Preporuke države da se štedi struja kao klanje praseta pred Božić - a velike su potrebe EPS-a
Prihodi EPS-a na godišnjem nivou, ukoliko pretpostavimo jednaku potrošnju kao 2021. godine, zbog povećanja cena biće blizu 500 miliona evra.
Foto: 021.rs
To je između četvrtine i trećine onoga što će EPS potrošiti na uvoz struje samo u predstojećoj zimskoj sezoni, navodi Danas.
Od prvog septembra struja za stanovništvo poskupela je 6,5 odsto u proseku, ali je povećana i naknada za povlašćene proizvođače električne energije sa 0,437 dinara na 0,801 dinara po kilovatčasu što znači da je poskupljenje struje faktički oko 10 odsto.
Takođe od početka septembra EPS će slati i preduzećima nove ugovore o snabdevanju sa cenom od 95 evra po megavatsatu na osnovu preporuke Vlade, dok je do sada cena struje za privredu bila "zakucana" na 75 evra bez poreza, takođe po preporuci Vlade.
Prema podacima Agencije za energetiku prošle godine ukupna finalna potrošnja iznosila je 30,5 terevatčasova struje (oko 30.500 gigavatsati).
Na garantovanom snabdevanju, gde su domaćinstva i mali kupci, isporučeno je 15.207 gigavatsati po prosečnoj ceni od 7,6 dinara po kilovatsatu. Sa poskupljenjem na 8,144 dinara po kilovat satu, ako pretpostavimo istu potrošnju kao prošle godine, EPS će inkasirati 70,4 miliona evra više.
U prošloj godini je na komercijalnom snabdevanju isporučeno 15.041 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 8,63 dinara po kilovatsatu ili 73,4 evra po megavatsatu. Pri istoj potrošnji, mada se prethodnih godina ona uvećavala za oko pet odsto godišnje, i novoj ceni od 95 evra po megavatsatu, elektroprivreda bi trebalo na godišnjem nivou da inkasira oko 325 miliona evra više nego prošle godine.
Ovde su moguća i odstupanja s obzirom da je prema zaključku vlade preporučena cena za namensku industriju 68 evra po megavatsatu. S druge strane cena rezervnog snabdevanja je 123,5 evra po megavatsatu ali prošle godine je svega 215 gigavatsati isporučeno ovim klijentima.
Na kraju iz EPS-a su se godinama žalili na to što se naknada za povlašćene proizvođače električne energije na računima za struju ne pomera, dok se istovremeno obaveze EPS-a prema proizvođačima struje iz OIE iz godine u godinu uvećavaju.
Prema računici EPS-a na kraju juna kumulativni gubitak kompanije po ovom osnovu dostigao je 200 miliona evra.
Sa povećanjem naknade sa 0,437 na 0,801 dinara po kilovatsatu EPS će na godišnjem nivou inkasirati oko 94,5 miliona evra, pri istoj potrošnji.
EPS je povlašćenim proizvođačima za 1.846 preuzetih gigavatsati energije prošle godine platio 22,75 milijardi dinara, dok je istovremeno naplatio od krajnjih potrošača 13,25 milijardi dinara.
Razliku od oko 80 miliona evra platio je iz svog džepa pa će ovo povećanje naknade pokriti tekuće troškove za „fid-in“ tarife i zaustaviti dalje gomilanje gubitaka bar po ovom osnovu.
Povećanje prihoda od pola milijarde evra na godišnjem nivou nije malo ni za jednu kompaniju, ali spram troškova EPS-a i posebno troškova uvoza struje kao sipanje vode kofom u šuplje bure.
Prema računicama Danasa i izjavama ministarke energetike Zorane Mihajlović, EPS je već do sada potrošio bar milijardu evra za uvoz struje, a do kraja zimske sezone će, prema sadašnjim cenama, morati na uvoz da potroši još milijardu i po.
Stručnjaci su procenili da će zimus nedostajati 2,2 milijarde kilovatsati struje, koja se prošle nedelje prodavala po cenama od oko 700 evra za megavatsat. Tako gledano, godišnji prihodi od poskupljenja struje će pokriti tek oko trećine novca potrebnog za uvoz samo u zimskoj sezoni i to pod uslovom da cene električne energije na evropskim berzama dalje ne porastu.
Prema mišljenju Milorada Filipovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, povećanje prihoda za EPS je dobrodošlo, ali prema potrebama kompanije to je minimalno, posebno zato što deo toga ide za zelenu energiju.
