Zašto Nemačka gradi energane na vetar i sunce, ali i termalke na ugalj

Vodeća evropska privreda osmišljeno i uspešno proizvodnju energije sa fosilnih prebacuje na obnovljive izvore.
Zašto Nemačka gradi energane na vetar i sunce, ali i termalke na ugalj
Foto: Pixabay
Srbija, naravno, nije jedina zemlja koja transformiše proizvodnju energije. Sve evropske države, a i mnoge van Starog kontinenta, prelaze na obnovljive izvore, vodeći računa kakvim resursima raspolažu. 
 
Oslonac na nove energetske izvore znači da se stari, prvenstveno ugalj i nafta, napuštaju. Stoga se svi suočavaju i sa dilemom koja je ovih dana dospela u žižu srpske javnosti, najava prestanka izgradnji termalki, time i  zatvaranja rudnika uglja.
 
Pogledajmo kako se Nemačka, mnogoljudna država čija je privreda i lokomotiva evropske ekonomije, nosi sa ovim problemima. 
 
Bogata zemlja intenzivno troši struju, energiju; ne zna se ko je veći konzumer, domaćinstva, industrija, zabava, saobraćaj. Ogromna potrošnja zahtevala je i snažnu proizvodnju struje. Kako je Nemačka od tradicionalnih izvora za masovnu potrošnju najviše imala uglja, termoelektrane su nicale. 
 
Mada već bezmalo dve decenije radi na energetskoj transformaciji, u Nemačkoj još funkcionišu 84 termalke, ali i 29 nuklearnih blokova. Zbirno daju oko 68 odsto ukupne domaće proizvodnje struje.
 
Sama Nemačka je inicirala evropski stav da do 2038. godine sve države napuste ugalj, dok bi do 2050. dostigle neutralnost u emisiji ugljendioksida. Svojevoljno, nakon nesreće u Fukušimi, Nemci su odlučili da zatvore i svoje nuklearke. Ovaj deo tranformacije je već započet i pre će se dogoditi nego oslobađanje zavisnosti od uglja. 
 
Istovremeno Nemci su izgradli energane na vetar i sunce za proizvodnju skoro 35 odsto domaće proizvodnje, pa se može reći da je reč o zamašnom, skupom i poslu koji već traje deceniju, a do kraja će proći još mnogo vremena. Za snažnu i državu velikih mogućnosti neprihvatljivo je da bude zavisna od uvoza struje, pa se vodi računa da električne energije u svakom trenutku bude dovoljno za svakim danom sve veće potrebe.
 
Dalekovodi ispod Severnog mora
 
Upravo prošle i ove godine su završeni energetski objekti čija izgradnja ukazuje koliko je krupan posao dobro i osmišljen do svakog detalja. Reč je o izgradnji podmorskog kabla za prenos struje koji obalu Nemačke spaja sa obalom Norveške, a prenosi isključivo struju iz obnovljivih izvora. U oba smera. Sa obe strane dalekovoda nalaze se konvertetske trafostanice u kojoj se jednosmerna struja preoblikuje u naizmeniču, ili obrnuto, zavisno od potreba.
 
Ideja je da struja iz brojnih norveških hidroakumulacija dospe do severne Nemačke i to pre svega u vreme kada je na severu takozvana "energetska praznina", odnosno kada nema dovoljno ni sunca, ni vetra pa je manjak energije ogroman. Može i obrnuto; kada je vodostaj u skandinavskoj državi nizak, može računati na struju iz nemačkih solarki i baltičkih vetroenergana.
 
Reč je o jednom od najdužih podmorskih kablova, čijih je 623 kilometara, od kojih 516 ispod vode, koštalo blizu 2,3 milijarde evra. Time su dva tržišta struje iz obnovljivih izvora međusobno povezani u jednu veliku bateriju.
 
Norveška, kao zemlja sa višestruko većom proizvodnjom od domaćih potreba, kablovski se odranije povezala sa Velikom Britanijom i Holandijom; ove dve države su i međusobno povezane na isti način. Holandija, takođe, ima podmorsku kablovsku vezu sa Danskom.
 
