam napisala i u svom komentaru nisam videla nikakav oblik mržnje, samo tugu i žal za nekim lepšim danima, za ostrvom na kom sam naučila plivati, prvi put se zaljubila onako naivno i klinački, gde sam prvi put pobegla iz odmarališta na neku svirku, gde su svi dobri i sve bilo lepo. Ne znam gde ste videli mržnju za koju me prozivate, to je već Vaš problem, tačno je da se užasavam crnogorskog primorja ali Hrvatsko je za mene uvek na prvom mestu, Rab pa Makarska, Vodice, Šibenik, Sumpetar, Zadar, Omiš, Jelsa... Sve obišla i sve je prelepo.

....jednog leta između 1981. i 1985. Bilo mi je divno sa svojim drugarima na moru!

Mi Novosađani ne volimo hrvatsko more . Ne bih išao tamo ni da je sve besplatno i da mi daju džeparac. Inače Grčka je za Jadran izmislila more. Samo što ove seljačine što hvale Jadran,nisu nikad ni bili nigde drugde. Egejsko more je toplo,plaže su peskovite kilometarske,nema gužve,sve je mnogo jeftinije i što je još značajnije nema Hrvata.

Otok života, 1981-'85. Postavilo standard za sva buduća letovanja, dok sam živa.

Kako je nekad bilo pravih i pametnih investicija.Ovi danas ne znaju ni na kopnu da naprave kako valja a tada, ma bravo za te ljude koji su gradili na ostrvu a mnogima ostavili nezaboravne uspomene

@ ex chapman
"... na jednom od najlepsih mora..."

Zaključujem da ste mnogo putovali i bili na puno mora?
Ako je Jadransko jedno od najlepših mora, ja sam Petar Pan.
Hahahaha!

Dosta vise, "novosadjanka, vojvodjanka, somborka" svako zna istinu i sa jedne i sa druge strane. Bilo je zaista, lepo, dirnuti smo setili se lepih decjih uspomena. Nemojte kvariti i to lepo iz najlepseg decjeg i djackog doba sa politikom molim vas. Zasto stavljati uz svaki lep tekst Milosevica, Vucica, pa onda treba i Tudjmana. Ovo nema veze sa vasom mrznjom i podsecanja na najruznije. Nekvarite lepu sliku, bar jedna lepa neka nam ostane u secanju i ponisti ono ruzno o cemu sad stvarno netrebamo pisati.

Obdanište Mrvica sa limana 1,preko koje sam išao na letovanje,duboko u sećanju ostavljen trag,u mom životu.Ostrvo Života,prvo more,prvo plivanje,užina na parčetu hleba,sa marmeladom iz metalne kantice.Mislim da je bila 1973.
I ljudi čemu svi ovakvi komentari,uvrede.Kvarite sliku o nekim lepim vremenima,lepom podsećanju zdravog odrastanja.
Čije je bilo,čije je sad,totalno je nebitno,za ovaj lepi tekst,i podsećanja.Rado bih video i slike ko ih ima,jer ja nemam nijednu..
Hvala svima!

Bio i ja, ako se ne varam 1977. Jis malo pa 100 god

Somborska deca letovala su na Rabu, najlepše uspomene iz detinjstva vezuju me za to ostrvo i Vilu Idilu a obišla sam kao dete celo Hrvatsko primorje. Videla sam slike, danas je to odmaralište propalo i zapušteno ali u mojim sećanjima uvek je puno dečjeg smeha i radosti. Znam da neću nikad više videti Rab, meni je to preskupa destinacija ali da mogu sigurno bi to ostrvo bilo moj prvi izbor. Lep pozdrav svima koji su tamo bili i koji su sad tamo.

@@Welcome to

Pa kad mogu ovi dole sa severa Srbije da posećuju novosadski lokalni portal, zašto ne bi mogao i neko iz Hrvatske? Sa njima smo svakako u boljim odnosima.

Bio kao klinac, i još uvek osećam taj miris borova sa ostrva.

Draga Novosađanko, tačno je da su plakale i hrvatske i srpske i sve ostale majke i ljudi. U svakom ratu plaču sve strane. To je, nadam se, svima jasno. Međutim, tražiti jedostranog krivca i "agresora" je, u najmanju ruku, neozbiljno. Osim kada je ozbiljno i sa namerom mlade države da ustanovi svoju istorijsku istinu koju će prenositi novim naraštajima. Tada je zaista mnogo pogodnije polarizovati strane na agresora i domobrana. Ako niste poznavali istorijske prilike i prilike u Hrvatskoj neposredno pre rata, jasno je da imate takav stav. I ništa loše nema u Vašem stavu. Dobronameran je i možete ga potkrepiti određenim istorijskim činjenicama. Sa druge strane, čini se da Vam nedostaje to znanje o položaju Srba u Hrvatskoj. Još uvek ga možete steći, ako želite. Čak i iz prve ruke, jer rat nije bio tako davno i sigurno biste mogli da pronađete ljude iz Vaše okoline koji bi Vam o tome posvedočili. Pitanje je samo da li ih diskriminišete i još uvek nazivate izbeglicama, a sebe Novosađankom.

bivsi komunisti a potonji "demokrati" - zapravo kapitalisti - svaki je ogradio svoj zabran i obilato pokrao bivsu drustvenu imovinu.
naravno omastili su se i oni na nizim nivoima, samo ako su bili dovoljno pokvareni i primaknuti vladajucem rezimu
tako je u Hrvatskoj vrlo vredna drustvena imovina koja je pripadala OURima i drugim organizacijama iz Srbije, prosto oteta. vredne nekretnine na jednom od najlepsih mora na svetu apcigovane. a da ne govorimo o privatnim vikendicama koje su mnogi, pa bas i iz naseg NS, imali po primorju. i to je sve oteto. moja tetka je imala na Korculi i malo je falilo da ubedi mog oca da tamo i on napravi. nikad je nije vise dobila nazad, niti ikakvu naknadu. sad se po tim vikendicama pece tzv. "branitelji" i druge vucibatine. mene iz ranog detinjstva vezu najlepse uspomene na "nas" Jadran. letovali smo uvek preko mesec dana - duz cele obale - od Ulcinja do Ankarana. nikad nismo isli, kao mnoga deca, preko nekih SIZova u besplatna odmaralista. uvek za svoj gros - i uvek naravno svratimo i kod tetke
sad bi mi bilo malo bezveze da odem na Korculu pa da mi tamo neko izdaje vikendicu koja je ukradena od moje tetke...

Vožnja barkom od Otoka do Stona kojom je upravljao izvesni čika Marko. Kada smo stigli u gradić, u centru, na malom trgu, podigao jednu nogu oslonivši se na podest spomenika, novine čita Vlastimir Đuza Stojiljković.
Dane na Otoku života pamtim kao neverovatni predivni deo detinjstva.

Sram tebe bilo, siguran sam da nisi ubeđena da su i srpske majke stvarno plakale i da je i to hegemonistička srpska laž.

Najgori primer ispravnog mozga su autošovinisti. Mrze i sebe, i svoj narod, i svoju zemlju i sve ono sebe i nisu svesni koliko su slični onima koje pljuju. Sve se to može lečiti, samo niko ne misli da treba.

Lepo sećanje na ostrva u tom kraju. Deca su, besplatno, takođe boravila na ostvru Jakljan. Neki su bili smešteni u zgradi a neki u kamp kućicama. Učili smo da plivamo, imali razna takmičenja, izlet do vidikovca... Pozdrav za drugare koji su tamo bili '87

Lep tekst koji je poslužio nekima da raspravljaju šta je ko uradio za vreme i posle građanskog rata i tako kvare prelepe uspomene onima koji su letovali na tom ostrvcetu.

Bila dva puta... Jos uvek se secam da smo posle vecere za pola sata obisli ostrvo setajuci

@Sever Srbije, izgleda da je tebi vreme da se vratiš na jug.

Bio dva puta, sećam se i deda Bože i njegovih limunova. Kako je bilo dobro.
Hvala za članak.

Društveno vlasništvo? Matere ti? Pamet ti kanda društveno vlasništvo kad tako lupetaš.
A za@Nik Nisu se Inine pumpe odvojile nego ih je Srbija prisvojila tj. lapila, ukrala, narodski rečeno. Zbog takvih kao ti i treba da traže odštetu.

Kakvih nacionalista, šovinista. Ne može ni jedan članak da ugleda svetlost dana, a da se ne javljaju, ne komentarišu Vućićevi indoktrinirani pacovi. Neće zaboraviti, srbija napadnuta, bla bla...JNA je bila agresor i tačka! Ne zaboravite da Vukovar ostade sravljen,ljudi ubijeni, a najgore - i deca. Nisu plakale samo srpske majke već i Hrvatske. Istina je ta da je sve te majke Milošević zavio u crno, unakazio. Vi, "istinoljupci" sram Vas bilo!

Aleksandar974 i ja sam bio te godine kad je deda Boža preminuo, a pre nego što je umro je navodno rekao "Sve će to k vragu kad odem". Dan posle, osim nezapamćene plime (imam fotke), bio je i blaži zemljotres i požar preko u Hodiljama

@welcome to
INA nije bila vlasništvo ni Srbije niti Hrvatske kao ni njene benzinske stanice, tada je postojala SFRJ a preduzeća su bila društvena i pripadala SFRJ, a to što je unutrašnja nacionalna politika u republikama potpomognuta EU i SAD napravila od Jugoslavije je nepopravljiva šteta naneta svim stanovnicima SFRJ koji su propatili kroz grozan rat i kroz ekonomski gubitak, tako da su sada stvorene "satelitske državice" okupirane stranim kapitalom i interesom koje se više ne pitaju ništa ni na polju unutrašnje politike i zakona a o međunarodnoj politici ne BiH ni trošio reči...

Inine pumpe u Srbiji su se odvojile u "Beopetrol". To je sve bilo društveno vlasništvo, pa je to bilo po tadašnjem sistemu zakonito. Posle je to Srbija prodala Rusima, t.j. Lukoilu.

Koliko da platim što mi ubiste pradedu i prababu zapalivši crkvu, a baku mi odvedoste u dečiji logor?

Za tebe samo jedna reč koja vredi više nego bilo šta što se može meriti novcem - JASENOVAC
U naslednicu NDH - NIKAD

Pošle recite da nacionalizacija nije dobra. Ovo je primer, koliko ljudi može da uživa u nekom ostrvu, delu zemlje, objekti, ako se oduzme buržujima. Svakome prema njegovim potrebama.

Летовала сам давне 1974 год. са другарима из вртића. Лепо сећање.

Ako dobro shvatam novosadsko "Radosno detinjstvo" nije bilo vlasnik ovog odmarališta. Međutim mnoge druge dečije ustanove u Vojvodini su imale u vlasništvu odmarališta na hrvatskoj obali a nakon raspada SFRJ na netransparentan način ostale bez tog vlasništva. Tako je ustanova "Kekec" opštine Subotica posedovala odmaralište u Svetom Martinu u Podstrani kod Splita. Generacije subotičke dece je tamo godinama letovalo ali je na čudan način opština Subotica ostala bez tog odmarališta.

Izuzetno mi je drago da ste objavili ovaj tekst i vratii me skoro 50 godina nazad..na ovom ostrvu letovao sam dva puta sa obdaništem Radosno detinjstvo 1974 i 1975..tamo sam proplivao..tada sam naučio da budem bez roditelja, da namestim krevet, da ronim ježeve i morske zvezde.. Sve ono sto naša deca sada ne znaju ili nemaju ili ne smeju...lepo vreme

Kad vi iz Hrvatske već posećujete novosadski lokalni portal, dobro je znati vaše motive, ako ste uopšte lično a ne službeno ovo komentarisali. Lepo je i logično “@profesor” pitao a vi baš onako “olujno” krenuli i zaboravili da pomenete zapaljene srpske kuće u Lici i Slavoniji, zaokupljene srpske vikendice po Dalmaciji, ostrvima itd. Puno toga ste zaboravili da pomenete.

A koji je tu problem ili vest?! Zena je nasledin i moze svako da dodje ulozi letuje radi…za odredjenu visinu Rente! Nevidim zaista bilo kakav problem sem da se ženi nadoknadi novčano visedecenisko koriscenje imovine!!! Svasta…

Beše pre nepune četiri decenije kada sam prvi put stao u Govan. Nezaboravne noći i neispričane priče.

Hrvatska je napravila ogromnu štetu Jugislaviji, započevši građanski rat protiv JNA. Srbija s tim veze nema. Srbija je u rat uvučena zato što ste poslali ustaše Srbima na kuću, pa su se oni pobunili i naoružali. Vaša Hrvatska je, gospodine, povela rat protiv sopstvenih građana, sledeći "slavnu" tradiciju NDH. Love imam i trošim na odmore veliki novac, ali ni cent u vašoj etnički očišćenoj državi. Zato zbogom zauvek i uživajte u jadranskoj obali koju je od Italijana za vas na poklon posredstvom SAD dobio SRBIN Mihajlo Pupin. Da imalo znate istoriju, spomenik biste mu podigli nasred Splita. Bez njega, Hrvatska bi vam bila 200 km oko Zagreba.

A kada biste isplatili odštetu za masakrirane i proterane kojima ste oteli i spalili imovinu, ne biste se oporavili do kraja milenijuma. Ipak je donekle utešno videti da je ustaška ideologija u Hrvatskoj konstanta, nadam se da ste bili umereni u piću dok ste slavili što ste hrabro pobili hrvatske građane jer su bili različite nacionalnosti od vaše, a naročito ste ponosni što ste proteranu decu pobili u Bosni jer vam je valjda bilo slatko što su taman pomislili da su se spasili od ustaškog noža. Od vas ne postoji ogavniji narod na planeti Zemlji, nacisti su za vas bili volonteri crvenog krsta.

