Da li treba da štedite u evrima ili je dolar, ipak, sigurniji?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

03.05.2022.

08:20 > 08:18

Vrednost američke valute u odnosu na evropsku jača već duže vreme, a taj trend će se nastaviti sve dok traje rat u Ukrajini, čije se posledice snažno reflektuju na "Stari kontinent".

Da li treba da štedite u evrima ili je dolar, ipak, sigurniji?

Foto: Pexels (Jeff Weese)

Poslednjih dana statistika potvrđuje trend inflacije. Tako je krajem marta godišnji rast cena u Evropskoj uniji dostigao 7,5 odsto, najviše u poslednje četiri decenije. U Srbiji je još i veći, 9,2 odsto, pa je razumljivo da ljudi traže način kako da sačuvaju deo novca koji im preostane nakon što izmire sve mesečne potrebe. Jasno je da će gubiti bar za iznos inflacije ukoliko ga budu čuvali u dinarima.

Evro gubi vrednost

Međutim, neizvesnost postaje veća kada vlasnici shvate da i evro gubi vrednost. Kako već desetak godina, banke, praktično, ne plaćaju kamatu na štednju, običnom čoveku nije lako da nađe formu u kojoj bi ušteđeni novac očuvao kupovnu moć.

Poprilično raširena praksa ulaganja u stanove ili garaže podrazumeva relativno veću ušteđevinu i nije rešenje za ljude koji se bore da za "crne dane" sačuvaju manje vrednosti, do otprilike 5.000-6.000 evra. Pokušaj da se novac transformiše u zlato, platinu, paladijum, znači da se novac duže vreme drži u manje likvidnom obliku. Takođe, poslednjih godina skočila je cena ovim i nekim drugim metalima u kojima se tezauriše novac, pa preti opasnost da naglo izgube na vrednosti kada aktuelan trend prođe. Tako je zlato u poslednje dve decenije poskupelo bezmalo 440 odsto, sa 410 na 1.890 dolara za finu uncu.

Jedan od novijih pokušaja očuvanja vrednosti je privatno finansiranje uspešnih preduzetnika. Tako se građani udružuju u grupe od kojih svaka finansira pet-šest zanatlija za koje procene da imaju perspektivan biznis. Praktično, svaki uzdruženi građanin ušteđevinu podeli na pet-šest delova za svakog od odabranih malih privrednika, čime je i diversifikovao ulaganja, a sve uz kamatu od šest-sedam odsto, svakako nižu od one po kojoj bankari zajme poslovnom svetu.

Veoma teško

U svakom slučaju, postaje sve teže da se sačuva vrednost ušteđevine. Takva situacija je posledica ponajviše monetarnih politika koje se vode širom sveta, a koje se svode na intenzivno štampanje novca. Lideri u upumpavanju novca su upravo najmoćnije centralne banke, američka i evropska, pa ne čudi da vrednost gube i dolar i evro. Posledica je da se svi kupovinom što brže oslobađaju novca, a kada im za pribavljanje vrednije stvari zatreba veća svota, rešenje se traži u kreditu.

Zapravo, cilj komotnih monetarnih politika i jeste bio uvećanje potrošnje i kreditiranja. Ali, običan čovek se našao u teškoj situaciji da iznađe način očuvanja vrednosti onoga što ušpara.

Na kraći period štednje, ljudi, ipak, retko kada imaju nešto bolje od ulaganja u čvrst novac. Dakle, dinarima se kupuju evri, dolari, franci, funte, jeni, a oni egzotičniji ispipavaju kakve su u ovom pogledu mogućnosti juana, kanadskog dolara ili norveške krune. A kako inflacija jača, beg iz dinara je sve veći, mada je kurs dinara već godinama neubičajeno stabilan. Povremeno, dinar čak i jača, ali ovdašnji čovek još uvek nema dovoljno poverenja u domaću valutu i zato ulaže u neku od svetski afirmisanih.

Pre pet godina

Nije, međutim, svejedno za koju valutu se kupac odluči. U nas je dugo evro bio neprikosnoven, međutim već nekoliko godina evropski novac slabi, dodatno od kada je u Ukrajini započeo rat. Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a pre neki dan samo 1,05. Vidljivo je da je u odnosu na američku valutu slabiji 19 odsto, pri čemu je vidljivo da se dve trećine pada desilo od kako su počele žešće prepirke, potom i sukobi oko Ukrajine.

Ovih dana mnogo je bolje kupovati dolar nego evro. Razlog je pre svega u činjenici da su kamatne stope u SAD počele da rastu kako bi zauzdale unazad četiri decenije najvišu inflaciju. Rašće čitave tekuće sezone, verovatno i dve naredne godine. Time pozajmljivanje postaje skuplje, pa novcu vrednost raste.

Rat obara evro

Sa druge strane, Evropska unija još nije počele uvećanje svoje referentne kamatne stope. Nameravala je do kraja godine jednom da uveća, ali, nakon izbijanja sukoba na istoku kontinenta, veliko je pitanje hoće li od promene evropske monetarne politike išta biti. Naravno, inflacija buja.

Drugi nepovoljan momenat za evropsku valutu je snažan efekat ukrajinskiog sukoba na ekonomsku situaciju u Evropi, mnogo veći nego što je na SAD. Upravo ratna razaranja i nevolje sa energentima su razlog što se Evropska centralna banka dvoumi da li da ove godine uopšte započne zaustavljanje rasta cena.

Postoji i treći uzrok koji "gura" dolar naviše, barem u poređenju sa evropskim novcem. Reč je o opštem nivou kamata, mnogo višim na drugoj strani Atlantika, a to je, možda, i odlučujuće za vrednost valute. Dakle, po svim pokazateljima očekuje se da i u narednom periodu američka valuta jača, primetno više od evropske. Štaviše, dok rat u Ukrajini ne prestane i dok se ne razjasni način kako Evropska unija planira da reši energentske probleme, po svemu sudeći korisnije je kupovati bilo koju svetsku valutu, franak, jen ili funtu, nego evro.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Figura

05.05.2022 • 16:36

Stednja

O
Pitanje od cega da stedis kada si na minimalcu???I

5 8 -3
Upgrading

03.05.2022 • 16:28

Degrading@ Kao i sve druge ksenofobije tako je i rusofobija forma diskriminacije, a ne iznenađuje vaša preferenca ka diskriminaciji niti što se time ponosite u mestu koje je u Srbiji najpoznatije po širenju mržnje prema svakome ko je različit.

13 7 +6
Degrading

03.05.2022 • 15:40

@Upgrading

Bolje I rusofob nego rusofil.

17 50 -33

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.