"Velike su potrebe EPS-a. Treba da se završi Kostolac, tu je i Obrenovac. Preuzete su obaveze na Drini sa Republikom Srpskom Buk Bijela i svaka od tih investicija je pojedinačno veća od prihoda od poskupljenja. A njima je novac potreban za otklanjanje posledica havarija, sad im se desilo i ovo sa bagerom za ugalj", napominje Filipović za Danas dodajući da su se vlasti tek sad setile da apeluju na energetsku efikasnost.
"Kolju prase pod Božić. Trebalo je ranije misliti o energetskoj fikasnosti. I sada sa popustima za one koji uštede u odnosu na prošlu godinu penalizuju ljude koji već vode računa i koji su već smanjili potrošnju", ocenjuje on dodajući da nigde u Evropi stanovništvo ne čini 45 odsto ukupne potrošnje i to najvećim delom za grejanje.
I ekonomista Saša Đogović smatra da su prihodi od poskupljenja kap u moru za EPS i da sa tim neće moći da obezbedi ni tekuće poslovanje, a kamoli investicije.
"Moraće država da posegne u kasu da bi EPS mogao da funkcioniše. To je rupa bez dna. Sipamo novac, a ne vidi se ništa u investicijama. Sve ide na uvoz struje. Na kraju će sve to doći u budžet na naplatu", napominje Đogović dodajući da za takvo stanje nisu krivi ni ukrajinska kriza ni građani, već "oni koji upravljaju EPS-om".
"Istina je da na evropskom tržištu rastu cene, ali da EPS radi normalno ne bismo ni uvozili struju, a posebno ne leti ili sada po ovakvom vremenu. Jasno je ko je krivac, ali izgleda da niko neće odgovarati", zaključuje on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Reakcije na Trampovu "objavu rata" carinama: Kina najavila oštar odgovor, EU priprema kontramere
03.04.2025.•
3
Kina je oštro osudila najnovije carine koje su SAD uvele na kinesku robu, pozivajući Vašington da ih "odmah ukine" i upozoravajući da će preduzeti "odlučne kontramere".
Tramp uveo carine i ostrvima na kojima žive samo pingvini - ali to nije apsurdno
03.04.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine od 10 odsto ostrvu Herd i ostrvima Mekdonald.
Amazon se u poslednjem momentu ponudio da kupi Tiktok
03.04.2025.•
1
Kompanija Amazon je praktično u "pet do 12" ponudila da kupi platformu Tiktok kojoj u subotu, 5. aprila preti zabrana rada na teritoriji SAD jer je kineska.
FOTO, VIDEO: Tramp uveo carine (skoro) svima redom, Srbiji od 37 odsto
03.04.2025.•
30
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu prema kojoj su u ponoć po lokalnom vremenu na snagu stupile "uzvratne carine".
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana je 15. maj
02.04.2025.•
0
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2024. godinu je 15. maj, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Martinović: Mere praćenja slinavke i šapa biće izmenjene, a nelegalno premeštanje stoke kažnjeno
02.04.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je da mere koje su trenutno na snazi u praćenju zaraznih bolesti slinavke i šapa biti redigovane, a da će nelegalno premeštanje stoke biti kažnjeno.
Đedović Handanović: Krajem 2025. moguć početak gradnje naftovoda između Srbije i Mađarske
02.04.2025.•
5
Ministarka energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završen deo tehničke dokumentacije za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske.
Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
02.04.2025.•
13
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
"Jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku"
02.04.2025.•
7
"Sine, jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku."
Poljoprivrednici nisu dobili podsticaj do 1. aprila kako je obećala Vlada Srbije
01.04.2025.•
26
Poljoprivrednicima do danas nije isplaćen osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, iako je sporazumom iz oktobra pošle godine obećano da će dobiti novac do 1. aprila.
Fon der Lajen: EU ima odgovor na američke carine, ali radije bi da pregovara
01.04.2025.•
1
EU ima ozbiljan plan za odgovor na carine koje je uveo i koje bi trebalo da uvede američki predsednik Donald Tramp, iako bi radije pregovarala o rešenju, kaže predsednica Evropske komisije.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
4
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
12
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
4
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
26
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
10
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
6
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Komentari 36
Aga agatoni akademik
Zemlja čudesa
Bata
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar