Bečki institut ima dva scenarija za Srbiju: Jedan predviđa nula odsto privrednog rasta

Srbija će imati inflaciju od 14 odsto, a privredni rast će biti nula, ako se rat u Ukrajini ne završi uskoro, već produži do kraja godine.
Bečki institut ima dva scenarija za Srbiju: Jedan predviđa nula odsto privrednog rasta
Foto: Pixabay
To je izjavio ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
On je u intervjuu za Betu rekao da Institut ima dva scenarija za Srbiju - ako se rat uskoro završi privredni rast će biti 3,6 odsto, a inflacija 10 odsto, a pesimistički scenario je ako rat u Ukrajini potraje do kraja godine ili se produži i naredne.
"U pesimističkom scenariju projektovali smo da će inflacija u Srbiji ove godine biti 14 odsto za celu godinu, dok će ekonomski rast biti nula, odnosno neće ga biti, što je ekonomska stagnacija u kombinaciji sa dvocifrenom inflacijom", rekao je Jovanović.
 
Dodao je da nije detaljnije razmatran scenario privrednih kretanja u Srbiji ako se rat u Ukrajini produžiti i sledeće godine, ali bi i u tom slučaju i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacija verovatno bili slični kao što projektovano u pesimističkom scenariju za ovu godinu.
 
Jovanović je rekao da nisu rađene projekcije za kretanje kamata, ali će one rasti u skladu sa inflacijom i sa povećanjem kamatne stope Narodne banke Srbije.
 
Istakao je da su realne kamatne stope, odnosno kamatne stope korigovane za stopu inflacije, trenutno negativne.
 
On je rekao da je kontrola cena osnovnih namirnica u Srbiji dobro rešenje u trenutnoj krizi.
 
"Ti proizvodi, čija je cena fiksirana, imaju malo učešće u ukupnoj proizvodnji u zemlji, to je samo nekoliko osnovnih proizvoda, pa je zato šteta koja se možda pravi firmama zamrznutim cenama, minimalna. A s druge strane, tako se štite siromašni, jer oni najviše troše na te osnovne namirnice, a osim toga na taj način se sprečava eskalacija inflacije", rekao je Jovanović.
 
Srbija je, prema njegovim rečima, u novembru prošle godine, pre nego što su cene bile zamrznute, imala inflaciju od 7,5 odsto i ona je bila najviša u regionu, a u maju ove godine inflacija je bila 10,4 odsto, što je svrstava među najniže u regionu.
 
Bosna i Hercegovina (BiH) i Severna Makedonija, kako je rekao, u novembru prošle godine imale su inflaciju od tri-četiri odsto, a sada imaju 12-13 odsto, "što znači da zamrzavanje cena daje rezultate".
 
"Pitanje je, međutim, do kada se cene mogu držati zamrznute i šta nakon toga. Vrlo je važno da se odrmzavanje sprovede postepeno, da ne bi došlo do naglih skokova cena. To je iskustvo iz drugih zemalja koje su kroz istoriju imale zamrznute cene, kao Amerika i Britanija 1970-ih", rekao je Jovanović.
 
On je rekao da "kapacitet" srpskog budžeta može da izdrži povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, što je obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ta povećanja, prema njegovim rečima, nisu tako velika da bi predstavljala problem za budžet. Ona su, kako je rekao, ustvari približno jednaka kumulativnoj inflaciji ove i naredne godine koja će, prema projekciji tog instituta, biti oko 16 odsto.
 
"Zbog toga se budžetski deficit u odnosu na BDP neće previše povećati, jer će istovremeno i budžetski prihodi rasti, zbog inflacije, kao i nominalni BDP. Naša trenutna projekcija je da će budžetski deficit ove godine biti oko četiri odsto BDP-a, što je slično kao i prošle godine", rekao je Jovanović.
 
Istakao je da je najslabija karika u ekonomskoj politici Srbije to što "Vlada Srbije lako upada u nepovoljne pozicije".
 
