Ko vas "jede": Inflacija, NBS, EPS, a standard sigurno neće biti bolji
Uporni rast inflacije podriva ekonomiju države.
Foto: 021.rs
Uz to, energetska kriza, katastrofalna politika u Elektroprivredi Srbije i precenjena domaća valuta doveli su do negativnog bilansa u spoljnotrgovinskoj razmeni od čak 7,3 milijardi evra tokom osam meseci, za 73 odsto veći nego lane u istom periodu.
Nema boljeg načina uveriti se u sve veću inflaciju nego porediti cene uobičajenog dnevnog pazara sa istom takvom kupovinom pre godinu dana. Zvanično, septembarska inflacija je dostigla 14 odsto i za dva procentna poena je iznad avgustovske, ali poređenje dnevnih kupovina pokazalo bi znatno veće razlike.
Kolika je inflacija za siromašnog
Posebno su narasle cene osnovnih potrepština, bez kojih se ne može i čija je upotreba gotovo svakodnevna. Tako je mleko sa 89 dostiglo 140 dinara, dok za kilo svinjskog buta treba izdvojiti 720 umesto prošlogodišnjih 430 dinara. Na pijaci kilogram krompira je 90 naspram lanjskih 45 dinara, banane su od 120 narasle na čak 220 dinara za kilogram.
Još je veća razlika kod pojedinih artikala kojima se redovno koristimo, ali je njihov rok trajanja nešto duži pa ne moramo svakodnevno da ih kupujemo. Uobičajene sapune plaćano 85 do 100, lane tek 50-60 dinara, zubne paste 190 umesto 130 dinara. Možda džep najviše pogađa skok cene praška za veš, sa 440 na 830. Ali, ni tu nije kraj, sijalice, koje naravno moramo zameniti čim pregore, sada plaćamo dvostruko skuplje, 90 do 110 dinara. Država je građanima pokušala da zamaže oči, te je ograničila cene hleba tipa "Sava" i ulja, dok će realnu cenu struje ili gasa, takođe limitirane, građani platiti time što će država pokriti gubitke EPS-a i Srbijagasa.
NBS se pravi slepa
Naravno da na osnovu "pijačnog cegera" kupac stiče utisak da je inflacija i dvostruko veća nego što zvanična statistika registruje. Razlog razilaženja je taj što inflacija mnogo više pogađa stanovnika prosečne kupovne moći od onog bogatijeg, pogotovo teško prolaze siromašni. Zapravo, stradaju sve kategorije stanovništva u čijoj strukturi potrošnje udeo hrane, higijenskih potrepština i troškova stanovanja čini pretežni deo. Profit kod luksuznijih artikala je višestruko veći i prodavac ima prostora da cenu, uprkos inflaciji, duže drži na istom nivou kako bi prodao robu. Istina, zaradiće nešto manje, ali i to je sasvim solidna dobit.
Nevolja je što Narodna banka Srbije, čija je, po zakonu, osnovna uloga upravo briga o zadržavanju nivoa cena, reaguje krajnje sporo. Tako je referentna kamatna stopa tek pre mesec dana podignuta na četiri odsto što je za čak deset procentnih poena ispod nivoa inflacije. Time se podržavaju dužnici u odnosu na redovne platiše, a još gore je što se stumuliše uvoz, a destimučliše izvoz.
U NBS se prave slepi i neprekidno iznose procene "kako će inflacija pasti na dopuštenih tri odsto do kraja godine". Ajde što je ovakve procene guvernerka Jorgovanka Tabaković iznosila u februaru ili maju mesecu, rat u Ukrajini se nadovezao na energetsku krizu i malo ko je očekivao toliku militarizaciju na istoku Evrope. Ali, isto reče a ostade živa i krajem avgusta, a cene divljaju.
Jaka valuta u slaboj ekonomiji
Na osnovu procene toka inflacije vodi se monetarna politika, pa postaje izvesno da se u nas vodi na pogrešnoj osnovi. Izlgeda da stabilne cene nisu cilj NBS, već stabilan kurs dinara u odnosu na evro. Štaviše, naša valuta je poslednjih meseci i blago ojačala, ali, naravno, gubi kupovnu moć.
Upali smo u zamku jake valute u slaboj ekonomiji. Precenjenost dinara ne samo što smanjuje izvoz, već i znatno pospešuje uvoz i strane robe čini kurentnim u odnosu na domaće. Tako je izvoz iz Srbije tokom prvih osam meseci, uprkos neverovatnom deviznom prilivu od 2,1 milijardu evra od IT usluga, za čak 7,35 milijardi manji od uvoza. Ako se nastavi dosadašnjim tempom, do kraja godine spoljnotgovinski minus će narasti na 11,2 milijardi, bezmalo dvostrko više nego što je iznosio prošle sezone.
Pročitaj još
Zaduživanje u vreme skupog novca
Istina, nisu inflacija, čiji veći deo čini uvezeni rast cena energenata i energije, i precenjeni kurs dinara jedini uzročnici ogromnog spoljnotrgovinskog debalansa. Očajno vođenje EPS-a poslednjih godina nas je od skromnog izvoznika dovelo do ne malog uvoznika struje, poslednjih meseci basnoslovno skupe. Procene su da će država godišnje na uvozu struje utrošiti najmanje 1,5, a moguće i dve milijarde evra.
Do sada se negativna inorazmena pokrivala deviznim doznakama i prihodima od investicija. Međutim, ova dva devizna priliva godišnje iznose najviše 7,5 milijardi evra, pa je izvesno da će država Srbija morati ili da krnji devizne rezerve ili da se zadužuje.
Preti nam 3,7 milijardi evra novog duga, a biće potrebno pokriti i budžetski deficit krajnje komotno planiran na pet odsto BDP. Silno ćemo se zadužiti upravo u vreme kada je cena novca na finansijskom tržištu vidljivo uvećana, a trend rasta ne samo da će potrajati, već će se i ubrzavati. Prethodnih godina državnim obveznicama smo pozajmljivali uz kamatu manju i od dva odsto, nedavna prodaja trogodišnjih obveznica uspela je uz kamatu od 3,9 odsto plus euribor, trenutno na 1,5 odsto. Kako se očekuje da ovaj parametar do kraja decembra naraste i do četiri odsto, tako i kamate rastu na sedam odsto, potom i više.
Test ekonomske politike iz proteklih godina
Nailazeću krizu Srbija ne bi mogla da izbegne ni da je vodila idealnu ekonomsku i savršenu monetarnu politiku. Međutim kod nas će biti onoliko grublja, posebno po siromašniji sloj stanovništva, koliko je naša država pozajmljivala previše, ulagala u nepotrebne ili neisplative projekte.
Za stanovništvo je slaba vajda što će kriza u nastupanju najbolje oceniti ekonomsku politiku proteklih godina. Trpeće posledice upravo onoliko koliko je bilo promašaja, neracionalnosti i nerealnih ambicija. Oni siromašniji biće snažno pogođeni i ne bi bilo preveliko iznenađenje da njihov standard na proleće ili koji mesec kasnije bude i upola niži od današnjeg.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska unija kaznila Epl i Metu zbog kršenja pravila digitalne konkurencije
23.04.2025.•
0
Nadzorni organi Evropske unije (EU) kaznili su danas tehnološke kompanije "Epl" i "Meta" sa više stotina miliona evra zbog pojačanja primene pravila digitalne konkurencije u EU.
Svetska banka: Ekonomski rast u Srbiji će ove godine biti 3,5 odsto
23.04.2025.•
1
Privredni rast ekonomija u razvoju Evrope i Centralne Azije verovatno će se usporiti, navodi se u danas objavljenom ekonomskom izveštaju Svetske banke za ta područja.
NIS zatražio od SAD odlaganje sankcija i posle 28. aprila
23.04.2025.•
3
NIS je saopštio da je podneo novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena najavljenih sankcija SAD od 28. aprila ove godine.
Rezultati Tesle poprilično loši, Mask rekao da će više da se posveti kompaniji
23.04.2025.•
1
Izvršni direktor Tesle i bliski savetnik Donalda Trampa, Ilon Mask, izjavio je da će od maja posvetiti mnogo manje vremena vođenju komisije za efikasnost vlade (DOGE).
Istraživanje: Većina Nemaca ne može da zamisli budućnost bez keša
23.04.2025.•
3
Većina ljudi u Nemačkoj ne može da zamisli budućnost bez gotovine, pokazalo je istraživanje koje je naručila centralna Bundesbanka.
Istraživanje: Smanjuje se broj startapa u Srbiji
22.04.2025.•
1
U Srbiji se broj startapa u 2024. godini smanjio.
MMF: Carine će opteretiti svetsku privredu, očekivani svetski privredni rast revidiran na dole
22.04.2025.•
0
Carine koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp i uzvratne mere drugih zemalja će snažno opteretiti svetsku ekonomsku aktivnost ove godine, oceno je danas Međunarodni monetarni fond (MMF) u izveštaju.
Ponovo sledi moljakanje za naftu
22.04.2025.•
10
Ponovo se približio dvadeset i osmi dan u mesecu i naglo se pojačala neizvesnost hoće li u narednom periodu Srbija moći slobodno da kupuje i doprema naftu.
Glamočić kritikovao Upravu za agrarna plaćanja: Neprihvatljiva realizacija podsticaja od 14 odsto
21.04.2025.•
5
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da će efikasna i transparentna isplata subvencija biti jedan od prioriteta tog ministarstva.
Upozorenje iz Kine: Ne sklapajte dogovore sa SAD na naš račun
21.04.2025.•
0
Kina je upozorila druge zemlje da ne sklapaju trgovinske dogovore sa Sjedinjenim Američkim Državama na njen račun, inače će preduzeti protivmere, preneo je Rojters.
Ruski gas podelio Evropljane
21.04.2025.•
8
Otkako je pre bezmalo tri i po godine počeo sukob u Ukrajini, Evropska unija je brzo počela da drastično smanjuje uvoz gasa iz Rusije.
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
6
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
4
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
36
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Komentari 15
Mare
pod
313
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar