Nemačka u deficitu, Italija ka bankrotu
Ratne prilike, inflacija i nedaće sa energentima su se tokom juna snažno odrazili i na ekonomije najjačih evropskih država.
Foto: Pexels (Skitterphoto)
Nemačka je, prvi put nakon tri decenije, zabeležila mesečni izvozni deficit, dok je javni dug Italije dostigao 145 odsto BDP-a, pa je državi na Apeninima ponovo zapretio bankrot.
Tako su, dakle, u nevolje zapale i vodeće države Evropske unije. Kako se problemu sa kojima se poslednjih meseci suočava ceo Stari kontinent ne vidi kraj, muke čelnih unijskih država biće sve veće. Dodatni izazov biće potpuna nenaviknutost stanovništva na prilike u koje je zapalo.
Izvoz presahnuo, energenti preskupi
Gotovo 70 godina unazad Nemačka se isticala stabilnom valutom, niskom inflacijom i suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poslednji put višak izvoznih prihoda je izostao 1991. godine, kada su svi napori i sav novac bili usmereni na objedinjavanje posle Drugog svetskog rata podeljene države. Poslednjih godina mesečni suficit je premašivao 20 milijardi evra, dostižući na godišnjem nivou i devet odsto BDP-a.
Međutim, usled ekstremnih cena energenata koje Nemačka maksimalno rabi, te istovremeno naglog pada izvoza, u junu je zabeležen uvoz za milijardu evra veći od izvoza. Sve to pri inflaciji od gotovo osam odsto, a evro sve ubrzanije slabi. To je stanovništvu Nemačke potpuno nova situacija. Zapravo, Nemcima je nestvarno da, nakon decenija lukrativne pozicije, više nisu najveći izvoznici na svetu. Ovde je i najmanja firma usmerena na globalno tržište. Ne izvoze samo velikani poput "Bajerna" ili "Simensa", već bukvalno svi. Primera radi, firma srednje veličine, što znači do 80 zaposlenih, u proseku izvozi u 18, a one ponajbolje i u 40 država.
Deficit obara evro
Sada se sve menja. Više nema jeftinog gasa i nafte iz Rusije, na čemu su nemačka preduzeća umnogome gradila izvozne prednosti. Ekonomske poteškoće i ratna događanja na istoku Evrope naglo su smanjila potražnju, izvoz je preko noći presahnuo. Inflacija raste iz meseca u mesec.
Problem je što se, bez krupnih zaokreta na globalnoj političkoj sceni, ne vidi kraj novoj situaciji. Prva posledica kraha izvoza je pad vrednosti evra. Nemačka je najveći izvoznik u evrozoni, tu je još Holandija. Ostale članice su ili minimalni izvoznici ili netouvoznici. Drugim rečima, suficit Nemačke je ono na čemu je evro godinama zasnivao snagu. Naravno da će se kada sufcit pada snižavati i vrednost valute.
Po građane i brojne gastarbajtere neugodniji će biti gubitak radnih mesta drastičnim umanjenjem izvoza. A Nemačka tek treba da otvori nova radna mesta u industriji usluga i maloprodaji kako nezaposlenost ne bi previše narasla. Biće to, međutim, mnogo manje kvalitetna radna mesta, time i sa nižim zaradama.
Dva oslonca
Vest da je javni dug Italije za poslednjih pola godine dostigao 2.700 milijardi evra, čak 150 odsto BDP, može na prvi pogled izgledati kao uobičajena. Država sa Apenina se više puta borila sa prezaduženošću, pa se ustalilo mišljenje da lako upada u finansijske probleme, ali i lako izlazi iz njih. Zaboravlja se da je poslednji put iz prezaduženosti izašla prvenstveno zahvaljujući pomoći Evropske centralne banke (ECB) koja je godinama neprekidno otkupljivala i gomilala obveznice i poprilično sumnjivih italijanskih kompanija. Prijatelju na jugu je investicijama i kreditima pomagala i Nemačka.
Sada su se okolnosti promenile i, ukoliko se ponovo prezaduže, teško da mogu računati na pomoć spolja. ECB je u naporima da umanji inflaciju prestala da širokogrudo otkupljuje obveznice, dok je Nemačka zapala u deficit i smera da što pre prestrukturira ekonomiju. Sa elitne (izvozne) na standardnu, zasnovanu na uslugama i maloprodaji. Svakako da će ubuduće u Berlinu biti znatno manje para za druge.
Kako do mira
Time je Italija ostala bez dva važna oslonca i pitanje je da li bi se mogla izvući ukoliko bi dublje upala u zamku prezaduženosti. Izgubivši podršku manjih partija desnog centra, premijer Dragi je ponudio ostavku o čemu odlučuju poslanici parlamenta krajem meseca. Reč je o finansijskom stručnjaku za čija dva mandata guvernera ECB se vezuje uspeh Italije u obuzdavanju zaduživanja.
Dragi je radni vek proveo na visokim finansijskim pozicijama, najviše u vodećim američkim bankama, u političkoj javnosti doživljava se kao veliki pristalica objedinjavanja Zapada u antiruskoj histeriji i kao kreator sankcija koje se neprekidno nameću Rusiji. Cilj uskraćivanja podrške predsedniku je da preko izbora na premijersku funkciju dođe ličnost drugačijih političkih uverenja, više sklon dijalogu i u aktuelnom evropskom sukobu.
U suštini, pokušaj obaranja vlade je pokušaj manjeg broja parlamentarnih stranaka da se što pre okonča sukob u Ukrajini. Po dosadašnjoj aktivnosti Dragi je više podsticao razmah sukobljavanja nego što je zagovarao dijalog, pa je logično da politički zaokret podrazumeva njegovo uklanjanje sa premijerske funkcije, čime bi otupela većina među evrounijskim premijerima koja je sklona militarnoj opciji u ukrajinskoj krizi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
10
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
35
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 4
1942-2022
Обсервер
milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar