Šta je rani razvoj deteta i zbog čega je bitan?

To znači da se posebna pažnja usmerava na detetove potrebe i pravilno usmerenje od malih nogu, bez prepuštanja stvari slučaju "jer mi nismo tako odrasli, pa šta nama fali?".
 
Imati dete je velika životna odluka i budućim roditeljima na putu pomaže grupa stručnjaka - od ginekologa, pedijatara do patronažne sestre.

Posao da razmišlja o celoj porodici pripada patronažnim sestrama, koje u Novom Sadu funkcionišu u sklopu Doma zdravlja.

Načelnica novosadske patronažne službe Kristina Nedeljković kaže za 021.rs da je prvih 1.000 dana života svakog čoveka najbitniji period u njegovom životu, a pritom se podrazumeva i period trudnoće, kao i prve dve godine života.
 
"Naučne studije i istraživanja sada se rade vrlo brzo, a upravo dokazuju da su najveći razvoj čovekovog mozga odvija u prve tri godine. Tada postavljate osnovu koju potom treba da dozidate tokom života. Tada dete stiče sliku o sebi i o svetu i bitno je da dobije pozitivne utiske i interakciju sa roditeljima, da ima zdravu ishranu, puno igre, da živi u bezbednom okruženju kako bi odraslo u uspešnu osobu i ostvarilo svoj puni potencijal. Ako propustimo ovaj period za rani razvoj ne znači da je sve srušeno, ali je mnogo više vremena, truda i ulaganja potrebno da bi se propušteno vratilo nego što možemo sa tim sitnim intervencijama u tom periodu da postignemo", priča naša sagovornica.

Patronažne sestre pripremaju roditelje za buduće uloge već tokom trudnoće. Uče ih šta sve mogu da očekuju u tim prvom danima, kako će izgledati podrška od sistema, šta mogu da očekuju i u porodilištu, kako izgleda porođaj...
 
"Obično u tim prvim posetama tokom trudnoće žene ispoljavaju najveći strah od onog što im je vremenski najbliže, a to je porođaj. Sledeća stvar je dojenje te obavimo razgovor i edukaciju o dojenju, ali nama je jako bitno i da ih naučimo kako da naprave mrežu podrške i kako da se pripreme za to što sledi. Mrežu podrške čine svi ljudi koji će im u tim prvim danima pomagati - patronažna sestra dođe i bude sat vremena, a nakon toga treba da nastave da funkcionišu ostatak dana samostalno i zato ih obučavamo da imaju funkcionalnu mrežu ljudi koji se neće baviti detetom, već upravo roditeljima. Njihov posao je da obavljaju prodavnicu, pomognu oko spremanja kuće i hrane, baš kako bi roditelji imali vremena da se posvete detetu i da bi ti prvi dani bili za uživanje. Nakon trudnoće obilazimo porodicu u periodu novorođenčeta i nakon izlaska iz porodilišta porodica ima pravo na pet poseta patronažne službe. Naravno, ukoliko patronažna sestra proceni neki rizik ili pedijatar da nalog, povećaće se broj poseta. Ideja je da deca budu od starta u sigurnom okruženju i da roditelji ne dožive te prve dane kao užasan izvor stresa, kao što se nekada zna dogoditi", pojašnjava načelnica novosadske patronažne službe Kristina Nedeljković.
 
A koliko su bebe osetljive na okolinu oko sebe? Kako za 021.rs pojašnjava neonatolog u Betaniji dr Nataša Stašuk, novorođenče je nakon rođenja u takozvanoj autističnoj fazi gde registruje i percipira samo one nadražaje koji se konkretno dešavaju njemu samom.
 
"Da li su to neki neprijatni nadražaji u smislu bola prilikom vađenja krvi, neprijatnosti, bolova poput grčeva i to se se sve dešava pre nego što beba pređe na fazu simbioze sa majkom, oko drugog meseca. Tad uspostavlja komunikaciju sa majkom, ali studije potvrđuju da bebe ostvaruju i kratkotrajne interakcije s majkom već po rođenju. Bebe su u stanju da nakratko fokusiraju i upijaju lice svojih majki, kao i neke detalje iz okruženja, izvore svetlosti i zvuka, ali toga ima zaista malo u prvom mesecu života. Od kraja prvog meseca će beba mnogo više upijati i osvešćivati. Novorođenče je u fazi koja samo dovodi do percipiranja neprijatnih ili prijatnih nadražaja - ako su nadražaji neprijatno, beba reaguje plačom, a u suprotnom slučaju reaguje smirenjem otkucaja srca, mirnoćom i blagošću", pojašnjava dr Stašuk, stručnjakinja za prvih mesec dana života bebe.
 
Deca se u prvoj godini života jako brzo razvijaju. Dr Stašuk napominje da je prosečna težina zdravog novorođenčeta tri i po kilograma, a u prva tri meseca na rođenju napreduje prosečno po 750 grama dnevno. To znači da sa pet meseci treba da udvostruči svoju porođajnu težinu, a za godinu dana da je utrostruči.
 
"Dužina zdravog novorođenčeta je 50 cm na rođenju i u prvih godinu dana ono naraste oko 25 cm. To je period intenzivnog razvoja i rasta koji nikada više nećemo doživeti u tom intenzitetu. Isto važi i za razvoj mozga, što pratimo tako što redovno merimo povećanje obima glave. Glavica kod zdravog novorođenčeta je obima oko 34 cm na rođenju, da bi negde sa godinu dana to iznosilo oko 48-49 cm, što znači da se mozak deteta u toj prvoj godini razvija vrlo intenzivno. Bitno je da na dva meseca obavljamo kontrole kako bismo znali da li imamo zdravo dete. Pedijatrijske kontrole su najčešće tokom prve godine života", pojašnjava naša sagovornica.
 
Beba prvo ide kod pedijatra sa mesec dana, a potom dolazi na svakih šest nedelja do petog meseca života. Nakon petog meseca života bebe, roditelji bi trebalo da dovode dete na svaka tri meseca na redovne pedijatrijske preglede, a kako ib se pratio rast i razvoj - to pomaže roditeljima da osiguraju da njihovo dete neće odstupati od nekog "plana i programa" razvoja.
 
Kako smiriti zabrinute i nervozne roditelje?
 
Roditelji su često pod velikim stresom zbog dolaska bebe na svet, te im prvi meseci u novoj ulozi stvaraju mnogo problema. Dobra vest je da poverenje uvek mogu da daju patronažnim sestrama, koje počinju da upoznaju roditelje već tokom trudnoće. Zato je kasnije mnogo lakše smiriti zabrinute roditelje, iskustva je načelnica novosadske patronaže Kristina Nedeljković.
 
"Ono što dosta otežava situaciju je priča koja je vrlo prisutna, a to je 'razvićeš instinkt, biće to lako, snaći ćeš se prirodno'. Takvi stavovi uneli su strah u roditelje koji se brinu da ipak neće razviti taj instinkt ili osećaj, a to niko od njih ni ne treba da očekuje. Mi potenciramo da roditelji moraju da upoznaju svoje dete i da nauče njegove potrebe, šta znači koja vrsta plača i da na taj način uče kako beba komunicira sa njima. Niko se nije rodio s predispozicijom da će biti dobar roditelj. Kad svi mi smanjimo očekivanja od roditelja, i oni će smanjiti očekivanja od sebe i biće sve bolje", naglašava Nedeljković.

Posebna situacija i neverovatan stres nastaje kad dođe do prevremenog porođaja. Samo u Betaniji, gde se godišnje u proseku rodi oko 7.000 beba, osam do devet odsto čine prevremeno rođene bebe - pre 37. nedelje trudnoće. Lekari neonatolozi neće odobriti otpuštanje bebe iz porodilišta dok ne budu potpuno sigurni da će to dete moći da raste i razvija se kod kuće, naglašava naša stručnjakinja dr Nataša Stašuk.
 
"Prevremeno rođenje sa sobom može da nosi brojnu patologiju. Kad dođemo do stava da je bebica spremna za otpust, onda se daje savet roditeljima o redovnim kontrolama. Što je rođenje bilo više pre vremena i beba bila duže u bolnici, to su kontrole kod specijalista češće. Pregledi podrazumevaju neonatološke kontrole, preglede kod očnog lekara (jer znamo da je vid kod prevremeno rođenih beba ugrožen), pregled sluha i naravno kontrole prema ostalim indikacijama. O svemu se razgovara s roditeljima. Svaki roditelj želi najbolje svom detetu i u nekim odlukama sigurno ne greši namerno, već iz najbolje namere. Na nama je da im što jednostavnije pojasnimo svaku situaciju i pripremimo ih za osnovne stvari - recimo da prate bebinu temperaturu tela budući da prevremeno rođene bebe moraju da budu bolje obučene i ušuškane, pa nema paljenja klime leti", daje primer naša sagovornica.
 
Šta kad beba malo poraste?
 
Patronažna sestra posećuje porodicu i kad je beba već odojče - nakon prvih par meseci i tokom detinjstva. Tad roditelji imaju pravo na dve posete patronažne sestre, čiji zadaci su da s roditeljima prođu postupak učenja i igranja s detetom, kako se dete hrani i sve ostalo što pomaže detetu da razvije što bolji kontakt s roditeljima.
 
"Bogaćenje iskustava dece pomaže da deca razviju što više sinapsi u mozgu, što je izuzetno važno za njihov razvoj. Još jedna tema koja nam je bitna u tom periodu ne tiče se dece, već majke i to je postporođajna depresija - jako velika tabu tema kod nas još uvek. Već od prvih dana kad žena izađe iz porodilišta, mi obratimo pažnju na njeno psihičko zdravlje i razvijamo poverenje kako bi nam se majka otvorila i podelila probleme koji je muče. Kad se mi roditeljima nađemo u ovom periodu, oni posle čitav zdravstveni sistem gledaju kroz odnos s patronažnom sestrom i to nama stvara veliku odgovornost, ali je zato i tako lepo raditi ovaj posao", mišljenja je Kristina Nedeljković.
 
Jako je bitno da redovno održavate kontakt sa našim stručnjacima - da ih uvek informišete o trudnoći (čak i kad je vodite privatno), da verujete stručnjacima i da znate da je njihov interes da vaša beba bude zdrava.

Projekat "Dete mora biti zdravo" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

Pročitaj još

Karijes kod dece velik problem, strah od odlaska kod stomatologa nanosi samo još veću štetu

Gojaznost - ozbiljan problem kod dece

Sve više dece nosi dioptriju