Zašto Nemačka gradi energane na vetar i sunce, ali i termalke na ugalj
Vodeća evropska privreda osmišljeno i uspešno proizvodnju energije sa fosilnih prebacuje na obnovljive izvore.
Foto: Pixabay
Srbija, naravno, nije jedina zemlja koja transformiše proizvodnju energije. Sve evropske države, a i mnoge van Starog kontinenta, prelaze na obnovljive izvore, vodeći računa kakvim resursima raspolažu.
Oslonac na nove energetske izvore znači da se stari, prvenstveno ugalj i nafta, napuštaju. Stoga se svi suočavaju i sa dilemom koja je ovih dana dospela u žižu srpske javnosti, najava prestanka izgradnji termalki, time i zatvaranja rudnika uglja.
Pogledajmo kako se Nemačka, mnogoljudna država čija je privreda i lokomotiva evropske ekonomije, nosi sa ovim problemima.
Bogata zemlja intenzivno troši struju, energiju; ne zna se ko je veći konzumer, domaćinstva, industrija, zabava, saobraćaj. Ogromna potrošnja zahtevala je i snažnu proizvodnju struje. Kako je Nemačka od tradicionalnih izvora za masovnu potrošnju najviše imala uglja, termoelektrane su nicale.
Mada već bezmalo dve decenije radi na energetskoj transformaciji, u Nemačkoj još funkcionišu 84 termalke, ali i 29 nuklearnih blokova. Zbirno daju oko 68 odsto ukupne domaće proizvodnje struje.
Sama Nemačka je inicirala evropski stav da do 2038. godine sve države napuste ugalj, dok bi do 2050. dostigle neutralnost u emisiji ugljendioksida. Svojevoljno, nakon nesreće u Fukušimi, Nemci su odlučili da zatvore i svoje nuklearke. Ovaj deo tranformacije je već započet i pre će se dogoditi nego oslobađanje zavisnosti od uglja.
Istovremeno Nemci su izgradli energane na vetar i sunce za proizvodnju skoro 35 odsto domaće proizvodnje, pa se može reći da je reč o zamašnom, skupom i poslu koji već traje deceniju, a do kraja će proći još mnogo vremena. Za snažnu i državu velikih mogućnosti neprihvatljivo je da bude zavisna od uvoza struje, pa se vodi računa da električne energije u svakom trenutku bude dovoljno za svakim danom sve veće potrebe.
Dalekovodi ispod Severnog mora
Upravo prošle i ove godine su završeni energetski objekti čija izgradnja ukazuje koliko je krupan posao dobro i osmišljen do svakog detalja. Reč je o izgradnji podmorskog kabla za prenos struje koji obalu Nemačke spaja sa obalom Norveške, a prenosi isključivo struju iz obnovljivih izvora. U oba smera. Sa obe strane dalekovoda nalaze se konvertetske trafostanice u kojoj se jednosmerna struja preoblikuje u naizmeniču, ili obrnuto, zavisno od potreba.
Ideja je da struja iz brojnih norveških hidroakumulacija dospe do severne Nemačke i to pre svega u vreme kada je na severu takozvana "energetska praznina", odnosno kada nema dovoljno ni sunca, ni vetra pa je manjak energije ogroman. Može i obrnuto; kada je vodostaj u skandinavskoj državi nizak, može računati na struju iz nemačkih solarki i baltičkih vetroenergana.
Reč je o jednom od najdužih podmorskih kablova, čijih je 623 kilometara, od kojih 516 ispod vode, koštalo blizu 2,3 milijarde evra. Time su dva tržišta struje iz obnovljivih izvora međusobno povezani u jednu veliku bateriju.
Norveška, kao zemlja sa višestruko većom proizvodnjom od domaćih potreba, kablovski se odranije povezala sa Velikom Britanijom i Holandijom; ove dve države su i međusobno povezane na isti način. Holandija, takođe, ima podmorsku kablovsku vezu sa Danskom.
Bez proizvodnje struje uprazno
Čitava mreža po dnu Severnog mora služi da obnovljiva energija ni u jednom trenutku ne ode uprazno. Ako se struja ne koristi u Norveškoj, svaki vat se plasira u potrošnju preko nekog od podmorskih dalekovoda. Posle izgradnje kabla između Nemačke i Norveške, stvorili su se uslovi da se na Baltiku izgradi i najveća vetroelektrana na svetu, u šta će državna energetska preduzeća Nemačke i Danske uložiti preko 4,5 milijardi evra.
Namenska prenosna mreža obezbeđuje čak i da se svi potencijalno visoki viškovi iz velike vetroelektrane uvek plasiraju u mrežu. Do poslednjeg vata. Cilj je da iz skupih obnovljivih izvora nema proizvodnje uprazno, svaki vat mora da se efikasno utroši.
Ipak, impresivna izgradnja vetroelektrana po Baltiku i mnoštvo solarnih panela po zgradama u nemačkim gradovima neće biti dovoljni da zadovolje ni polovinu nemačkih potreba. Stoga Nemci najviše računaju na vodonik, najvažniju energetsku sirovinu u budućnosti. Ali, dok se nova tehnologija dobijanja vodonika ne primeni u većoj meri, Nemci će termoelektrane na ugalj prilagoditi gasu kao pogonskoj sirovini. Pri trošenju gasa u atmosferu se emituje jedna trećina, i manje, nego pri korišćenju uglja.
Tako će za najdalje deceniju i po bezmalo sve 84 nemačke termalke raditi na gas. Međutim, pre nego što ove godine započne zatvaranje prvih osam termalki, praktični Nemci su izgradili novu i to snage 1.150 megavata, takozvanu "Datteln 4".
Smeštena pored tri ugašena bloka, dva i po puta je moćnija od sva tri ugašena pogona zajedno. Radiće na antracit, čija potrošnja emituje manje ugljendioksida nego u slučaju lignita. Kako antracita više u Nemačkoj nema, uvoziće se. Ispada, kakvog li apsurda, da država koja basnoslovno mnogo ulaže u energetsku transformaciju podiže novu termalku baš radi što brže buduće orijentacije na obnovljive izvore.
Zamenska elektrana
Uloga "Datteln 4" će biti zamenska, da isporučuje struju u segment mreže koji je do ove godine snabdevalo osam termalki što započinju, naredne godine i okončavaju, proces gašenja. Radiće samo nepunih osmanaest godina, do 2038. kada se predviđa okončanje transformacije u najvećem delu Unije.
Dotle bi trebalo da termalke ukinu i Češka, Finska, Mađarska, u čijim udelima struja iz uglja danas čini skoro polovinu ukupne proizvodnje. Jedino je neizesno kako će se poneti Poljska, čijih se skoro 80 odsto potreba za strujom zadovoljava iz uglja.
Primer Nemačke je poučan, ponajviše, možda, za stručnjake i širu javnost Srbije. Vidi se odlučnost, intezitet i obim prelaska na nove izvore, ali i jasan stav da korisnik nijednog trenutka ne ostane bez energije, makar se za realizaciju mora graditi i termalka na ugalj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
3
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
17
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
3
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 6
Aleksej
Jesi ti covece normalan?
Miroljub
Pa-Pa-Paranoja
Eto još bizmisa za bratiju ;-)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar