U 2023. ulazimo dužni i siromašni, bez obzira na to šta priča vlast

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

02.01.2023.

10:00 > 05:51

Uprkos hvalisanju vrha vlasti, mora se postaviti pitanje o tome s kakvom ekonomskom "moći" ulazimo u 2023. godinu.

U 2023. ulazimo dužni i siromašni, bez obzira na to šta priča vlast

Foto: 021.rs

Mada se predsednik Vučić i premijerka Brnabić često hvališu da su plate premašile 600 evra, a javni dug države kontinuirano ispod 60 odsto BDP-a, i statistika i svakodnevni odlasci u prodavnicu pokazuju skromnu potrošačku moć građana Srbije, dok im istovremeno raste zaduženost prema bankama.

Povremeno se u priču upušta i ekonomski dobro potkovani ministar finansija Siniša Mali, pa se na prvi pogled može steći utisak da u Srbiji teku med i mleko. Ističući visinu zarada veću od 600 evra, najviši predstavnici vlasti najavljuju i skoro dostizanje prosečne neto zarade od 700 evra.

Povremeno, posebno predsednik, podsete na "pre 10 godina, kada su zarade jedva premašivale 300 evra", sa namerom da ukaže kako su za vreme vladavine SNS primanja bezmalo udvostručena.

Srbi prepolovili evro

Ono što izostaje u nastupima zvaničnika je kupovna moć tako uvećanih zarada. Tu je "kvaka". Tokom protekle decenije cene u Srbiji su narasle između 80 i 90 odsto, a nedavnim sukcesivnim poskupljenjima cene osnovnih prehrambenih i higijenskih artikala su dvostruko, pa i više skuplje nego pre deset leta. Naravno, ako se izuzmu cene nekoliko osnovnih stvari, struja, gas, ulje, šećer, hleb "Sava", koje su pod državom kontrolom. Istovremeno, vrednost evra ne da nije rasla, nego je evro u odnosu na dinar oslabio 6,5 odsto.

Posledica svojevrsnog apsurda je da je kupovna moć evra koje porodica uštedi teškom mukom, često odričući se i nečeg potrebnog, praktično prepolovljena. Ako se izuzmu artikli pod cenovnom kontrolom, za 100 evra malo gde u Evropi može toliko malo da se kupi kao u Srbiji.

Ukradeno pola ušteđevine

Decenijska politika jakog dinara dovela je do toga da je kupovna moć onih 12 milijardi evra koje su građani Srbije poverili bankama na čuvanje, naravno i onih nekoliko milijardi u slamaricama, danas upola manje nego pre deceniju. Kako velik broj stanovnika ove države, strahujući se da starost, iznenadnu bolest ili neku drugu nevolju dočeka oslanjajući se samo na platu, ponešto uštedi, država je njihov napor učinila uzaludnim.

Praktično je prodavcima prebacila polovinu ušteđevine građana, a sama realizacija se dovršava kupovinom robe dinarima dobijenim konvertovanjem evropske valute.

Tržnica nije jedino što žitelju realno govori koliko vredi njegova primanja. Plate jesu nešto veće kupovne moći, ali ni približno onoliko koliko bi se moglo zaključiti iz "rasta plata". Ovih dana je Eurostat objavio detaljniju analizu prošlogodišnjeg standarda za sve evropske države. Po Srbiju, time i "naprednjake", koji oblikuju ekonomsku politiku države duže od decenije, brojke su poražavajuće.

Kredit i za jadnu potrošnju

Tako je po ličnoj potrošnji Srbija četvrta odnazad. Svaki Srbin je kupio u proseku tek 53 odsto onoga što je sebi priuštio prosečni Evropljanin. Od nas su siromašniji samo stanovnici Severne Makedonije, BiH i Albanije.

Balkan i jugoistočna Evropa i dalje su daleko najsiromašniji evroregioni, ali pojedine susedne zemlje su se proteklih godina neuobičajeno brzo razvijale. Lane je, primera radi, prosečan Rumun mogao da kupi 64, građanin Mađarske 61 odsto potrošačke korpe prosečnog Evropejca. Nije im bilo teško, prosečan BDP po glavi stanovnika je lane iznosio 8.400 evra u Mađarskoj, odnosno 11.520 u Rumuniji, dok je u Srbiji dostigao tek 7.100 evra. Nesporno, i deceniju nakon promene stranke na vlasti, ostajemo siromašni.

Još je gore što je i ovako skromna kupovina, a to je osnov standarda, dobrim delom omogućena pozajmljivanjem. Plate, navodno udvostručene, u prodavnicama mnogo manje vrede nego što bi se moglo pomisliti kada se kaže 700 evra. I za, po evropskim merilima, bednu kupovinu, valjalo je zadužiti se.

Samo u poslednje četiri godine, građani su pozajmili četiri milijarde i sada bankama ukupno duguju 12 milijardi evra. Naravno, iz prihoda koje fiskalnom politikom prikupi na teret građana i privrede, država će vraćati i oko 36,5 milijardi evra javnog duga. Čak 21,5 milijarda je obaveza nastala poslednjih deset sezona.

Dvoipogodišnje gladovanje

Kada se saberu lični i dug države, koji će, istina posredno, opet vraćati građani, zbirna suma je blizu 48,5 milijardi evra, oko 6.900 evra po glavi stanovnika - ne računajući kamate. Po popisu, prosečna srpska porodica ima 3,3 stanovnika i 1,3 platu, statistika nam pokazuje da je dužna 23.000, dok je mesečni prihod (od plata) oko 770 evra.

Prozilazi da je neophodno da svi članovi prosečne porodice budu dve i po godine totalno uzdržani od potrošnje, a da za to vreme itekako grbače, samo da bi vratili dug. Dakle, ne samo da smo siromašni, nego smo pri tome još i nemalo dužni.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

EKONOMSKA KRIZA inflacija

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

dijasporac

02.01.2023 • 19:56

@Anonimus

excange rate in dec 31 2022, 1 EURO=1.7371
********
Sto bi po podacima sa googla (izvor Svetska banka) uz pomoc digitrona znacilo da je po glavi stanovnika srpski GDP bio preko 8100 eura ili 14% vise nego sto pise Lazic a sto bi, opet, znacilo da se u startu u tekstu barata pogresnim ciframa bar za ovaj podatak (ostalo nisam ni proveravao ali momentalno imam sumnju).

Generalno, vlasti u Srbiji lazu za vecinu ekonomskih pokazatelja ali im duzni ne ostaju ni opozicija ni novinari. Jednostavno tu istine nikad nece biti, zavisno od politickog stanovista svako ce da iznosi "svoje" podatke ali odgovornosti za izreceno/napisano nikad nece biti.
Doduse, sta obican gradjanin ima od toga sta Vucic kaze na njegovim beskonacnim konferencijama ili sta Lazic napise ovde, taj gradjanin zna kako zivi danas, da li mu je bilo finansijski lakse 2012 ili 2022 (pod uslovom da je na istoj poziciji i na istom poslu).

8 2 +6
Janko

02.01.2023 • 18:09

Teško nama

Nema nama dobrog dobro je jedino vladajućoj garnituri zato se i grčevito bore za vlast AV mora otići u istoriju

10 16 -6
Bill

02.01.2023 • 15:14

Sve ima svoj kraj. Pa i botovi!

11 19 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.