Evro u slobodnom padu, to će uticati na pojedine kredite

Istorijski minimum evra, koji je od danas najnjiži u odnosu na dolar u poslednjih 20 godina, stvara zabrinutost građana koji su podigli kredit u evrima sa promenljivom kamatnom stopom.
Evro u slobodnom padu, to će uticati na pojedine kredite
Foto: Pixabay
To za Nova.rs kaže profesor Ekonomskog fakulteta i ekonomski analitičar Ljubodrag Savić. Objašnjava da će ovaj odnos evro-dolar, dovesti do lančane reakcije, kojom će, na prvom mestu, Centralna evropska banka povećati referentnu kamatnu stopu i visinu euribora, što će se automatski odraziti na visinu mesečne rate, pre svega, stambenih ali i svih drugih kredita građana Srbije indeksiranih u evrima i sa promenljivom kamatom.
Nesumnjivo je, kaže on, i da će jačanje dolara dovesti do inflacije u celoj Evropi, pa samim tim i u Srbiji.
Odnos evropske i američke valute, odnosno jačanje dolara, nije trenutna situacija, smatra Ljubodrag Savić i procenjuje da će dalje slabljenje evra potrajati.
 
"Ovo neće biti prolazna kategorija, u smislu da je danas jedna vrednost, sutra druga. Možda se u međuvremenu evro malo oporavi, ali generalno, zbog ovih stvari vezanih za evropsku prvredu i stanje u Evropi, moja procena je da će evro i dalje slabiti. U borbi protiv inflacije, Evropska centralna banka moraće da koriguje referentnu kamatnu stopu, što će uticati na euribor. Za građane koji imaju kredite u evrima, to znači da će njihove rate samo da rastu", upozorio je profesor Savić.
 
Najnoviji odnos evra i dolara, koji je prvenstveno pogodio evropsku privredu, sagovornik Nova.rs objašnjava političkim i civilizacijskim relacijama, u kojima je, kako ocenjuje "Evropa pogubila trku sa ostatkom sveta".
 
"Evropa još živi negde u prošlosti, misleći da ona određuje pravila, a nažalost po Evropu, pa i nas kao deo Evrope, to više nije tako. Sve ovo što se sada dešava između evra i dolara su logične posledice, pa ovo govorim kako bi ljudi razumeli da ovo nije trenutna situacija", podvukao je Savić.
 
Dodaje i da je za pojedine evropske zemlje "najgori scenario" da će se ove zime smrzavati, da neće imati dovoljno hrane i posla, a da će cene rasti.
 
"Mi nemamo mnogo veze s tim, ali negde se nešto preliva i na nas. Mi smo indeksirali kredite u evrima i, na žalost, građani koji imaju takve kredite moraju da budu spremni kako da se u narednom periodu nose sa povećanjem mesečnih rata", rekao je on.
 
Slabljenje evra u odnosu na dolar, nesumnjivo će povećati inflaciju u evropskim zemljama, što će se kroz takozvanu "uvoznu inflaciju", odraziti i na povećanje inflacije u Srbiji, predviđa profesor Savić. Navodi i da se osim uvozne inflacije, vide naznake za povećanje i na "domaćem terenu".
 
Objašnjava da će se najavljeno povećanje plata i penzija odraziti na troškove proizvodnje i cenu finalnog proizvoda, što, kako kaže, vodi u "psihološku inflaciju, koja je pogubnija od realne", jer tada, ističe on, ljudi počinju da stvaraju zalihe.
 
"Kada to uzme maha i kad uđe u glave ljudi, onda nam sledi inflacija, koja i ne mora da bude realna. Dolazi do pritiska na proizvode i cene i tada se klizi u dvocifrenu, neretko i trocifrenu inflaciju. Nadam se da u Srbiji toga neće biti i očekujem, da i ako bude inflacije, da će ona biti u nekoj skromnoj dvocifrenoj vrednosti. Dobar deo ovoga što kažem zavisi od nas, ali, na žalost, mnogo je više toga što ne zavisi od nas, jer dolazi iz sveta i čovek ne može da se bori protiv toga. Ako kupujemo gas ili električnu energiju, moramo da ih platimo koliko trenutno vrede", zaključio je ekonomista Ljubodrag Savić.
 
Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" za Nova.rs kaže da najnoviji međuvalutni odnos između evra i dolara, u Srbiji trenutno utiče samo na građane koji imaju kredit u dolarima, a kojih je, napominje on, veoma malo. Druga strana medalje je rast kamatne stope koja je vezana za euribor, a koji je poslednjih meseci u porastu.
 
"Pošto euribor raste, onda raste ukupna kamata i povećava se mesečna obaveza korisnicima kredita, čija je rata vezana za kretanje euribora. Tamo gde je kamata fiksna, ti korisnici ne osećaju ništa, niti rast euribora, niti slabljenje evra u odnosu na dolar. Euribor je pre nekoliko dana prvi put prešao indeks jedan, a sada je 1,2 i sve je to dovelo do povećanja rate kredita indeksiranih u evrima", zaključio je Gavrilović.
 
Udruženje potrošača Efektiva, redovno prati kretanje euribora, a prema njihovoj analizi prosečnog stambenog kredita od 50.000 evra, podignutog na period od 20 godina, rata kredita je od početka 2022. godine porasla za oko 40 evra, dok je na većim iznosima kretita i mesečna rata znatno veća.
  • MrBlue

    07.09.2022 14:17
    Kakve veze ima
    medjusobni odnos usd - eur sa odnosom rsd-eur? kapital bezi iz eur i ostalih valuta u usd i usd jaca, ali kakve veze to ima sa nama? Kod nas niko ne ide iz eur u rsd, vec obrnuto! Mi imamo fantastican visegodisnji deficit sa nasim najvecim trgovinskim partnerom - eu-de! Samo te dve stvari imaju negativan uticaj na dinar! Kako nbs odrzava plivajuci kurs? Tako sto hapsi i zatvara svakog ko proba da slobodno formira cenu rsd-eur! Kamatne stope ce rasti i to ce se odraziti na zaduzene u eur. Cene nekretnina mogu da ostanu nominalno iste ili cak i da rastu, ali ce kupovna moc novca u njima da pada. Na stranu sto nekretnine nisu likvidna imovina i sto se ne kupuju i prodaju kao paprike na pijaci, tako da ce i to da iznenadi sve koji "stede" u njima.
  • 696

    07.09.2022 11:55
    Duplo golo
    Em frizirani kurs, em uvezena inflacija. Dolazeća zima će biti surova u Srbiji.
  • Sanja

    07.09.2022 11:16
    Naivčine
    Nije država nikog spasavala. Država nikom nije vraćala kredite u Švajcarcima već su ti ljudi tužili banke koje su im uzele pare. Ono je SNS izjavio samo da bi napravio podelu u narodu. Shvatite da je sve manipulacija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija