Donedavno neregulisana, oblast digitalne imovine sada je prepoznata u srpskom zakonodavstvu, a ovu vest su najviše iščekivali oni koji trguju kriptovalutama.

Virutelne valute, digitalni tokeni, kriptomati - svi ovi do sada mnogima nejasni pojmovi, dobili su definicije u Zakonu o digitalnoj imovini koji je stupio na snagu 29. juna.

U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da je time „obezbeđena pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine".

„Dajemo šansu, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvare poslovne, inovativne ideje", piše u saopštenju.

• Kriptovalute u Srbiji - sve što treba da znate
• Lov na nestale milione od propale kriptovalute
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala

Osim definisanja osnovnih pojmova, zakon reguliše i oblast izdavanja, trgovine i pružanja raznih usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji.

„Dobra strana ovog zakona je da pružaoci usluga povezanih sa kriptovalutama konačno imaju jasan okvir po kome mogu da postupaju i posluju", kaže za BBC na srpskom Marija Marić, kripto analitičarka koja se bavi analizama tržišta kriptovaluta.

Šta je digitalna imovina?

Drugim rečima - virutelna imovina.

Zakonom je definisana kao „digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi".

Takođe se može koristiti kao „sredstvo razmene u svrhu ulaganja".

Predviđene su dve vrste - virtuelna valuta i digitalni token.

„Virtuelne valute su zapravo ono što ljudi doživljavaju kao kriptovalute, iako se u Zakonu taj izraz ne koristi", kaže Aleksandar Matanović, direktor onlajn kriptomenjačnice ECD za BBC na srpskom.

Dodaje da su digitalni tokeni vrlo slični kriptovalutama.

„Koriste istu tehnologiju - blokčejn", navodi on.

Blokčejn (blockchain) sistem koristi se za transakcije i osigurava da se svaki prenos vrednosti desi samo jednom.

Služi kao baza podataka, u kojoj svaki blok predstavlja informacije o određenoj transakciji.

Jednom uneseni podaci se ne mogu menjati, te se na taj način stvara lanac blokova tj. blokčejn.

Digitalni tokeni se u saopštenju Ministarstva finansija ističu kao posebno značajan vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i starapova.

„Virtuelne valute, sa bitkoinom kao njenim najpoznatijom predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene", navodi se u saopštenju.

• Da li će bitkoin postati legalno sredstvo plaćanja u svetu
• Rudarenje Bitkoina troši više struje nego cela Argentina
• Srbija, Amerika i pravo - od Stivena Sigala do zahteva za izručenje

Iako ima mnoge odlike novca, objašnjava Matanović, iza digitalne imovine ne stoje centralne banke kao što je to slučaj kod običnog novca.

„To su uglavnom decentralizovani sistemi kojima na ovaj ili onaj način upravljaju sami korisnici", navodi on.

Prema novom zakonu, nadzorni organi u Srbiji biće Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Ipak, kripto analitičarka Marija Marić kaže da srpski zakoni o kriptovalutama jasno stavljaju do znanja da kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji.

„Nisu stavljene u istu ravan sa dinarom", napominje ona.

Najjača kritovaluta u svetu: Šta je bitkoin?

• Stvoren je 2009. godine, u jeku Svetske ekonomske krize
• Trenutno mu se vrednost kreće oko 28.000 evra, odnosno 33.00 američkih dolara
• Njegova cena brzo raste - pre samo dve godine, vredeo je nešto više od 4.000 američkih dolara, a u oktobru 2020. godine, 10.000 dolara
• Osnovao ju je izvesni Satoši Nakamoto, čiji identitet nije potvrđen, a koji je propisao pravila trgovanja kriptovalutama
• Bitkoin je decentralizovan, što znači da nema hijerarhijske strukture upravljanja bitkoinom - svi imaju udeo
• Valuta nije inflatorna, jer je Nakamoto odredio da ne može postojati više od 21 milion bitkoina
• Bitkoin se, kao i druge kriptovalute, generiše takozvanim rudarenjem (mining), uz pomoć grafičkih kartica i velikih količina struje

Šta se reguliše Zakonom o digitalnoj imovini?

Izdavanje, trgovinu i pružanje raznih usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji.

„Pružaoci usluga povezanih sa kriptovalutama konačno imaju jasan okvir po kome mogu da postupaju i posluju", kaže za Matić.

Dodaje da je zakon povoljan za fizička lica jer iz izuzetno štiti pri korišćenju domaćih berzi, menjačnica i drugih platformi.

„Iz ugla pravnih lica koja žele da poseduju ili primaju kriptovalute za usluge, novi propisi su takođe povoljni, jer pravna lica sada mogu da primaju kriptovalute", navodi Matić.

Kaže da postoje tri glavna načina na koji mogu da primaju kriptovalute.

Jedan način je da naplaćuju usluge i proizvode u kriptovalutama u okviru maloprodaje.

„Međutim, ovaj način ne podrazumeva krajnje zaprimanje kriptovaluta, jer one moraju da se konvertuju preko posredika/menjačnice u dinare.

„Tako da pravnom licu ležu dinari na račun, iako je kupac njihovih usluga ili proizvoda platio kriptovalutama", objašnjava ona.

Hakovanje nije uvek nelegano

Dodaje da je drugi način za sticanje kriptovaluta koje smeju da čuvaju na stanju - kupovina na berzi.

„Takođe, smeju da drže na stanju kriptovalute ukoliko ih dobiju od druge firme u vidu neplaćenih usluga", kaže Matić.

Matanović navodi da pravna lica sada mogu da ulažu u digitalnu imovinu na uređen način.

„Pravnim licima se nudi mogućnost da kroz izdvajanje i prodaju digitalnih tokena finansiraju projekte, što je svakako veoma inovativan način finansiranja", kaže on.

Kriptovalute: kako nastaju kako se prodaju i koliki je porez?

Jedan način trgovine kriptovalutama jeste preko oglasa - kada se dve osobe nađu, razmene novac i kriptovalute, bez plaćanja poreza.

Ipak, postoje i specijalizovane berze i menjačnice.

Zahvaljujući kriptomenjačnicama, kupac uplaćuje novac, a menjačnica mu na digitalni novčanik prebacuje novčani iznos.

Ove godine regulisani su i poreski zakoni vezani za kriptovalute - fizička lica dužna su da plate porez od 15 odsto na kapitalnu dobit prilikom prodaje kriptovaluta.

One nastaju u procesu „rudarenja" - uz posebno podešene grafičke kartice i veliku količinu električne energije.

Ovim se uglavnom bave osobe sa određenim znanjem programiranja.

Danas postoji više od 10.000 kriptovaluta, od kojih najveću vrednost ima bitkoin.

Ko može da pruža usluge povezane sa digitalnom imovinom?

Samo licencirani pružaoci usluga.

„Time su fizička lica izuzetno zaštićena", kaže Matanović.

Onima koji su se, poput njega, do sada time bavili, to je bilo omogućeno zahvaljujući činjenici da nije bilo zabranjeno.

To je uvek tako sa inovacijama, rekao je ranije za BBC na srpskom Matanović

„Zato što se uvek prvo pojavljuje nešto novo, pa tek onda postaje zakonski prepoznato", dodao je.

Matić smatra da su propisani zahtevi za zaštitu korisničkih sredstava visoki i strogi i da će domaće platforme koje budu dobile licencu biti izuzetno bezbedne.

Ipak, kaže Matić, trebalo je bolje rasporediti rokove da se pružaoci usluga usaglase sa zakonom, jer je to proces koji iziskuje mnogo resursa.

„Pritom, licenciranje je prilično skupo s obzirom na naš standard i veličinu domaćeg kripto tržišta, pa su neki pružaoci usluga odustali i stavili katanac na bravu", navodi Matić.

Zakon je predvideo uvođenje instituta „belog papira".

„To je dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine, a sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom", piše u zakonu.

Navodi se da to omogućava investitorima da donesu informisanu odluku o ulaganju.

• Mask u borbi protiv klimatskih promena: Tesla više ne prihvata Bitkoin

Zahtev za licenciranje neophodno je podneti Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti, nakon čega obe odlučuju o zahtevu u okviru njihovih nadležnosti.

Narodna banka Srbije nadležna je za kriptovalute, a Komisija za hartije od vrednosti za digitalne tokene.

Narodna banka Srbije je podzakonske akte objavila krajem aprila, a sredinom maja je konačna lista zahteva za podnošenje licence bila dostupna pružaocima usluga.

Međutim, Matić navodi da Komisija za hartije od vrednosti, koja se bavi tokenima i koja je uložila dosta truda oko novog zakona, još uvek nije objavila konačne zahteve,

„Pružaoci usluga koji imaju veze sa tokenima nisu ni mogli da predaju dokumentaciju za licencu do 28. juna, jer nisu znali krajnje zahteve.

„Stoga moraju da obustave poslovanje do daljnjeg", kaže Matić.

Ipak, ističe da iako su zahtevi zakonodavca strogi - nisu nerazumni.

Zašto je regulisana oblast digitalne imovine?

Kada je Nacrt zakona objavljen u oktobru 2020. godine, iz Ministarstva finansija izjavili su da ovu oblast regulišu u cilju „povećanja konkurentnosti na globalnoj sceni, zaštite investitora, ali i sprečavanja prevara i najrazličitijih zloupotreba u ovoj oblasti".

Direktorka kriptoberze xCalibra Ivana Todorović ranije je izjavila za BBC na srpskom da su dva najveća straha u trgovini kriptovalutama „pranje novca i finansiranje kriminala".

Dodala je da su ipak, pojedine zemlje poput Švajcarske uspele da tome stanu na put „donošenjem kvalitetnih zakona".

Matić ističe da je ova oblast morala da se reguliše prvenstveno zbog zaštite korisnika usluga domaćih pružaoca usluga vezanih za kriptovalute i da bi se napravio jasan okvir poslovanja ovih pružaoca usluga.

„Pretpostavljam da je državi cilj i da privuče strane firme i motiviše domaće preduzetnike, ali pitanje je da li je naš zakon dovoljno primamljiv.

„Izuzetno je zahtevan, a licenca je skupa s obzirom na veličinu tržišta", kaže ona.

Navodi da tek treba da vidimo kako će proći pružaoci usluga koji su podneli ili će podneti zahtev za licencu.

„Nadam se da će nas institucije prijatno iznenaditi.

„Loptica je na njihovom terenu", kaže Matić.

• Zašto je važno kako su hakovani Tviter profili Kanjea Vesta, Ilona Maska, Baraka Obame i drugih
• Hakeri su mi opekli ruku kompjuterskim virusom
• Da li Fejsbuk stvara novac budućnosti

Iz Ministarstva finansija su, takođe, rekli da očekuju da će regulisanjem ove oblasti doprineti „pozicioniranju Srbije kao lidera u jugoistočnoj Evropi u digitalizaciji finansijskih tehnologija".

Matematičkim rečnikom rečeno, kaže Matanović, regulisanje ove oblasti je neophodan ali ne i dovoljan uslov da bi se to ostvarilo.

„Sama želja i potreba da se ova oblast reguliše u trenutku kad većina država to još nije uradila, jeste dobar signal.

„Ipak, smatram da još neke kockice treba da se slože da bi se zaista stekli svi uslovi da pretendujemo na poziciju regionalnog lidera u digitalizaciji finansijskih tehnologija", kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pročitaj još

Najveća prevara s kriptovalutama: Braća nestala sa 3,6 milijardi dolara

Kosovo i kriptovalute: Ukradena oprema za rudarenje vredna 30.000 evra

Šef italijanskog berzanskog regulatora: U opticaju 5.000 kriptovaluta bez ikakve kontrole