Bez proizvodnje struje uprazno
 
Čitava mreža po dnu Severnog mora služi da obnovljiva energija ni u jednom trenutku ne ode uprazno. Ako se struja ne koristi u Norveškoj, svaki vat se plasira u potrošnju preko nekog od podmorskih dalekovoda. Posle izgradnje kabla između Nemačke i Norveške, stvorili su se uslovi da se na Baltiku izgradi i najveća vetroelektrana na svetu, u šta će državna energetska preduzeća Nemačke i Danske uložiti preko 4,5 milijardi evra.
 
Namenska prenosna mreža obezbeđuje čak i da se svi potencijalno visoki viškovi iz velike vetroelektrane uvek plasiraju u mrežu. Do poslednjeg vata. Cilj je da iz skupih obnovljivih izvora nema proizvodnje uprazno, svaki vat mora da se efikasno  utroši.
 
Ipak, impresivna izgradnja vetroelektrana po Baltiku i mnoštvo solarnih panela po zgradama u nemačkim gradovima neće biti dovoljni da zadovolje ni polovinu nemačkih potreba. Stoga Nemci najviše računaju na vodonik, najvažniju energetsku sirovinu u budućnosti. Ali, dok se nova tehnologija dobijanja vodonika ne primeni u većoj meri, Nemci će termoelektrane na ugalj prilagoditi gasu kao pogonskoj sirovini. Pri trošenju gasa u atmosferu se emituje jedna trećina, i manje, nego pri korišćenju uglja.
 
Tako će za najdalje deceniju i po bezmalo sve 84 nemačke termalke raditi na gas. Međutim, pre nego što ove godine započne zatvaranje prvih osam termalki, praktični Nemci su izgradili novu i to snage 1.150 megavata, takozvanu "Datteln 4". 
 
Smeštena pored tri ugašena bloka, dva i po puta je moćnija od sva tri ugašena pogona zajedno. Radiće na antracit, čija potrošnja emituje manje ugljendioksida nego u slučaju lignita. Kako antracita više u Nemačkoj nema, uvoziće se. Ispada, kakvog li apsurda, da država koja basnoslovno mnogo ulaže u energetsku transformaciju podiže novu termalku baš radi što brže buduće orijentacije na obnovljive izvore.
 
Zamenska elektrana
 
Uloga "Datteln 4" će biti zamenska, da isporučuje struju u segment mreže koji je do ove godine snabdevalo osam termalki što započinju, naredne godine i okončavaju, proces gašenja. Radiće samo nepunih osmanaest godina, do 2038. kada se predviđa okončanje transformacije u najvećem delu Unije. 
 
Dotle bi trebalo da termalke ukinu i Češka, Finska, Mađarska, u čijim udelima struja iz uglja danas čini skoro polovinu ukupne proizvodnje. Jedino je neizesno kako će se poneti Poljska, čijih se skoro 80 odsto potreba za strujom zadovoljava iz uglja.
 
Primer Nemačke je poučan, ponajviše, možda, za stručnjake i širu javnost Srbije. Vidi se odlučnost, intezitet i obim  prelaska na nove izvore, ali i jasan stav da korisnik nijednog trenutka ne ostane bez energije, makar se za realizaciju mora graditi i termalka na ugalj.
  • Aleksej

    04.06.2021 08:44
    Idemoooo
    "Srbija, naravno, nije jedina zemlja koja transformiše proizvodnju energije."

    Jesi ti covece normalan?
  • Miroljub

    03.06.2021 17:57
    Ima tu jos nesto
    Nemacka ovim prelaskom uposljava većinom svoju.privredu. Pogledajte samo najveće proizvodjače vetroturbina. Osim Vestasa, svi ostali su iz Nemačke (Enercon, Nordex, SiemensGamesa...). Da o ostalim malim i velikim nemačkim firmama koje tu učestvuju da ne govorim. Zato je nemoguće reći "vidi ive Nemce kako su to uradili tako i mi možemo". Ne možemo.
  • Pa-Pa-Paranoja

    03.06.2021 15:04
    Mogli bi da ih izvezu nama!
    Pošto smo mi očigledno rešeni da ne pristupimo najrazvijenoj i najnaprednijoj zajednici naroda i tržištu i to potvrđujemo i uvozom polovnih dizelaša- 'ladno bi mogli da nam izvezu i termoelektrane!
    Eto još bizmisa za bratiju ;-)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija