Završava se era automobila na fosilna goriva

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

14.06.2022.

17:58 > 17:36

Prečesto punjenje baterija i skroman doseg vožnje na osnovu jednog punjenja su krupne slabosti električnog automobila.

Završava se era automobila na fosilna goriva

Foto: Pixabay

Iz tog razloga se sve češće mogu čuti mišljenja da je na predlog Evropskog parlamenta da se na Starom kontinentu što brže iz upotrebe potisnu vozila na dizel i benzin, osim ekološke dobiti možda i značajnije uticala procena da će i na ovaj način dodatno umanjiti globalnu potrošnju nafte, koju na Zapadu, posle 24. februara, posmatraju prvenstveno kao glavni ruski ekonomski adut.

Teško je drugačije objasniti zašto je Evropski parlament baš ovih dana izglasao predlog da se od 2035. godine na Starom kontinentu prodaju isključivo električni automobili. Ideja je da pet godina kasnije, vozila na fosilni pogon potpuno nestanu sa evropskih puteva. Raniji evropski program je transformaciju planirao za 2060. godinu, sa mogućnošću da se ubrza za deceniju.

Tek usvojeni predlog je po ubrzanoj proceduri ubačen u program rada bratije iz Strazbura. Međutim, da bi stupio na snagu potrebno je da Savet EU na sastanku krajem juna takođe usvoji predlog, te da potom Evropska komisija sprovede plan.

Evropa prodata Kini

Mada su novine i poboljšanja u segmentu e-mobilnosti svakodnevna, u poslednje vreme nije bilo spektakularnih unapređenja, pa ostaju uočene slabosti najmodernijih četvorotočkaša i sve se odnose upravo na pogon automobila strujom. Bitno ograničavaju doseg vozila i zahtevaju bezmalo celodnevno punjenje svaka dva-tri dana. No, EP je iskoristio napetu atmosferu na kontinetnu i odlučio se na potez koji se u ovom trenutku više čini političkim nego ekološkim.

Protesta je bilo manje nego što se moglo očekivati. Očito, pažnja javnosti je usmerena na ratovanje u Ukrajini i dosta toga se može provući. Ipak, iz italijanske Severne lige su se čule optužbe da je ovakvom odlukom "Evropa prodata Kini", s obzirom na to da će proizvođači iz najmnogoljudnije zemlje svakako iskoristiti prilku da utrče na iznenada oslobođeno tržište.

250.000 e-vozila

Ostaje da se vidi hoće li Savet EU, kojeg čine predsednici ili premijeri svake od 27 evrounijskih država, biti, možda, oprezniji. Pre nego što konačno odluče, svakako će razmotriti i glasove iz evropske automobilske industrije. A ova grana je decenijama bila oslonac Starog koninenta i danas evropskopm BDP-u doprinosi sa 7,3 odsto, zapošljavajući pri tome 14,8 miliona ljudi.

Realno, električni automobili unazad desetak godina sve brže postaju deo naše stvarnosti. Poslednjih sezona njihov broj se gotovo dramatično povećava. Tako je lane na Starom kontinentu prodaja automobila usled pandemije opala za 26 odsto, ali je prodaja električnih vozila uvećana za 19,5 odsto.

Rast je još veći ove godine - tokom prvog kvartala prodato je 550.000 vozila, od kojih samo martu 250.000. U odnosu na godinu ranije, uvećanje je 47 odsto. Nema ozbiljnijeg proizvođača koji ne radi ne samo promotivni e-model, već svi počinju serijsku proizvodnju više tipova, prilagođenih kupcima različitih kupovnih moći, ali i različitih afiniteta.

300 miliona tone nafte manje

Zaista je neophodno smanjiti emisiju ugljovodonika u atmosferu, u čemu je udeo saobraćaja velik, odmah iza proizvođača energije. Globalno, u saobraćaju se godišnje potroši oko 2,5 milijardi tona nafte, što je otprilike 44 odsto ukupne potrošnje. Istina, mnogo više troše i prekomorski saobraćaj i avioni, ali, za sada, čovek je uspeo da proizvede samo ekološki racionalne električne automobile. Tako da će započeta elektrifikacija automobila u krajnjem doneti umanjenje nafte od, otprilike, 12 odsto, koliko, u proseku, otpada na "laki saobraćaj". Cifarski, pak, ni to nije malo, 300 miliona tona nafte manje - svake godine.

Primedbe su da prelazak na električlna vozila ne znači automatski i umanjenje korišćenja fosilnih goriva. Stvar je u načinu na koji se dobija struja kojom se napaja automobil. U slučaju Srbije može biti i gore, s obzirom na to da se ovde 70 odsto struje dobija iz termalki, i to na osnovu upotrebe lignita niske kaloričnosti i sa prepuno primesa, naročito sumpora. Ali elektromotor je bitno efikasniji od motora na unutrašnje sagorevanje.

Efikasnost elektromotora

Primera radi, danas su u upotrebi elektromobili više proizvođača kojima je za sto kilometara vožnje prosećnom brzinom dovoljno 16 kilovata struje. Energetski, to je pandan 1,2 litre benzina. Međutim, još nema "benzinca" neke evropske marke koji sto kilometara može provozati a da ne utroši četiri, mnogi i šest litara goriva. Energetski, utrošak je tri do pet puta veći. To je posledica činjenice da elektromotori iskoristi gotovo 95 odsto energije koju proizvode, dok motori sa unutrašnjem sagorevanjem teško da mogu biti efikasni iznad 33 odsto. Ostatak energije "ode" na toplotu.

Međutim, ostaje osnovni problem elektromobila, nemogućnost da se akumulator na jednostavan način stavi u vozilo. I dan-danas litijum-jonske baterije za vozila, najmoderniji akumulatori, teške su od 300 do 500 kilograma, a imaju kapoacitet koji omogućava da vozilo pređe ne više od 300 kilometara. Nakon toga se moraju puniti strujom, dok punjenje, zavisno od snage izvora napajanja, traje i do osam-devet sati u slučaju napajanja preko obične kućne utičnice.

Pri tome su baterije i dvadesetak puta skuplje od odgovarajućeg pandana u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Usled ove manjkavosti, elektromobili su dostupni samo najbogatijem sloju, pri čemu su i njima prlično komplikovani za upotrebu.

Neki drugi motivi

Ipak, i pored krupnih tehnoloških manjkavosti, Evropski parlament ekspresno je odlučio da snažno ubrza elektrifikaciju autmobilskog saobraćaja obrazlažući da velika većina vozila po gradovima Starog kontinenta dnevno ne vozi više od 50 kilometara, što elektromobili lako savlađuju. Međutim, prosek je prosek, na saobraćaj najviše utiču oni koji dnevno prelaze 250 ili više kilometara. Njima je upotreba modernog automobila itekako opterećujuća.

No, Evropski parlament se iznenađujućom večinom, gotovo 80 odsto, izjasnio. Tehnoloških, ekoloških i finansijskih argumenata je imao isto koliko i prethodnih godina kada je zagovarao bitno usporeniju elektrifikaciju. Očigledno da su u igri bili i neki drugi motivi.

Teme

e-automobili Elektirčni automobili

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Aleksej

15.06.2022 • 11:17

Xexe

Toliko providno da su vec svi shvatili o cemu se radi.

Bogati ce da se voze svojim preskupim elektricnim automobilima za cije baterije ce se kopati litijum u siromasnim drzavama, gde ce se praviti jeftina struja, a tu ce se i odlagati stare baterije.

Sirotinja raja ce javnim prevozom.

Vise mesta na ulicama za boagte, nervira ih guzva (koga ne?)

12 2 +10
Sava

15.06.2022 • 10:40

Bravo Živane

Lepa analitika trenutnog stanja. Pohvaljujem!

3 2 +1
Nimbus

15.06.2022 • 08:43

Zaboravljamo jos jednu, po meni ne toliko malu, negativnu stranu elektricnih automobila. Sta kad se isprazni baterija na sred puta? A za to je veca verovatnoca sa automobilima koji predju 300 km u odnosu na klasicne, koji prelaze i 1000 km sa jednim punjenjem. Znam da ce mnogi reci "pa moras paziti". Jeste, ali svakom se desi. Meni nekoliko puta :( Samo sto ne mogu bas da uzmem kanistar i odem po malo struje, do prve pumpe.
Siguran sam da ce i to biti reseno. Lakse i zamenljive baterije, dezurne sluzbe, punionice na svakom cosku (to je bar lakse postaviti nego celu benzinku pumpu), itd. Ali nije bas sve postavljeno tako da se moze odmah preci, cak ni u razvijenim drzavama, a u Srbiji mozda ni te famozne 2035.
Takodje, tehnologija izrada baterija nije bas nesto napredovala poslednjih 10-tak godina. Manje-vise to je to. Tesko da mogu da ocekujem da ce baterije za 10 godina biti teske 100 kg, imati 3 puta veci kapacitet i puniti se za 5 min. Nadam se da gresim.
Podsecam, bice zabranjena samo prodaja novih automobila sa unutrasnjim sagorevanjem. Polovnjaci ce krstariti ulicama jos par decenija posle toga, narocito kod nas.

15 1 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.