"Da se izrazim šahovskim rečnikom, Vlada Srbije je kao dobar taktičar, koji zna da povuče pravilne poteze kada se nađe u teškoj situaciji, ali ja slab pozicioni igrač, odnosno lako upada u nepovoljne pozicije", ocenio je Jovanović.
 
Kako je rekao, "za vreme pandemije, pa i ove godine, u ovoj krizi uzrokovanoj ratom, vlada preduzima relativno dobre antikrizne mere i zbog toga Srbija ima najbolje ekonomske rezultate u regionu i među najboljim u Evropi, međutim, ne radi skoro ništa da bi adresirala duboke strukturne probleme u ekonomiji i društvu".
 
"Energetska zavisnost od Rusije je prevelika i nema ni pokušaja da se ona smanji. Institucije su spore i nefunkcionalne, korupcija je velika, vladavina prava je problem i nismo videli skoro nikakve reforme po ovim pitanjima. Stopa siromaštva je među najvišim u Evropi, skoro svaki četvrti čovek u državi je siromašan, klasne razlike su takođe ogromne, a o tome se uopšte i ne priča", ocenio je Jovanović.
 
Vlada Srbije, prema njegovim rečima, nema mera za podršku domaćim firmama, fokus je na stranim investicijama, nema mera za podsticaj inovacija, a nema ni industrijske politike.
 
"Sve su to problemi na kojima se mora raditi i koji bi povećali otpornost ekonomije na krize", rekao je Jovanović.
 
Ocenio je da je kurs dinara realan i objasnio da je deficit u tekućem računu poslednjih godina iznosio oko četiri odsto BDP-a, sa blagim trendom smanjenja, "što znači da nije bilo velikih eksternih disbalansa".
 
"Poslednjih godina je čak bilo pritiska da dinar jača, zbog snažnih kapitalnih priliva, zbog rasta izvoza i stranih investicija. NBS je intervenisala i držala kurs na nivou oko 117,7 dinara za evro, što je bila ispravna odluka, jer jači dinar bi verovatno malo smanjio izvoz", rekao je Jovanović.
 
Dodao je da "ova kriza malo menja stvari, deficit u tekućem računu je već oko deset odsto BDP-a, zbog skuplje nafte, ali da to nije trajno stanje, već incidentno".
 
"Priliv stranih investicija je takođe malo opao, zbog krize, što će verovatno pritiskati dinar da slabi, ali mislim da NBS treba da drži dinar na trenutnom nivou, jer bi slabiji dinar dodatno podgrejao inflaciju", rekao je Jovanović.
 
On je naglasio da će Srbija imati kratkoročnu korist ako ne uvede sankcije Rusiji, a ako bi uvela da ne bi ostala bez gasa, "kao što nije ostala ni Austrija".
 
"Srbija bi samo plaćala puno skuplje gas. To bi verovatno povećalo inflaciju, jer bi skoro sve cene skočile zbog skupljeg gasa i to bi povećalo deficit u budžetu, a time i javni dug, jer bi država morala da interveniše da bi ublažila posledice. Za zemlje EU ovo i nije tako veliki problem, jer one imaju podršku budžeta EU i mogu ovo lakše da prebrode", rekao je Jovanović.
 
Dodao je da za male zemlje, koje nisu deo EU, to jeste problem. U takvoj situaciji, kako je rekao, Srbija je trebalo da traži neku dodatnu pomoć od EU, da bi mogla da plati ekonomsku cenu za uvođenje sankcija Rusiji.
 
"Zato ovo 'sedenje na dve stolice' ima i ekonomske argumente, a ne samo političke i to je ono što svi treba da razumeju", rekao je Jovanović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Medicinski radnik

    13.07.2022 17:11
    @aga
    Srbija ima od korone drugu stopu smrtnosti u Evropi! I sa time se sprdate! Sram vas bilo!
  • V

    13.07.2022 17:07
    Lepo je pročitati članak koji deluje realno, a ne podgrejan ovom ili onom stranom političke struje
  • @aga

    13.07.2022 12:43
    poznati
    jovanović ekonomista , jest da prvi put čujemo za njega ali veliki stručnjak hehe!samo gledajte Srbija će kao i za koronu biti najbolja !živeo Vučko živela Srbija !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.