Zbog takvih i kao ti i onih " Srba" koji letuju kod vas nikada ali nikada vam necemo oprostiti 41-44,91-95, a narocito genocide nad Srbima u Jasenovcu i svim stratistima u 2sv.ratu,Oluji. Pokusali ste zatreti Srbe na svojim vekovnim ognjistima. Prekrstili ste,pobili i proterali i sada ti pricas o rarnoj otsteti. Kako te nije sramota i svakoga ko podrzava tvoj stav.

Ostrvo je bilo u vlasnistvu izvesnog deda Bože. Oduzeto mu je posle rata,ali je do poslednjeg dana ziveo na njemu. Odinama sam letovao tamo.Medju decom,a i vaspitacicama je kruzila prica da ce otok nestati kada deda Boža umre.Sticajem okolnosti bio sam na otoku kada je preminuo. Narednog dana je nastupila neverovatna oseka,a kada je popodne nadolazila ogromna plima,voda je ulazila u prve zgradice.Vaspitacice su u strahu svu decu odvele na brdo. Poplasile se da ce se ostrvo stvarno potopiti. Zvuci neverovatno,ali za nas koji smo to doziveli,bilo je dosta jezivo.

Predškolska Ustanova "Radosno detinjstvo" je bila samo višegodišnji zakupac. Pre II sv. rata je ostrvce bilo u privatnom vlasništvu.

U tekstu piše da je ostrvo posle Drugog svetskog rata prešlo u vlasništvo države.
Dakle, nacionalizovano je. Oduzeto je nekom privatnom licu, verovatno precima Prospere Pavić ili precima njezinog supruga.
U procesu restitucije ostrvo je vraćeno potomcima onih kojima je bilo oduzeto 1945. godine.
Dakle, Radosno detinjstvo se decenijama baškarilo i uživalo u tuđoj imovini.
Mislim da sin i unuk ove starice ne bi imali ništa protiv da Radosno detinjstvo jednog dana od njih otkupi ovo ostrvo po realnoj tržišnoj ceni i ponovo otvori svoje odmaralište.

"Radosno detinjstvo" nije bilo vlasnik ostrva. Bilo je price da ce kupiti,ali dodjose devedesete ....
Mala oaza izolovana od sveta. Posebno mesto,zauvek u srcu.

Kakva lepota! Hvala za članak!

Moja deca imala sreće da letuju tamo . Dve nedelje bilo za džabe maltene .Nikad više

Bila sam tamo kao dete sa vrtićem.

Otok Života.

Bio i jos se secam. Kako je bilo dobro!!!

"Posle drugog svetskog rata postalo državno vlasništvo...". Čuo si valjda za restituciju?
Ja sam inače proveo dva let.a kao dete sa Radosnim Detinjstvom na ovom ostrvu. Kasnije sa osnovnom školom u Podacama još dva. Bilo nam je super mada je sve izgledalo više kao kampovanje nego letovanje u odmaralištu .

Secam se kao da je juce bilo... a proslo vise od 45tinak godina od tada ...

profesor@, nema, sve je ostalo u vlasnistvu republike u kojoj su se objekti nalazili. INA je bila vlasnik vise od 200 benzinskih pumpi u Srbiji, pa nije dobila ni jednu u svoje vlasnistvo nakon rata. Rijetke su firme koje su dobile povrat imovine a i to u nekim specificnim uvjetima. Hrvatska nije ni eura naplatila ratne stete koju joj je Srbija prouzrocila a iznosi nekoliko desetaka milijardi eura i to samo direktna a onda mozete zamisliti kolika bi bila za barem 10 izgubljenim godina u turizmu. Kad bi to uspili naplatit od Srbije, ista se ne bi oporavila do kraja stoljeca. Ne ide to tako kako vi pisete, niti ce HR sta naplatit od Srbije na ime ratne odstete, niti ce Radosno dobit povrat ove nekretnine. Ako imate love, dodjite u Hrvatsku, kao i ljudi iz svih zemalja svijeta koji nas svake godine posjecuju.

Boravila sam u 2 navrata na otoku Stonu sa novosadskim vrtićem "Različak" davnih osamdesetih godina, negde između 1981. i 1986. godine.
Na tom otočiću sam naučila da plivam.
Tada nije bilo neuobičajeno da vaspitačice vode 20-ak male dece neplivača na more, danas je to nezamislivo.

Za osamdesete ne znam, bila sam đak, ali su sedamdesetih godina prošlog veka na Otoku života letovala deca iz novosadskih vrtića. Ja sam bila 1973. i 1974, bilo je veoma lepo posebno što su na otoku bila samo deca, jedini objekat je bilo dečje odmaralište.

Da li je „Radosno detinjstvo” i dalje vlasnik tog odmarališta? Ako nije, zašto nije? Kako i kada je izgubilo pravo vlasništva nad tim objektom?