Javni dug - prikrivena opasnost po Srbiju

Predsednik Vučić i ministar Mali vole da ističu kako je javni dug Srbije 31,5 milijardi evra, tek 53,6 odsto, znatno ispod evrounijskog kriterijuma 60 odsto BDP.

Ajde što zaboravljaju da je Srbija po svakom kriterijumu uočljivo ispod Grčke ili Portugalije, najsiromašnijih država Unije, te da je zbog toga naša država dugo izbegavala da zaduženost podigne iznad 45 odsto BDP, mnogo više zabrinjava što obojca zaobilaze da srpski javni dug temeljnije analiziraju.

Odnos spram bruto-nacionalnog dohotka je samo jedan od pokazatelja.

Kada je jula 2012. formirana nova vlast, javni dug Srbije je iznosio 15,8 milijardi, odnosno 46 odsto tadašnjeg, očajno skromnog BDP-a od 34,2 milijarde evra. Naprednjaci su se, dakle, dodatno zadužili za 15,7 milijardi, odnosno oko 2.300 evra po stanovniku, tako da sada na svakog građanina ili građanku otpada teret vraćanja oko 4.700 evra.

Istina, posle promena dve hiljadite godine, međunarodne finansijske institucije su oprostile Srbiji deo dugovanja što je snizilo javni dug i omogućilo vladama da počnu pozajmljivati novac u većem obimu.

Realno, Srbija je kroz istoriju uvek bila žedna investicionog kapitala, nikada nije uspevala da zaradi dovoljno i stoga je prirodno da se oslanja na inopoverioce. Već se vlada Mirka Cvetkovića zadužila za 6,6 milijardi u periodu 2008-2012, što je otprilike i godišnji nivo kasnijeg naprednjačkog povećanja javnog duga.

Međutim, postoji bitna razlika u parametrima kredita u ova dva perioda, pri čemu je vidljivo da je različitost iznikla iz činjenice da se Cvetković zaduživao na finansijskom tržištu ili kod globalnih razvojnih institucija, dok je Vučić preferirao bilateralne arnažmane, ponajčešće sa Kinom.

Tako su za izgradnju pojedinih etapa Koridora 10 ranije dobijani dugoročni krediti na 30 i uz grejs period od osam godina, dok je kamata iznosila 0,9 odsto. Tokom naprednjaka od Kine smo podizali infrastrkturne kredite na 15 godina, dok je kamata iznosila između 2,4 i tri odsto, pri čemu je obaveza da glavni izvođač radova bude kineska kompanija. Što je apsurdnije, kineske ponude su prolazile u vreme istrorijski najeftinijeg novca, kada su kamate često bile i negativne.

Postavlja se i pitanje koliko su efikasni projekti u koje se ulagalo? U krajnjem, cilj svih investicija je da se što više stanovništva zaposli, da su plate bolje. Tada su i prohodi države viši. Tu, međutim, cifre ne pokazuju naprednjačka ulaganja u najlepšem svetlu.

Tako su u periodu 2008 - 2012. godine konsolidovani prihodi države (budžet Republike, penzioni i zdravsvteni fond, lokalni budžeti) bili za 20 odsto iznad javnog duga. Tokom naprednjaka, međutim, ovi prihodi su za 30 odsto ispod javnog duga. Drugim rečima, naprednjačka ulaganja nisu generisala prihod državi ni blizu nivoa na kome su ulaganja iz prethodnih godina.

Neizvesna budućnost

Kamate na dug se plaćaju iz budžeta Republike i u te namene je u periodu 2005 - 2011. godine godišnje izdvajano oko 0,95 odsto BDP. Kako su naprednjački krediti bili relativno skupi, povećavana su i izdvajanja države Srbije za kamate, sukcesivno na 2,3 odsto koliko je iz budžeta izdvojeno lane. Ponovo je uvećanje izdvajanja na plaćanje kamata apsurdno jer se radilo o dugom periodu najjeftinijeg novca u povesti.

Već nekoliko meseci vodeće svetske centralne banke postupno povećavaju referentne kamatne stope, nakon čega rastu kamate i u svim drugim kreditnim aranžmanima. Svakako će rasti i obaveze države Srbije.

Nedavno je FED, američka centralna banka, referentnu kamatnu stopu povisio na 1,75 odsto, sa najavama da će do kraja godine biti još tri, a u narednoj sezoni dodatnih pet povećanja, pa je realno očekivati da će za osmanaest meseci dostići 4,5 odsto. Procene su da bi u tom slučaju i obaveze Srbije za plaćanja kamata bile uvećane najmanje dva i po puta, odnosni sa sadašnjih 2,3 skočile bi na 5,75 odsto ovdašnjeg BDP.

Koliko je to veliko opterećenje posebno za siromašne države može se videti iz slučaja Grčke čija se prevelika zaduženost ilustrovala isticanjem upravo podatkom da "na plaćanje kamata izdvaja više od četiri odsto BDP".

No, kamate na svetskom tržištu još uvek nisu počele da galopiraju, pa javni dug Srbije ne izgleda prevelik. Ali, ulaganja tokom naprednjaka nisu državi generisala očekivano povećanje prihoda, dok je spoljnotrgovinski deficit iz godine u godinu sve veći.

Upravo ova dva pokazatelja ukazuju na ograničene domete investicione politike u poslednjoj deceniji, na šta je usmereno gro kredita.

Pročitaj još

Sve je veći: Javni dug Srbije 52,8 odsto BDP-a

Koliko nas je koja vlast zadužila?