"Populacijski kolaps": Kina jedno od najskupljih mesta za podizanje dece

Овде има више аспеката. Прво, до 1949 жене су сматране својином. Поред чувеног "везивања стопала" постојали су и много гори обичаји као што је продаја ћерки и чак убијање да би биле супруге богаташких синова у загробном животу. То је један од разлога Културне револуције. Жене не желе да се врате на тај статус, знају да их је мање од мушкараца (због политике једног детета), да могу да бирају и да се ценкају (цена коју младожењина фамилија плаћа мери се у неким случајевима стотинама хиљада јуана), али треба да пожуре, јер се после одређеног доба сматрају престарелим (неке предрасуде још нису искорењене).
Главни проблем по мени је очекивање од деце да буду најбоља, изнад свих, у сваком погледу. У многим културама деца се сматрају Божијим даром, имају свако своју судбину и "нафаку", не оптерећују их превише родитељским очекивањима. Кина, Јапан и друга слична друштва су сушта супротност: дете мора бити најбоље, изнад свих, а за то је потребно огромно ангажовање и новац. Како ће КП Кине убедити жене да имају више деце, остаје да се види. Популаришу се радничка занимања и образовање уз рад, али хоће ли то бити довољно да се искорене културне идеје грађене вековима?