Koliko nas je koja vlast zadužila?
Prethodne dve decenije, kada je reč o kretanju javnog duga, mogu se podeliti na četiri perioda.
Foto: 021.rs
To su: period pada javnog duga (2000-2008), period snažnog rasta javnog duga (2009-2014), period stabilizacije i smanjenja nivoa duga (2015-2019) i period njegovog ponovnog rasta (2020-2021), piše u autorskom tekstu za Novu ekonomiju Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On podseća da je, u prethodne dve decenije, u Srbiji bilo deset različitih Vlada, pri čemu se prema prevlađujućoj strukturi vladajuće koalicije ceo period može podeliti na pet razdoblja: DOS (2001-2004), DSS-G17-SPS (2004-2007), DSS-DS-G17 (2007-2008), DS-SPS (2008-2012) i SNS-SPS (2012-do danas).
"U periodu od 2000. do 2008. godine i nominalni i relativni nivo javnog duga Srbije su znatno opali, usled otpisa velikog dela duga prema inostranim poveriocima, relativno niskog fiskalnog deficita koji je u ovom periodu u proseku iznosio oko jedan odsto BDP-a i delimično bio finansiran prihodima od privatizacije, te snažnog rasta privrede", navodi Ranđelović u tekstu.
Nakon toga, u periodu od 2009. do 2015. godine došlo je do snažnog rasta javnog duga (za oko 16 milijardi evra odnosno za oko 39 odsto BDP-a), usled velikog rasta javnih rashoda po osnovu ekonomski neutemeljenog povećanja penzija 2008. godine i sprovođenje drugih mera fiskalne politike (npr. fiskalna decentralizacija prihoda bez prenosa nadležnosti na opštine i gradove 2011. godine), te usled slabije naplate javnih prihoda uzrokovanog padom BDP-a tokom Svetske ekonomske krize 2009, krize evrozone 2012. godine i poplava 2014. godine, kao i rastom sive ekonomije u tom periodu.
"U ovom periodu značajan uticaj na rast ukupnog javnog duga imalo je i loše poslovanje javnih preduzeća (pre svega Srbijagasa), usled čega je država izdavala garancije za njihovo zaduživanje radi finansiranja tekućih obaveza, što je uticalo da ukupan indirektni dug poraste sa oko 930 miliona evra 2008. godine na preko 2,8 milijardi evra 2013. godine, tako da je tada indirektni dug činio čak 14 odsto ukupnog javnog duga", navodi Ranđelović.
U relativnom iznosu ukupan javni dug Srbije je 2015. godine dostigao svoj maksimum od 70 odsto BDP-a, nakon čega je započeo period njegovog pada, pre svega usled uspešnog sprovođenja programa fiskalne konsolidacije.
U periodu od 2015. do 2019. godine Srbija je vodila politiku niskog fiskalnog deficita odnosno fiskalnog suficita, što je uticalo na pad javnog duga i u nominalnom iznosu, dok su stabilan kurs dinara uz umerenu inflaciju i umeren realan rast privrede uticali na osetan pad relativnog nivoa javnog duga, na 51,9% BDP-a krajem 2019. godine.
Kovid, kriza, pomoć građanima
"Tokom 2020. i 2021. godine, usled pandemijske krize došlo je do pada javnih prihoda, a država je u okviru šire antikrizne strategije sprovodila snažne fiskalne stimulanse, usled čega je fiskalni deficit u te dve godine bio visok, što je uticalo i na snažan rast javnog duga, koji je nominalno povećan za oko šest milijardi evra. Ipak, kumulativni privredni rast od oko 6,4 odsto u te dve godine, uz ubrzanje inflacije, stabilan kurs i znatan udeo duga koji nije iskazan u dinarima, uticali su da u relativnom iznosu rast javnog duga bude sporiji", navodi profesor Ranđelović u autorskom tekstu za Novu ekonomiju.
Potrebno je napomenuti da je oko jedne četvrtine rasta javnog duga (oko 1,5 milijardi evra) tokom 2020. i 2021. godine posledica je zaduživanja države radi isplate paušalne pomoći građanima.
Imajući u vidu da značajan deo tekuće potrošnje stanovništva odlazi na kupovinu uvoznih dobara i usluga, te da ovi programi pomoći nisu bili usmereni isključivo ka socijalno ugroženijoj populaciji, njihova ekonomska i socijalna učinkovitost i opravdanost se smatraju vrlo ograničenim, dok je s druge strane njihova realizacija uticala na znatno povećanje nivoa zaduženosti zemlje.
Uticaj kursa dinara
Pored kretanja nominalnog nivoa duga i privredne aktivnosti, na relativnu visinu duga u odnosu na BDP u posmatranom periodu znatno je uticalo i kretanje kursa dinara, budući da je u ovom periodu 70-80 odsto javnog duga Srbije bilo iskazano u stranim valutama (prevashodno u evru i američkom dolaru).
"Tako je od 2001. do 2013. godine kurs dinara prema evru deprecirao sa 60 na 117 dinara za evro, da bi nakon toga kurs bio nominalno gotovo nepromenjen. Stabilan nominalni kurs dinara od 2013. učinio je da ne dođe do rasta relativnog nivoa javnog duga usled promene kursa. S druge strane, to je de facto dovelo do realne aprecijacije kursa dinara prema evru, što je negativno uticalo na cenovnu konkurentnost privrede Srbije, dinamiku izvoza i privredni rast u ovom periodu", navodi Ranđelović.
Autor ističe da su nas pandemijska kriza i neophodnost brzog sprovođenja snažne intervencije države merama fiskalne politike ponovo podsetili na značaj održanja javnog duga na umerenom nivou u dobrim vremenima, kako bi se ostavio prostor za aktivno delovanje države u periodima krize.
"Shodno tome, Srbija bi trebalo dugoročno da profiliše fiskalnu politiku tako da u normalnim uslovima fiskalni deficit bude relativno nizak, sa ciljem da se javni dug stabilizuje na nivou od oko 50 odsto BDP-a, uz javnu potrošnju koja ne bi prelazila 41-42 odsto BDP-a u okviru koje bi javne investicije i drugi produktivni rashodi imali znatan udeo", ističe.
Ceo autorski tekst Saše Ranđelovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, možete da pročitate na portalu Nove ekonomije.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
4
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
7
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
18.11.2024.•
21
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Amazon lansirao konkurenciju sajtovima Temu i Shein s "neverovatno niskim" cenama
18.11.2024.•
6
Amazon je pokrenuo novu platformu pod nazivom Haul, koja ograničava maksimalnu cenu proizvoda na 20 dolara (15,79 funti), s ciljem konkurisanja jeftinim trgovinskim gigantima poput Temu-a i Shein-a.
Lufthanza otpušta oko 400 zaposlenih
17.11.2024.•
0
Grupacija Lufthanza će ukinuti petinu radnih mesta u upravi, a radi se o oko 400 zaposlenih, objavio je frankfurstki poslovni magazin Menadžer.
Nakon masovnog trovanja mušterija: Mekdonalds ulaže 100 miliona dolara da povrati ugled
17.11.2024.•
0
Mekonalds je objavio da će utrošiti 100 miliona dolara kako bi pojačao prodaju nakon što je epidemija izazvana bakterijom ešerihija koli uplašila kupce i uticala na pad poslovanja firme u SAD.
"Pošte Srbije": Znatno povećan broj pošiljaka zbog Temu-a, robot za sortiranje uskoro u Novom Sadu
17.11.2024.•
13
Broj pošiljki Pošte i Post ekspresa povećan je oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je FoNetu vršilac dužnosti direktora "Pošta Srbije" Zoran Anđelković.
Kad ti Ilon Mask ponudi posao: Nećete primati platu, a radićete više od 80 sati nedeljno
17.11.2024.•
13
Jedan od lidera novoformiranog Sekretarijata za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa, Ilon Mask, objavio je oglas za posao.
Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast
16.11.2024.•
1
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada.
Gasprom prestaje da isporučuje gas OMV-u
15.11.2024.•
6
Ruska državna naftna kompanija Gasprom, prestaće da snabdeva austrijski OMV počevši od subote, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.
NIS izdaje prve korporativne obveznice: Zaduživanje od 5,8 milijardi dinara
15.11.2024.•
0
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je danas, na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva, ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
6
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove
14.11.2024.•
12
Španska kompanija Azvi, koja je gradila deo auto-puta E75 u Caričinoj dolini, tužena je zbog neisplaćivanja novca za sanaciju kosina koje su se urušavale od Grdeličke klisure do tunela Predejane.
Komentari 10
E
Bane. T
Pera. O
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar