Završava se era automobila na fosilna goriva
Prečesto punjenje baterija i skroman doseg vožnje na osnovu jednog punjenja su krupne slabosti električnog automobila.
Foto: Pixabay
Iz tog razloga se sve češće mogu čuti mišljenja da je na predlog Evropskog parlamenta da se na Starom kontinentu što brže iz upotrebe potisnu vozila na dizel i benzin, osim ekološke dobiti možda i značajnije uticala procena da će i na ovaj način dodatno umanjiti globalnu potrošnju nafte, koju na Zapadu, posle 24. februara, posmatraju prvenstveno kao glavni ruski ekonomski adut.
Teško je drugačije objasniti zašto je Evropski parlament baš ovih dana izglasao predlog da se od 2035. godine na Starom kontinentu prodaju isključivo električni automobili. Ideja je da pet godina kasnije, vozila na fosilni pogon potpuno nestanu sa evropskih puteva. Raniji evropski program je transformaciju planirao za 2060. godinu, sa mogućnošću da se ubrza za deceniju.
Tek usvojeni predlog je po ubrzanoj proceduri ubačen u program rada bratije iz Strazbura. Međutim, da bi stupio na snagu potrebno je da Savet EU na sastanku krajem juna takođe usvoji predlog, te da potom Evropska komisija sprovede plan.
Evropa prodata Kini
Mada su novine i poboljšanja u segmentu e-mobilnosti svakodnevna, u poslednje vreme nije bilo spektakularnih unapređenja, pa ostaju uočene slabosti najmodernijih četvorotočkaša i sve se odnose upravo na pogon automobila strujom. Bitno ograničavaju doseg vozila i zahtevaju bezmalo celodnevno punjenje svaka dva-tri dana. No, EP je iskoristio napetu atmosferu na kontinetnu i odlučio se na potez koji se u ovom trenutku više čini političkim nego ekološkim.
Protesta je bilo manje nego što se moglo očekivati. Očito, pažnja javnosti je usmerena na ratovanje u Ukrajini i dosta toga se može provući. Ipak, iz italijanske Severne lige su se čule optužbe da je ovakvom odlukom "Evropa prodata Kini", s obzirom na to da će proizvođači iz najmnogoljudnije zemlje svakako iskoristiti prilku da utrče na iznenada oslobođeno tržište.
250.000 e-vozila
Ostaje da se vidi hoće li Savet EU, kojeg čine predsednici ili premijeri svake od 27 evrounijskih država, biti, možda, oprezniji. Pre nego što konačno odluče, svakako će razmotriti i glasove iz evropske automobilske industrije. A ova grana je decenijama bila oslonac Starog koninenta i danas evropskopm BDP-u doprinosi sa 7,3 odsto, zapošljavajući pri tome 14,8 miliona ljudi.
Realno, električni automobili unazad desetak godina sve brže postaju deo naše stvarnosti. Poslednjih sezona njihov broj se gotovo dramatično povećava. Tako je lane na Starom kontinentu prodaja automobila usled pandemije opala za 26 odsto, ali je prodaja električnih vozila uvećana za 19,5 odsto.
Rast je još veći ove godine - tokom prvog kvartala prodato je 550.000 vozila, od kojih samo martu 250.000. U odnosu na godinu ranije, uvećanje je 47 odsto. Nema ozbiljnijeg proizvođača koji ne radi ne samo promotivni e-model, već svi počinju serijsku proizvodnju više tipova, prilagođenih kupcima različitih kupovnih moći, ali i različitih afiniteta.
300 miliona tone nafte manje
Zaista je neophodno smanjiti emisiju ugljovodonika u atmosferu, u čemu je udeo saobraćaja velik, odmah iza proizvođača energije. Globalno, u saobraćaju se godišnje potroši oko 2,5 milijardi tona nafte, što je otprilike 44 odsto ukupne potrošnje. Istina, mnogo više troše i prekomorski saobraćaj i avioni, ali, za sada, čovek je uspeo da proizvede samo ekološki racionalne električne automobile. Tako da će započeta elektrifikacija automobila u krajnjem doneti umanjenje nafte od, otprilike, 12 odsto, koliko, u proseku, otpada na "laki saobraćaj". Cifarski, pak, ni to nije malo, 300 miliona tona nafte manje - svake godine.
Primedbe su da prelazak na električlna vozila ne znači automatski i umanjenje korišćenja fosilnih goriva. Stvar je u načinu na koji se dobija struja kojom se napaja automobil. U slučaju Srbije može biti i gore, s obzirom na to da se ovde 70 odsto struje dobija iz termalki, i to na osnovu upotrebe lignita niske kaloričnosti i sa prepuno primesa, naročito sumpora. Ali elektromotor je bitno efikasniji od motora na unutrašnje sagorevanje.
Efikasnost elektromotora
Primera radi, danas su u upotrebi elektromobili više proizvođača kojima je za sto kilometara vožnje prosećnom brzinom dovoljno 16 kilovata struje. Energetski, to je pandan 1,2 litre benzina. Međutim, još nema "benzinca" neke evropske marke koji sto kilometara može provozati a da ne utroši četiri, mnogi i šest litara goriva. Energetski, utrošak je tri do pet puta veći. To je posledica činjenice da elektromotori iskoristi gotovo 95 odsto energije koju proizvode, dok motori sa unutrašnjem sagorevanjem teško da mogu biti efikasni iznad 33 odsto. Ostatak energije "ode" na toplotu.
Međutim, ostaje osnovni problem elektromobila, nemogućnost da se akumulator na jednostavan način stavi u vozilo. I dan-danas litijum-jonske baterije za vozila, najmoderniji akumulatori, teške su od 300 do 500 kilograma, a imaju kapoacitet koji omogućava da vozilo pređe ne više od 300 kilometara. Nakon toga se moraju puniti strujom, dok punjenje, zavisno od snage izvora napajanja, traje i do osam-devet sati u slučaju napajanja preko obične kućne utičnice.
Pri tome su baterije i dvadesetak puta skuplje od odgovarajućeg pandana u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Usled ove manjkavosti, elektromobili su dostupni samo najbogatijem sloju, pri čemu su i njima prlično komplikovani za upotrebu.
Neki drugi motivi
Ipak, i pored krupnih tehnoloških manjkavosti, Evropski parlament ekspresno je odlučio da snažno ubrza elektrifikaciju autmobilskog saobraćaja obrazlažući da velika većina vozila po gradovima Starog kontinenta dnevno ne vozi više od 50 kilometara, što elektromobili lako savlađuju. Međutim, prosek je prosek, na saobraćaj najviše utiču oni koji dnevno prelaze 250 ili više kilometara. Njima je upotreba modernog automobila itekako opterećujuća.
No, Evropski parlament se iznenađujućom večinom, gotovo 80 odsto, izjasnio. Tehnoloških, ekoloških i finansijskih argumenata je imao isto koliko i prethodnih godina kada je zagovarao bitno usporeniju elektrifikaciju. Očigledno da su u igri bili i neki drugi motivi.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
10
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
35
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 21
Aleksej
Bogati ce da se voze svojim preskupim elektricnim automobilima za cije baterije ce se kopati litijum u siromasnim drzavama, gde ce se praviti jeftina struja, a tu ce se i odlagati stare baterije.
Sirotinja raja ce javnim prevozom.
Vise mesta na ulicama za boagte, nervira ih guzva (koga ne?)
Sava
Nimbus
Siguran sam da ce i to biti reseno. Lakse i zamenljive baterije, dezurne sluzbe, punionice na svakom cosku (to je bar lakse postaviti nego celu benzinku pumpu), itd. Ali nije bas sve postavljeno tako da se moze odmah preci, cak ni u razvijenim drzavama, a u Srbiji mozda ni te famozne 2035.
Takodje, tehnologija izrada baterija nije bas nesto napredovala poslednjih 10-tak godina. Manje-vise to je to. Tesko da mogu da ocekujem da ce baterije za 10 godina biti teske 100 kg, imati 3 puta veci kapacitet i puniti se za 5 min. Nadam se da gresim.
Podsecam, bice zabranjena samo prodaja novih automobila sa unutrasnjim sagorevanjem. Polovnjaci ce krstariti ulicama jos par decenija posle toga, narocito kod nas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar