Terorizam optimizmom

30 i kusur godina se promovise samozivost i egoizam i sad cemo da se iznenadimo nedostatku empatije. U drustvu u kom zivimo empatija je ozbiljan teret, jer na 30 metara koliko imam do futoske pijace me startuje 50 ljudi koji od mene traze pare, cigare...za lek, za kartu, da mi ispricaju tesku i dugu pricu...
I kad me bilo ko pita kako sam, slazem odlicno, jer znam da ionako pitaju da bi mi oni ispricali nesto, a ne zato sto ih zanima kako sam.
A to misli pozitivno, nije to za mene, nakupovao sam se magle od raznih prevaranata dok jos nisu postali Lajf koucevi. Tako je kako je, cuti i trpi i uradi sta mozes da poboljsas situaciju.

@Odgovor Miletu

Samo još jedan u dugom nizu propalih mesara, krojača i frizera koji su za takve kao ti postali "mudraci" samo zato što su prestali da se kupaju.

Odavno sam prestao da na pitanje "kako si?" odgovaram "dobro". U poslednje vreme govorim ljudima da me i ne pitaju, pogotovo onima koji znaju da nisam dobro.
I nervira me taj lazni, usiljeni optimizam. Shvatam da je to ljudima neka vrsta odbrambenog mehanizma, ali neka ga zadrze za sebe.

@Mile,
Kako da ti objasnim zasto je bitno ko prica ako ti pokojnog oca Tadeja nazivas crkvenjakom?

Jao 'I'm not fake' al si se nalupetao. Velika je laz da se molitvom moze sve prevazici. Reci to ljudima koji su se molili za bliznje u bolnici ili ratu pa su umrli. I taj 'otac' kog pominjes nije nista bolji po filozofiji od svih ostalih sto si napljuvao.

Nedostatak empatije koja kroz istoriju gledajući nikada nije ni bila jaća osobina naše vrste. Pojedinac koji živi u tom večitom lepršavom stanju sreće, fali mu empatija, da se okrene oko sebe i primiti druge. Zato i ne znaju šta da odgovore kada je neko lośe jer su nesposovni da se stave u tuđu kožu i cvrkuću im ptičice dok onaj iza njega nema za osnovno
I nema veze sa tim ni bog ni marsovci, niti pomažu niti odmažu, samo treba malo prešaltati , pogledati i saslušati osobu pored

U Srbiji sigurno nećemo doživeti previše optimizma. Ovde se kukanje, bes, zavist i ogorčenost toliko podstiču sa svih strana (a najviše u medijima) da mrva optimizma koja se tu i tamo pojavi neće naškoditi.
Žao mi je što su ljudi toliko samoživi i ogorčeni da će i tu jednu mrvu odmah razapeti i kamenovati, da slučajno ne naruši njihov hejt prema svetu.

Meni je nekako najveća životna lekcija da treba biti umeren, kako u očekivanjima, tako i u delima. Pesimizam je loš, ali i bezrazložni, a još više isforsirani optimizam su isto tako loši. Još kad počnu da mi pričaju o nekakvim energijama i zračenjima, ali ne figurativno, nego bukvalno misle da postoji neki fluid ili talas koji emituješ pa "privlačiš" dobre stvari da se dese... Ili razni verski fanatici koji ne shvataju da su zapravo u dubokom mentalnom problemu...
Sa druge strane, iako sam ateista, mislim da religija i duhovnost nisu loši za svakog pojedinca, ali opet, ako je to "umereno" i ako pomaže čoveku da bude bolji prema sebi i drugima, da ne trči samo za materijalnim gazeći preko leševa, da se suzdržava od loših misli i dela...

@I am not fake, Lajfkoc je BS. Ali, zar ti je bitno ko te savetuje rečima "Kakve su ti misli, takav ti je zivot"? Zašto misliš da je bolje da crkvenjak nego dobronameran čovek? Da li si se zapitao nekad? Po tvom komentaru, rekao bih da nećeš ni pustiti misli da ti krenu u tu pustolovinu.

Za taj teror optimizmom zahvalite kojekakvim New Age budalastinama, tkz. manifestovanjima i vizualizacijama... Sve je to loša interpretacija Novog zaveta gde je osnovna misao i ideja da se ljubavlju i mirom koji dobijamo MOLITVOM sve u zivotu moze prevazići i postići.
Ali... Danas je mnogo modernije i mnogo vise ,,in'' slusati baljezganja raznoraznih lajfkouceva nego razumeti sopstvenu veru i (npr.) reci preminulog srpskog duhovnika oca Tadeja ,, Kakav su ti misli, takav ti je zivot.''

Zadovoljstvo života,duševo,vera u Boga,ljubav.
Materijalno sam siromašan,a duhovno snažan.
Ti si čovek po darvinu.

Necu da se osecam lose!Taj osecaj je los po zdravlje.Pa sto to onda sebi da radim.