Ko vas "jede": Inflacija, NBS, EPS, a standard sigurno neće biti bolji
Uporni rast inflacije podriva ekonomiju države.
Foto: 021.rs
Uz to, energetska kriza, katastrofalna politika u Elektroprivredi Srbije i precenjena domaća valuta doveli su do negativnog bilansa u spoljnotrgovinskoj razmeni od čak 7,3 milijardi evra tokom osam meseci, za 73 odsto veći nego lane u istom periodu.
Nema boljeg načina uveriti se u sve veću inflaciju nego porediti cene uobičajenog dnevnog pazara sa istom takvom kupovinom pre godinu dana. Zvanično, septembarska inflacija je dostigla 14 odsto i za dva procentna poena je iznad avgustovske, ali poređenje dnevnih kupovina pokazalo bi znatno veće razlike.
Kolika je inflacija za siromašnog
Posebno su narasle cene osnovnih potrepština, bez kojih se ne može i čija je upotreba gotovo svakodnevna. Tako je mleko sa 89 dostiglo 140 dinara, dok za kilo svinjskog buta treba izdvojiti 720 umesto prošlogodišnjih 430 dinara. Na pijaci kilogram krompira je 90 naspram lanjskih 45 dinara, banane su od 120 narasle na čak 220 dinara za kilogram.
Još je veća razlika kod pojedinih artikala kojima se redovno koristimo, ali je njihov rok trajanja nešto duži pa ne moramo svakodnevno da ih kupujemo. Uobičajene sapune plaćano 85 do 100, lane tek 50-60 dinara, zubne paste 190 umesto 130 dinara. Možda džep najviše pogađa skok cene praška za veš, sa 440 na 830. Ali, ni tu nije kraj, sijalice, koje naravno moramo zameniti čim pregore, sada plaćamo dvostruko skuplje, 90 do 110 dinara. Država je građanima pokušala da zamaže oči, te je ograničila cene hleba tipa "Sava" i ulja, dok će realnu cenu struje ili gasa, takođe limitirane, građani platiti time što će država pokriti gubitke EPS-a i Srbijagasa.
NBS se pravi slepa
Naravno da na osnovu "pijačnog cegera" kupac stiče utisak da je inflacija i dvostruko veća nego što zvanična statistika registruje. Razlog razilaženja je taj što inflacija mnogo više pogađa stanovnika prosečne kupovne moći od onog bogatijeg, pogotovo teško prolaze siromašni. Zapravo, stradaju sve kategorije stanovništva u čijoj strukturi potrošnje udeo hrane, higijenskih potrepština i troškova stanovanja čini pretežni deo. Profit kod luksuznijih artikala je višestruko veći i prodavac ima prostora da cenu, uprkos inflaciji, duže drži na istom nivou kako bi prodao robu. Istina, zaradiće nešto manje, ali i to je sasvim solidna dobit.
Nevolja je što Narodna banka Srbije, čija je, po zakonu, osnovna uloga upravo briga o zadržavanju nivoa cena, reaguje krajnje sporo. Tako je referentna kamatna stopa tek pre mesec dana podignuta na četiri odsto što je za čak deset procentnih poena ispod nivoa inflacije. Time se podržavaju dužnici u odnosu na redovne platiše, a još gore je što se stumuliše uvoz, a destimučliše izvoz.
U NBS se prave slepi i neprekidno iznose procene "kako će inflacija pasti na dopuštenih tri odsto do kraja godine". Ajde što je ovakve procene guvernerka Jorgovanka Tabaković iznosila u februaru ili maju mesecu, rat u Ukrajini se nadovezao na energetsku krizu i malo ko je očekivao toliku militarizaciju na istoku Evrope. Ali, isto reče a ostade živa i krajem avgusta, a cene divljaju.
Jaka valuta u slaboj ekonomiji
Na osnovu procene toka inflacije vodi se monetarna politika, pa postaje izvesno da se u nas vodi na pogrešnoj osnovi. Izlgeda da stabilne cene nisu cilj NBS, već stabilan kurs dinara u odnosu na evro. Štaviše, naša valuta je poslednjih meseci i blago ojačala, ali, naravno, gubi kupovnu moć.
Upali smo u zamku jake valute u slaboj ekonomiji. Precenjenost dinara ne samo što smanjuje izvoz, već i znatno pospešuje uvoz i strane robe čini kurentnim u odnosu na domaće. Tako je izvoz iz Srbije tokom prvih osam meseci, uprkos neverovatnom deviznom prilivu od 2,1 milijardu evra od IT usluga, za čak 7,35 milijardi manji od uvoza. Ako se nastavi dosadašnjim tempom, do kraja godine spoljnotgovinski minus će narasti na 11,2 milijardi, bezmalo dvostrko više nego što je iznosio prošle sezone.
Zaduživanje u vreme skupog novca
Istina, nisu inflacija, čiji veći deo čini uvezeni rast cena energenata i energije, i precenjeni kurs dinara jedini uzročnici ogromnog spoljnotrgovinskog debalansa. Očajno vođenje EPS-a poslednjih godina nas je od skromnog izvoznika dovelo do ne malog uvoznika struje, poslednjih meseci basnoslovno skupe. Procene su da će država godišnje na uvozu struje utrošiti najmanje 1,5, a moguće i dve milijarde evra.
Do sada se negativna inorazmena pokrivala deviznim doznakama i prihodima od investicija. Međutim, ova dva devizna priliva godišnje iznose najviše 7,5 milijardi evra, pa je izvesno da će država Srbija morati ili da krnji devizne rezerve ili da se zadužuje.
Preti nam 3,7 milijardi evra novog duga, a biće potrebno pokriti i budžetski deficit krajnje komotno planiran na pet odsto BDP. Silno ćemo se zadužiti upravo u vreme kada je cena novca na finansijskom tržištu vidljivo uvećana, a trend rasta ne samo da će potrajati, već će se i ubrzavati. Prethodnih godina državnim obveznicama smo pozajmljivali uz kamatu manju i od dva odsto, nedavna prodaja trogodišnjih obveznica uspela je uz kamatu od 3,9 odsto plus euribor, trenutno na 1,5 odsto. Kako se očekuje da ovaj parametar do kraja decembra naraste i do četiri odsto, tako i kamate rastu na sedam odsto, potom i više.
Test ekonomske politike iz proteklih godina
Nailazeću krizu Srbija ne bi mogla da izbegne ni da je vodila idealnu ekonomsku i savršenu monetarnu politiku. Međutim kod nas će biti onoliko grublja, posebno po siromašniji sloj stanovništva, koliko je naša država pozajmljivala previše, ulagala u nepotrebne ili neisplative projekte.
Za stanovništvo je slaba vajda što će kriza u nastupanju najbolje oceniti ekonomsku politiku proteklih godina. Trpeće posledice upravo onoliko koliko je bilo promašaja, neracionalnosti i nerealnih ambicija. Oni siromašniji biće snažno pogođeni i ne bi bilo preveliko iznenađenje da njihov standard na proleće ili koji mesec kasnije bude i upola niži od današnjeg.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet nakon prodaje akcija Epla: "Teži" za 325 milijardi dolara u kešu
02.11.2024.•
1
Američki milijarder Voren Bafet trenutno poseduje više od 325 milijardi dolara u gotovini, nakon što je ove godine prodao nekoliko milijardi dolara vredne akcije kompanije Epl i Benk of Amerika.
Četvrtina zaposlenih bi pristala na manju platu samo da rade od kuće
02.11.2024.•
5
Oko 23 odsto zaposlenih u Srbiji pristalo bi na smanjenje zarade da bi zadržali mogućnost da rade od kuće.
U Srbiju moguć uvoz vozila starih i 24 godine: Ove godine će stići 130.000 polovnjaka
02.11.2024.•
7
Prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i jedina smo zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom.
Poreska uprava šalje rešenja frilenserima za porez iz 2019. godine
01.11.2024.•
1
Poreska uprava je utvrdila poreske obaveze frilensera, koji su od 1. januara do 31. decembra 2019. godine ostvarili prihode na osnovu naknade za autorska i srodna prava i naknade za izvršeni rad.
Ilić: U Srbiju se uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva, pitanje gde ono završi
01.11.2024.•
4
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Ilić kazao je da se u Srbiju nekontrolisano uvozi nekvalitetno meso iz inostranstva.
EPS ugasio više od 100 blagajni za naplatu struje: Dodatni popusti za slanje računa na mejl
01.11.2024.•
7
Elektroprivreda Srbije (EPS) je ugasila 106 blagajni za naplatu električne energije.
Đedović Handanović: Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklernih postrojenja do kraja godine
01.11.2024.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje da izmene Zakona o energetici budu u parlamentu do kraja godine.
Nove cene goriva: Pojeftinili dizel i benzin
01.11.2024.•
6
Dizel i benzin će danas od 15 sati na pumpama u Srbiji pojeftiniti za po jedan dinar po litru.
Kraj akcije "Najbolja cena": Vučevićeva bleda kopija Vučićevog populističkog čeda
31.10.2024.•
27
Akcija "Najbolja cena" privodi se kraju. Poslednji predviđeni dan akcije je 31. oktobar. I, nekako se dolazi da je prošlogodišnja "Bolja cena" bila bolje od ovogodišnje "Najbolje cene".
Vlada usvojila predloge finansijskih i poreskih zakona: Povećava se neoporezivi iznos zarade
31.10.2024.•
1
Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Google kažnjen sa 20.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 dolara
31.10.2024.•
11
Rusija je kaznila Google novčanom kaznom u iznosu od neverovatnih 20 kvintilijardi dolara, nakon što je američki tehnološki gigant uklonio jedan ruski kanal sa Youtube-a.
Stelantis beleži dalji pad prodaje: Dva faktora koji utiču na to
31.10.2024.•
2
Grupa Stelantis, koja je matična kuća Pežoa, Fijata i Krajslera, beleži pad prodaje u trećem kvartalu ove godine od 27 odsto, na 33 milijardi evra.
SAD uvele sankcije za dve firme iz Srbije i Crne Gore zbog prodaje opreme Rusiji
31.10.2024.•
4
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije za skoro 400 novih pojedinaca i kompanija iz više desetina zemalja zbog pružanja vojne podrške Rusiji, među kojima su i dve firme iz Srbije i Crne Gore.
EU pokreće istragu protiv Temua zbog prodaje falsifikovanih i nebezbednih proizvoda
31.10.2024.•
4
Evropska komisija će otvoriti formalni postupak protiv kineske platforme za onlajn prodaju Temu kako bi ispitala da li krši pravila o suzbijanju prodaje nelegalnih proizvoda, prenosi Blumberg.
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune
31.10.2024.•
18
Svaki treći stomatolog u Srbiji ne izdaje fiskalne račune.
Za registrovana gazdinstva: Do 10. novembra subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru
30.10.2024.•
2
Do 10. novembra obezbeđena je subvencionisana cena dizela od 179 dinara po litru za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.
Vučić bi sa trgovinskim lancima razgovarao o marži: Džaba sve kad je plata mala
30.10.2024.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je trgovinskim lancima da zarađuju na količini, a ne na visokim cenama.
Analiza pokazala: Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika
30.10.2024.•
9
Iako je potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana veliki, u praksi do radnih migracija ne dolazi i najveći deo migracija sa Zapadnog Balkana usmeren je na EU.
Građani Srbije u proseku uštede 6.500 dinara: "Savet je da to budu tri, četiri mesečne plate"
30.10.2024.•
8
Prosečna mesečna ušteđevina u 2024. godini iznosila je 6.500 dinara, što je za 500 dinara više nego u prošloj godini, rezultat je istraživanja, uoči 31. oktobra - Svetskog dana štednje.
Britanski maloprodajni lanac otvara prodavnice u Srbiji
30.10.2024.•
3
Prve prodavnice Miller Grupe u Srbiji biće otvorene tokom novembra i decembra na aerodromu "Nikola Tesla".
Zašto nam je sve skupo: Ekonomista smatra da su krivci država i pasivna regulatorna tela
29.10.2024.•
10
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da jedan od glavnih razloga zašto su cene u Srbiji, posebno prehrambenih proizvoda, više nego na drugim tržištima jesu upravo marže.
Komentari 15
Mare
pod
313
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar