Krediti uskoro i trostruko skuplji
Kamate na državne obveznice desetogodišnje ročnosti u SAD su, posle bezmalo pola decenije, dostigle tri odsto.
Foto: Pexels (Monstera)
To se smatra signalom da dolazi do promene na najsnažnijem finansijskom tržištu, odnosno da počinje poskupljivanje svih formi kreditiranja.
Razlog promena je odluka Federalnih rezervi, svojevrsne centralne banke u SAD, da po drugi put u tekućoj godini poveća osnovnu kamatnu stopu. Nakon što je 19. marta povećana za 0,25, u sredu 4. maja je uvećana za dodatnih 0,50 odsto i sada se kreće između 0,75 i jedan odsto.
Podsetimo, nakon krize 2008. godine ova stopa je neprekidno umanjivana, pa je pre nešto više od pet sezona po prvi put u istoriji postala negativna, potom dugo bila na nuli. Posledično, novac nikada nije bio jeftiniji, te je usledio talas pozajmljivanja love i masovne kupovine.
Protiv inflacije
Naravno, bio je to način da se savlada finansijski kriza čije je osnovno obeležje bila slaba potražnja. No, 14 godina upumpavanja novca i gotovo besplatnog kreditiranja ostavilo je traga u vidu uvećane potrošnje i sledstvenog rasta cena. Pandemija je dve i po godine dodatno zadavala probleme, prvo naglo smanjenom aktivnošću ljudi, potom dosta brzim izlaskom iz najsnažnije faze globalne bolesti. Sve je kulminiralo snažnom inflacijom, u februaru je bila 7,5, da bi u martu premašila 8,5 odsto, što je najviše još od 1981. godine.
Moglo bi se reći da u FED-u nisu mogli da zažmure i počeli su sa podizanjem kamatne stope. Guverner Džej Pauel je još krajem prošle godine najavljivao promenu monetarne politike SAD, da bi sredinom januara najavio da će ove godine osnovna kamatna stopa biti podizana čak pet puta. Međutim, malo ko je očekivao da će u samo jednoj promeni rasti i po 0,5 odsto.
Ali, inflacija ubrzano buja, pa je Pauel najavio realnim da i u naredna dva puta porast bude veći nego što je uobičajeno. Šta više, među američkim monetaristima nije mali broj onih koji procenjuju da će prvi naredni skok osnovne kamate biti 0,75 odsto.
Prodaja nakupljenih obveznica
Američke stručnjake je posebno zabrinuo pad BDP-a u prvom kvartalu tekuće godine za 1,5 odsto. To je posledica snažne inflacije. Stoga je Pauel odučio da FED započne i prodaju obveznice tokom poslednjih 14 sezona masovno otkupljivanih. Prvo će se mesečno prodavati državne obveznice u vrednosti od 30 milijardi dolara i privatne u visini od 17,5 milijardi, da bi se do oktobra udvostručila ponuda i jednih i drugih.
Nije sporno da se FED usmerio da obuzda inflaciju koja ovog puta ima krajnje neugodnu ulogu pošto se najviše iskazuje kroz poskupljenje hrane i energije, dva stavke na koje odlazi i do 60 odsto prihoda najsiromašnijih Amerikanaca. Istina, nisu velika količina novca u opticaju i jeftino zaduživanje jedini koji podstiču rast cena.
Ovaj trend podupiru i poteškoće u funkcionisanju proizvodnih i lanaca snabdevanja, te veoma izraženo deljenje javnog novca građanima Amerike radi lakšeg savladavanja pandemijskih poteškoća. Procenjuje se da je u ove potrebe utrošeno 5.700 milijardi dolara, što se smatra najvećim deljenjem državnog novca u finansijskoj istoriji.
Evropa sa zadrškom
Prvi rezultati promene politike dolara su u skladu sa očekivanjima monetarista. Cena novca uočljivo raste u svim formama pozajmljivanja. Uobičajen pokazatelj je ponašanje na tržištu državnih obveznica desetogodišnje ročnosti na kojima je kamata premašila tri odsto, više nego bilo kada unazad četiri godine. Smatra se da će poskupeti sve forme pozajmljivanja, od kupovina državnih obveznica do potrošačkih kredita. Koliko ubrzano će rasti umnogome će zavisiti od brzine uvećanja osnovne kamatne stope za koju postaje realno da do kraja godine dostigne dva odsto.
Osim SAD, monetarnu politiku menja i Velika Britanija, gde je osnovna stopa već četvrti put uvećana. Međutim, Evropska centralna banka još uvek više razmišlja o promeni nego što aktivno dela. Razlog uzdržanosti evropskih bankara je procena da bi promena monetarne politike dovela u lošu situaciju, možda i bankrot, najzaduženije države poput Grčke i Italije. Takođe, zazire se i od kraha velikog broja takozvanih "zombi" kompanija, koje jedva vraćaju pozajmice uzete po istorijski rekordno niskim kamatama, dok je veliko pitanje da li bi uspele da vrate kredite uz uobičajenu kamatu.
Poskupeće i stari krediti
No, inflacija u evrozoni se približava granici od devet odsto, a kada se ima u vidu da će se dešavanja u Ukrajini na rast cena ispoljiti tek u drugom kvartalu, vidi se da je i pred bankarima u Frankfurtu period podizanja kamatnih stopa.
Kako će se promene monetarnih politika najsnažnijih centralnih banaka na svetu odraziti na srpsku finansijsku scenu? Veoma vidljivo i to već za nekoliko meseci, pogotovo ako se ECB iz Frankfurta ubrzo odluči na snažniju reakciju. Do jeseni krediti će biti primetno skuplji, i to ne samo novopodignuti, već i sve pozajmice iz prošlosti sa promenljivom kamatnom stopom. Naravno da se poskupljenje prvo ispoljilo pri emisiji državnih obveznica, ali veoma brzo promene će osetiti i građani Srbije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
17
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
19
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
9
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Komentari 12
Miki
misko
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar