Može li privreda da doprinese zdravijoj životnoj sredini? Od greenwashing-a do istinske promene
Krajem prošle godine Srbija je otvorila četvrti klaster u pregovorima sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivo povezivanje.
Foto: 021.rs
Ovaj paket podrazumeva važne ciljeve, poput čistijeg vazduha, zaštite prirode, efikasnijeg upravljanja otpadom, kontrole zagađenja i čistije vode. Značajnu ulogu u svemu tome igra privreda.
Evropska unija teži prelasku na cirkularnu ekonomiju koja podrazumeva proizvodni ciklus u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisije otpada i energetski odliv bitno umanjuju, usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji.
O zadacima i izazovima pred privredom za emisiju "Eko grad" Radija 021 pričale su Danijela Sofronijević, viša savetnica Privredne komore Srbije za domaće i EU propise u zaštiti životne sredine, Aleksandra Vukićević, autorka ekološkog magazina "Čekajući vetar" Radija Beograd i Mileva Seratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC".
Danijela Sofronijević optimistična je kada je u pitanju okretanje naše privrede ka zelenijim praksama.
"Tu postoji na desetine dobrih primera i uspešnih priča koje primenjuju principe cirkularnosti, ali i onih koje razvijaju neke eko-inovacije. Ove kompanije znaju da se danas konkurentnost ne meri samo kvalitetom njihovih proizvoda ili usluga, već se mora voditi računa i o životnoj sredini i o etičkom poslovanju. Kompanije se trude da pronađu neki svoj poslovni model i da odgovorno posluju", navodi Sofronijević.
Dodaje da postoji sijaset dobrovoljnih instrumenata koje oni mogu da primenjuju u svom poslovanju.
"Tu je i primena brojnih međunarodno priznatih standarda", ističe Sofronijević i dodaje da takve prakse mogu da doprinesu i konkurentnosti kompanija na tržištu.
Ekološki magazin koji se bavi odnosom čoveka i prirode "Čekajući vetar" svake godine dodeljuje i priznanje "Zeleni list" najvećim zaštitarima životne sredine. Ovo priznanje obično završi u rukama ekoloških aktivista, ali nisu neuobičajeni ni slučajevi kada se dodeljuje privrednim subjektima. Autorka emisije "Čekajući vetar" Aleksandra Vukićević za 021.rs kaže da se "Zeleni list" dodeljuje ljudima iz industrije ili privrede kako bi ih ohrabrili.
"Ima firmi koji se ozbiljno bave takvim stvarima... Ja to više saznajem u krugu u kojem se krećem među ljudima koji se bave ekologijom. Znam da postoje obuke od strane Alhema (organizacija koja se bavi traženjem bezbednijih hemikalija) na kojima se obučava kako da se prepoznaju hemikalije koje se nalaze na listama zabranjenih u Evropi i da se lagano pređe na bezbednije alternative", objašnjava.
Dodaje da se unutar samih preduzeća radi, ali da to nije dovoljno prepoznato u javnosti.
Kako jedna od najvećih kompanija primenjuje zelene politike, za 021.rs priča Mileva Seratlić. Ona navodi da "Coca-Cola HBC" između ostalog koristi pakovanja napravljena od materijala pogodnih za reciklažu.
"Smanjujemo potrošnju vode u proizvodnji i drugim procesima. Potrošnju vode po litru proizvedenog pića smo uspeli da smanjimo za 53 odsto. Znam da sam broj po sebi ne znači puno, ali ako kažemo da na godišnjem nivou uštedimo otprilike 20 olimpijskih bazena vode onda će biti jasnije koliko smo postigli", ističe Šeratlić.
Cilj je, kaže, da se kontinuirano smanjuje upotreba ovog resursa. Takođe, dodaje da su aktivni u oblasti smanjenja emisije CO2.
"Naša kompanija je na evropskom nivou postavila cilj da do 2040. godine bude uglenično neutralna... Sva električna energija koju koristimo je u potpunosti iz obnovljivih izvora. Uvodimo kontinuirano inovacije na pakovanjima... Poslednjih godina menjamo rashladne uređaje sa energetski efikasnijim uređajima koji sadrže nove ekološki prihvatljive freone", navodi sagovornica 021.rs iz ove kompanije.
Danijela Sofronijević dodaje da se kompanije suočavaju i sa određenim poteškoćama kada je u pitanju primena zelenih praksi u poslovanju.
"Nemali broj nam se obraća ukazujući na probleme vezane za nedovoljnu transparentnost izvora za finansiranje zelenih projekata i poduhvata. Kada govorimo o izmenama regulative, tu pre svega mislim na izmene krovnih zakonskih rešenja kojima se regulišu ova pitanja... Za rešavanje i prevazilaženje ovih poteškoća od izuzetnog je značaja da privreda bude pravovremeno informisana i da bude uključena prilikom donošenja tih propisa", objašnjava Sofronijević.
Aleksandra Vukićević odgovornost stavlja i na samu privredu, odnosno na površni pristup primeni propisa i procesa koji smanjuju uticaj na životnu sredinu.
"Obično kada se firme trude da rade nešto što je zeleno, uglavnom je to sadnja drveća i neke akcije koje ne donose previše koristi. Mislim da se to radi da bi se reklo da se radilo nešto zeleno. Sem toga, mnoge kompanije upadaju u zamku 'greenwashing-a', ne znam ni koliko su svesne toga... Kompanije imaju novca, raspoložene su da ga ulože u neke akcije, ali nije to dovoljno dobro osmišljeno", naglašava.
Sofronijević ističe da će privreda kad tad morati da se okrene zelenim politikama, pre svega zbog Zelene agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija potpisala.
"Oni će morati da svoju proizvodnju i delatnost u potpunosti prilagode savremenom načinu poslovanja na način na koji je to definisano poglavljem 27, odnosno nedavno otvorenim klasterom 4 - Zelena agenda i održiva povezanost. To praktično znači da će biti potrebno primeniti veliki broj investiciono zahtevnih EU direktiva i propisa, što će pored tih značajnih ulaganja podrazumevati izgradnju odgovarajuće institucionalne i tehničke infrastrukture za njihovu primenu", objašnjava Sofronijević.
Kako kaže, veći deo tih propisa je već utkan u zakonodavstvo Republike Srbije.
"Ključni izazov biće upravo stepen i dinamika njihove primene u industriji, ali i u javnim preduzećima. Za privrednike od presudnog značaja će biti da pronađu odgovore na sve strožije zahteve ekoloških propisa i ta dodatna finansijska sredstva za njihovu implementaciju", navodi naša sagovornica.
Dodaje da primenom tih standarda i poslovnih modela koje nameće novo zakonodavstvo doći će do brojnih benefita koji će se pre svega ogledati u boljem zdravlju nacije i stanju životne sredine.
"Kompanije će biti zakonski obavezane da održivo i odgovorno posluju, što negde podrazumeva da će one u budućnosti morati podjednako da vrednuju pitanja zdravlja i bezbednosti zaposlenih, kvaliteta proizvoda, cenovne politike, ali da istovremeno vode računa o racionalnoj potrošnji prirodnih resursa", zaključuje Sofronijević.
Mileva Šeratlić iz kompanije "Coca-Cola HBC" naglašava da zeleno poslovanje doprinosi i samoj kompaniji, u smislu dobre slike u javnosti i veće privlačnosti za potrošače.
"Sve ono što radimo kreira i pozitivan imidž naše kompanije, što nam je izuzetno važno. Privreda zaista ima izuzetno važnu ulogu u celoj ovoj priči o održivosti, zato što ne postoji biznis koji ne uzima nešto od prirode i koji ne troši neke resurse. Zbog toga je važno da prirodi vraćamo deo toga što smo pozajmili, a to sve činimo kroz odgovoran odnos. Sve ovo na kraju ima pozitivan efekat za građane. Potrošači to prepoznaju i nagrađuju izborom naših proizvoda", objašnjava Šeratlić.
Zaključuje da je sve više osvešćenih potrošača koji sve više biraju one kompanije i one proizvode koji imaju manji negativan uticaj na životnu sredinu i koji se više trude da poštuju principe održivog razvoja.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji u serijalu "Eko grad" na Radiju 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana je 15. maj
02.04.2025.•
0
Rok za prijavu i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2024. godinu je 15. maj, saopštila je danas Poreska uprava Srbije.
Martinović: Mere praćenja slinavke i šapa biće izmenjene, a nelegalno premeštanje stoke kažnjeno
02.04.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je da mere koje su trenutno na snazi u praćenju zaraznih bolesti slinavke i šapa biti redigovane, a da će nelegalno premeštanje stoke biti kažnjeno.
Đedović Handanović: Krajem 2025. moguć početak gradnje naftovoda između Srbije i Mađarske
02.04.2025.•
5
Ministarka energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je završen deo tehničke dokumentacije za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske.
Padaju u nesvest od loših uslova rada, a ako premaše normu dobiju - aplauz, slatkiš ili sok
02.04.2025.•
12
U Srbiji postoji 1.687 registrovanih fabrika u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće, a broj registrovanih zaposlenih u ovoj oblasti je 60.725.
"Jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku"
02.04.2025.•
6
"Sine, jedno je što pričaju u medijima o kreditima za mlade, a drugo je kad dođeš u banku."
Poljoprivrednici nisu dobili podsticaj do 1. aprila kako je obećala Vlada Srbije
01.04.2025.•
26
Poljoprivrednicima do danas nije isplaćen osnovni podsticaj od 18.000 dinara po hektaru, iako je sporazumom iz oktobra pošle godine obećano da će dobiti novac do 1. aprila.
Fon der Lajen: EU ima odgovor na američke carine, ali radije bi da pregovara
01.04.2025.•
1
EU ima ozbiljan plan za odgovor na carine koje je uveo i koje bi trebalo da uvede američki predsednik Donald Tramp, iako bi radije pregovarala o rešenju, kaže predsednica Evropske komisije.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla u prva dva meseca, deficit veći za 47 odsto
31.03.2025.•
4
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva dva meseca iznosila je 11,1 milijardu evra i bila je 4,7 odsto viša nego nego u isto vreme prošle godine saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ministarstvo poljoprivrede: U Srbiji nema sumnje niti potvrđenog slučaja slinavke i šapa
31.03.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj slinavke i šapa, kao i da je poslednji slučaj te bolesti registrovan 1996. godine, na Kosovu.
Sankcije NIS-u: Moljakanje Amerike
31.03.2025.•
12
Po drugi put je odložena primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije i narod je odahnuo.
AIK banka pripojila Eurobank direktnu banku
31.03.2025.•
4
AIK banka je saopštila da je završila proces pripajanja Eurobank direktne i od danas spojena banka posluje pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom.
Programeri više nisu najplaćeniji u Srbiji, prestiglo ih jedno zanimanje
31.03.2025.•
26
Programeri više nisu najplaćenije zanimanje u Srbiji, budući da su najveći prosek zabeležili zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte i on je iznosio 332.994 dinara.
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
12
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
10
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
10
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
21
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
5
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
Komentari 2
xqt
3OPAH
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar