Zašto Nemačka gradi energane na vetar i sunce, ali i termalke na ugalj
Vodeća evropska privreda osmišljeno i uspešno proizvodnju energije sa fosilnih prebacuje na obnovljive izvore.
Foto: Pixabay
Srbija, naravno, nije jedina zemlja koja transformiše proizvodnju energije. Sve evropske države, a i mnoge van Starog kontinenta, prelaze na obnovljive izvore, vodeći računa kakvim resursima raspolažu.
Oslonac na nove energetske izvore znači da se stari, prvenstveno ugalj i nafta, napuštaju. Stoga se svi suočavaju i sa dilemom koja je ovih dana dospela u žižu srpske javnosti, najava prestanka izgradnji termalki, time i zatvaranja rudnika uglja.
Pogledajmo kako se Nemačka, mnogoljudna država čija je privreda i lokomotiva evropske ekonomije, nosi sa ovim problemima.
Bogata zemlja intenzivno troši struju, energiju; ne zna se ko je veći konzumer, domaćinstva, industrija, zabava, saobraćaj. Ogromna potrošnja zahtevala je i snažnu proizvodnju struje. Kako je Nemačka od tradicionalnih izvora za masovnu potrošnju najviše imala uglja, termoelektrane su nicale.
Mada već bezmalo dve decenije radi na energetskoj transformaciji, u Nemačkoj još funkcionišu 84 termalke, ali i 29 nuklearnih blokova. Zbirno daju oko 68 odsto ukupne domaće proizvodnje struje.
Sama Nemačka je inicirala evropski stav da do 2038. godine sve države napuste ugalj, dok bi do 2050. dostigle neutralnost u emisiji ugljendioksida. Svojevoljno, nakon nesreće u Fukušimi, Nemci su odlučili da zatvore i svoje nuklearke. Ovaj deo tranformacije je već započet i pre će se dogoditi nego oslobađanje zavisnosti od uglja.
Istovremeno Nemci su izgradli energane na vetar i sunce za proizvodnju skoro 35 odsto domaće proizvodnje, pa se može reći da je reč o zamašnom, skupom i poslu koji već traje deceniju, a do kraja će proći još mnogo vremena. Za snažnu i državu velikih mogućnosti neprihvatljivo je da bude zavisna od uvoza struje, pa se vodi računa da električne energije u svakom trenutku bude dovoljno za svakim danom sve veće potrebe.
Dalekovodi ispod Severnog mora
Upravo prošle i ove godine su završeni energetski objekti čija izgradnja ukazuje koliko je krupan posao dobro i osmišljen do svakog detalja. Reč je o izgradnji podmorskog kabla za prenos struje koji obalu Nemačke spaja sa obalom Norveške, a prenosi isključivo struju iz obnovljivih izvora. U oba smera. Sa obe strane dalekovoda nalaze se konvertetske trafostanice u kojoj se jednosmerna struja preoblikuje u naizmeniču, ili obrnuto, zavisno od potreba.
Ideja je da struja iz brojnih norveških hidroakumulacija dospe do severne Nemačke i to pre svega u vreme kada je na severu takozvana "energetska praznina", odnosno kada nema dovoljno ni sunca, ni vetra pa je manjak energije ogroman. Može i obrnuto; kada je vodostaj u skandinavskoj državi nizak, može računati na struju iz nemačkih solarki i baltičkih vetroenergana.
Reč je o jednom od najdužih podmorskih kablova, čijih je 623 kilometara, od kojih 516 ispod vode, koštalo blizu 2,3 milijarde evra. Time su dva tržišta struje iz obnovljivih izvora međusobno povezani u jednu veliku bateriju.
Norveška, kao zemlja sa višestruko većom proizvodnjom od domaćih potreba, kablovski se odranije povezala sa Velikom Britanijom i Holandijom; ove dve države su i međusobno povezane na isti način. Holandija, takođe, ima podmorsku kablovsku vezu sa Danskom.
Bez proizvodnje struje uprazno
Čitava mreža po dnu Severnog mora služi da obnovljiva energija ni u jednom trenutku ne ode uprazno. Ako se struja ne koristi u Norveškoj, svaki vat se plasira u potrošnju preko nekog od podmorskih dalekovoda. Posle izgradnje kabla između Nemačke i Norveške, stvorili su se uslovi da se na Baltiku izgradi i najveća vetroelektrana na svetu, u šta će državna energetska preduzeća Nemačke i Danske uložiti preko 4,5 milijardi evra.
Namenska prenosna mreža obezbeđuje čak i da se svi potencijalno visoki viškovi iz velike vetroelektrane uvek plasiraju u mrežu. Do poslednjeg vata. Cilj je da iz skupih obnovljivih izvora nema proizvodnje uprazno, svaki vat mora da se efikasno utroši.
Ipak, impresivna izgradnja vetroelektrana po Baltiku i mnoštvo solarnih panela po zgradama u nemačkim gradovima neće biti dovoljni da zadovolje ni polovinu nemačkih potreba. Stoga Nemci najviše računaju na vodonik, najvažniju energetsku sirovinu u budućnosti. Ali, dok se nova tehnologija dobijanja vodonika ne primeni u većoj meri, Nemci će termoelektrane na ugalj prilagoditi gasu kao pogonskoj sirovini. Pri trošenju gasa u atmosferu se emituje jedna trećina, i manje, nego pri korišćenju uglja.
Tako će za najdalje deceniju i po bezmalo sve 84 nemačke termalke raditi na gas. Međutim, pre nego što ove godine započne zatvaranje prvih osam termalki, praktični Nemci su izgradili novu i to snage 1.150 megavata, takozvanu "Datteln 4".
Smeštena pored tri ugašena bloka, dva i po puta je moćnija od sva tri ugašena pogona zajedno. Radiće na antracit, čija potrošnja emituje manje ugljendioksida nego u slučaju lignita. Kako antracita više u Nemačkoj nema, uvoziće se. Ispada, kakvog li apsurda, da država koja basnoslovno mnogo ulaže u energetsku transformaciju podiže novu termalku baš radi što brže buduće orijentacije na obnovljive izvore.
Zamenska elektrana
Uloga "Datteln 4" će biti zamenska, da isporučuje struju u segment mreže koji je do ove godine snabdevalo osam termalki što započinju, naredne godine i okončavaju, proces gašenja. Radiće samo nepunih osmanaest godina, do 2038. kada se predviđa okončanje transformacije u najvećem delu Unije.
Dotle bi trebalo da termalke ukinu i Češka, Finska, Mađarska, u čijim udelima struja iz uglja danas čini skoro polovinu ukupne proizvodnje. Jedino je neizesno kako će se poneti Poljska, čijih se skoro 80 odsto potreba za strujom zadovoljava iz uglja.
Primer Nemačke je poučan, ponajviše, možda, za stručnjake i širu javnost Srbije. Vidi se odlučnost, intezitet i obim prelaska na nove izvore, ali i jasan stav da korisnik nijednog trenutka ne ostane bez energije, makar se za realizaciju mora graditi i termalka na ugalj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
0
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
0
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
34
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
6
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
.jpg "Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja")
Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja
16.02.2025.•
63
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na, između ostalog, gorivo, alkohol, kafu, tečnosti za punjenje e-cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju.
NBS: I dalje se najviše isplati dinarska štednja
16.02.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.
Komentari 6
Aleksej
Jesi ti covece normalan?
Miroljub
Pa-Pa-Paranoja
Eto još bizmisa za bratiju ;-)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar