Na ekstremnoj prehrani da bi doživeli 120

'Doktore, recite mi, ima li šanse da doživim devedesetu?' 'Pa ne znam... jel' pijete?' 'Ni kapi!' 'A jel' pušite?' 'Nipošto!' 'A jel vodite raskalašan život?' 'Naopako doktore, šta vam pada na pamet!' 'Pa koji krasni onda želite da živite toliko?'

Većina ljudi baš na taj način reaguje na sve što je novo i što nisu (a i ne žele) da probaju, tako da drugačiji pristup proglašavaju u najmanju ruku smešnim. Činjenica je da se generalno loše hranimo, odnosno, imamo loše navike vezano za ishranu, unosimo uglavnom više kalorija nego što smo u stanju da potrošimo, zbog statičnog načina života. Koristi se previše industrijski prerađena i denaturalizovana hrana koja sadrži i velike količine hemijskih supstanci, za koje niko ne može reći kako utiču na ljudski organizam tokom dužeg perioda(akumulacijom). Činjenica je da se treba okrenuti zdravijem načinu ishrane koji je primereniji današnjem tempu i dinamici života,a količine treba svako da prilagodi sebi . U svakom slučaju je zdravije uzimati male količine hrane više puta na dan. Od globalnog zagađenja (svih vrsta) niko ne može pobeći, ali možemo odlučivati o količini i vrsti hrane koju ćemo uneti u svoj organizam.

U današnje vreme stresa, zagađenog vazduha, pesticida u hrani, negativnog zračenja sunca, ...ovakvi navodi ispadaju smešni. Modifikovan pristup je da se do podne jede voće (sirovo) a poodne povrće spremano na pari sa proteinima ILI ugljenim hidratima. Te dve vrste namirnica nikako ne treba mešati. Probajte, kod mene je uspelo. Ipak, ne očekujem da ću živeti 120 god.