Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?

Novosadsku muzičku istoriju, ali i onu istoriju svakodnevnice i zabave, čine mesta u kojima se ona stvara.
Novosadska kultna mesta: Gde ste išli na koncerte i žurke?
Foto: 021.rs
Pioniri: Zanatski Dom i škole
 
Priča počinje u pedesetim i šezdesetim godinama, u Zanatskom domu, gde su odzvanjale džez melodije Bogdana Dimitrijevića, a kasnije i gitarske svirke Pere Bahuna. 
 
Nezamislivo za današnje vreme, škole nisu zaostajale, u njima su se probijali rok sastavi, a vrata su im otvarali i škole, između ostalih, "Medicinska", "Elektrotehnička", "Ekonomska" i "Poljoprivredni fakultet". Svakodnevne školske igranke bile su prilika za mlade talentovane bendove da se pokažu, a za publiku da čuje nove zvukove.
Za one starije od školaraca, tu su bili "Mapet" kod Socijalnog, kao i "Kamila" na Grbavici.
 
Pionirski duh se nastavlja i u organizaciji prvih pank koncerata, poput nastupa Crkvenih pacova na terasi braće Sivački. Tih godina se javlja i "Tribina mladih", prostor koji je bio ’jedan od prozora u slobodu’, a oblikovale su je značajne ličnosti novosadske kulture, kao što su Laslo Vegel, Želimir Žilnik i Slobodan Tišma.
Od kafana do Žute kuće: Gde se sviralo i družilo
 
Kafane sa svojim džuboksevima su bile važna okupljališta. "Garuda" u Gajevoj ulici i "Bistro" su bile među onima koje su ostavile trag u kafanskoj istoriji. Za rokere je bio idealan "Bronks" u fabrici Danubius, a ne zaboravimo ni na "Češki Magacin".
 
Kultni "Mašinac" i dalje postoji, ali više ne odzvanjaju rok melodije.  Pre gotovo četiri decenije jedan od najznačajnijih novosadskih bendova, ali i jedan od prvih pank bendova u bivšoj Jugoslaviji koji je privukao pažnju, Pekinška patka, svoj prvi koncert imala je upravo na čuvenom "Mašincu".
 
Osamdesete su donele legendarne prostore. "Atrijum" je deset godina bio dom rok bendovima, džez muzičarima, gostima iz drugih krajeva i omladini željnoj muzike. Bendovi kao što su Atheist Rap, Obojeni program, Boye i Love Hunters su se tu afirmisali. 
 
"NS Time" je bio važno mesto za ’jam sessiones’ i stvaranje novih muzičkih veza. Klubovi su se menjali, a kvalitetni nastupi su se održavali u "Linei", "Točku", "Pipingu", "Studiju 24", „Gajbi“, Bambusu“, „klubu Pozorišta mladih“ "D&B" je bio okupljalište nakon zatvaranja "Atrijuma". Pored klubova, sviralo se i na drugačijim mestima kao što je rukometno igralište u Dunavskom parku.
 
  
 
"Žuta kuća" je bila kratkotrajan ali neizbrisiv fenomen. 
 
"Dnevnik" je 24. avgusta 1988. godine najavio sugrađanima otvaranje "Žute kuće". Retko koji prostor je imao tu sudbinu da je radio kratak period, a da je ostavilo toliki trag da se pamti i danas. 
 
Edi Keler je po napuštanju Obojenog programa pretvorio "Žutu kuću" u muzički kutak. U njoj su se uvežbavali mnogobrojni lokalni sastavi, između ostalog i Atheist Rap, dok je drugi deo kuće bio klub u kojem su nastupali gotovo svi novosadski alternativci od Andrle i Imperium of Jazz-a, Vriska Generacije, do Minstrela. Svirali su tu i Disciplina kičme, Marko Brecelj, Let 3, KUD Idijoti...
 
Ipak, "Žutara" je sravnjena sa zemljom 1995. godine. Danas se na njenom prostoru planira crkva.
 
  
 
Iako su postojali klubovi na kojima su bile svirke, oni nisu bili dugog veka, pa su tadašnjoj omladini konstantnu predstavljali dragstori. 
 
Masa se okupljala oko radnji, a veoma popularan dragstor je bio 'Deni'. Ekipa je 'visila' i kod 'Maksima' u Maksima Gorkog, a jedno vreme i kod 'Embarga' u Kosovskoj. Tu bi se okupljali i onda bi se išlo na svirke.
 
  
 
Sviralo se na raznim mestima, jer u to vreme lokali nisu dugo opstajali, pa su se lokacije brzo menjale. Neko vreme je to bila 'Mara', pa je došla 'Scena' u Pozorištu mladih. Tih godina se dosta svira i u klubu 'Chamelot'.
 
Zanimljiv prostor iz vremena devedesetih je i "Beogradska kapija", gde su prvi put nastupila grupa Atheist rap, a u 21. veku to će učiniti i Ringišpil.
Studio M i Foxtrot: I dalje tu
 
Kroz sve promene, "Studio M" i "Foxtrot" su ostali stalne adresne tačke muzičke scene. "Studio M" je bio važan za klasičnu muziku, ali i za promociju mladih talenata.
 
Novi Sad ima muziku koja se danas može čuti na mestima poput "Bulevar Booksa", "Gerile", "Rebela", a do nedavno je to bio i Firči, do promene Kineske četvrti u ’kreativni distrikt’.
 
Koja ste vi mesta posećivali i kojih mesta su vam ostala u sećanjima? Recite nam u komentarima. 
  • Helena

    24.07.2024 15:12
    Dali i Alien!
  • Vreme

    31.05.2024 07:27
    @Pokojni Toza komentator je izlazio na slicna mesta koja i ja pamtim, sto znaci da smo otprilike generacija.
  • Jole

    25.05.2024 21:56
    @GremlinNS
    Atomsko skloniste iz robne kuce na novom naselju ze zvao "life" nije nesto dugo ni trajao. A zavrsio je karijeru, posto je demoliran posle koncerta provokacije gde je bila tuca. Ali ubrzo nesto nakon toga mozda je trajao jos neko kratko vreme... Bio sam prisutan da ne kazem jedan od aktera dogadjaja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.