Evropa usporava prelazak na električna vozila
Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
Foto: Pixabay
Međutim, upućeni u veliku energetsku transformaciju sve više ukazuju na to da su nedovoljan broj mesta za punjenje baterija i previše utrošenih retkih metala teško rešivi problemi kako bi se plan o zabrani kupovine vozila na naftna goriva realizovao već 2035. godine.
Broj e-vozila uključenih u saobraćaj imponuje, ali to je tek 1,15 odsto od ukupno 260 miliona automobila na ovom prostoru. Kako su e-vozila, zavisno od klase, dva do tri puta skuplja od klasičnih vozila iste kategorije, dosadašnja prodaja umnogome se zasnivala na subvencijama koje se u pojedinim državama kreću i do 30 odsto cene vozila.
Dodatni podsticaj bila je niska cena struje, tako da su tekući troškovi korišćenja e-vozila bili i do četiri, pet puta niži od troškova klasičnoga. Prošle godine je ova povoljnost izgubljena usled krupnih promena na energetskom tržištu.
Lepa zamisao, ali...
Mnogostruko uvećanje cene struje kao da je mnogima u Uniji pomoglo da realnije sagledaju duže vreme popularnu "zelenu agendu" kojoj je prelazak na električna vozila glavni oslonac. Reč je o planu da u EU već 2035. godine prestane kupoprodaja vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Petnaest sezona kasnije klasični automobili više se ne bi kretali evropskim putevima.
Još pri donošenju plana bilo je dosta primedbi da je reč o prijemčivoj ideji čija realizacija podrazumeva savladavanje teških tehnoloških problema i donosi niz ne baš ugodnih društvenih novina. Ipak, privlačnost sna da živimo skoro bez emisije ugljen-diokisida bila je tolika da su i precizno argumentovani prigovori ignorisani ili relativizovani.
Nedostatak punionica i retkih metala
Ovoga puta primedbe, pre svega na realnost veoma kratkog roka za ostvarivanje plana, dolaze iz samog sedišta Unije, baš iz Evropske komisije, neke vrste vlade najlukrativnije asocijacije. Reč je o potpredsedniku Komisije Teri Bretonu, ujedno zaduženom i za interno tržište Unije, koji je uspeo da u program ubaci da se 2026. godine ponovo sagleda realizacija plana, pri čemu bi kriterijum uspešnosti najviše zavisio od broja mesta za punjenje baterija i rasta proizvodnje retkih metala.
U pitanju je čovek koji je na visoku političku poziciju došao nakon izuzetne menadžerske karijere. Počevši osnivanjem sopstvene softverske firme uspeo je da bude prvi čovek francuskog Telekoma i poznate privatne kompanije Atos. Svuda je bio retko uspešan i tako zadobio poverenje i poslovnog sveta i šire javnosti.
Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač, dok je sistem za upravljanje znatno jednostavniji. U odnosu na klasični automobil, električni ima gotovo 1.000 delova manje. Takođe, pri održavanju ne koristi se motorno ulje, već samo tečnosti za kočioni sistem i za hlađenje baterije.
Preteška baterija
Ključni element e-vozila je baterija za čiju izradu su potrebni retki metali litijum, kobalt, grafit i nikl, čije rudarenje i potonja prerada su ekološki poprilično sporni i izazivaju brojne proteste širom sveta. Ukoliko bi EU realizovala plan o zabrani kupovine benzinaca i dizelaša već 2035. godine to bi podrazumevalo uvećanje potrošnje litijuma za penatest, kobalta za pet, nikla za tri puta.
Međutim, mada je cena ovih sirovina unazad pet godina uvećana za deset, odnosno četiri puta, godišnje uvećanje proizvodnje je minimalno, daleko ispod planiranih potreba. Uvećanje ne samo da bi odrazumevalo mnogostruko veća ulaganja kako u rudarenje tako i u preradu retkih metala, već i pridobijanje naklonosti u javnom mnenju.
Baterija je i veoma teška, za prosečan automobil oko 400 kilograma, te su stoga i e-automobili, mada sa znatno manje delova, oko 40 odsto teži od klasičnog. Takođe i povećanje kapaciteta baterija raste mnogo sporije nego što se procenjivalo, pa se kao naročit problem pokazalo punjenje ovog pogonskog osnova. Traje suviše dugo, zavisno od kapaciteta baterije i snage vozila, i satima.
Ugrožena polovina radnih mesta
Praktično, u najboljoj su poziciji vlasnici privatne kuće ili garaže koji bateriju pune noću, trošeći "jeftinu struju". Punjenje na ovaj način traje i do sedam, osam sati, inače ni u najpovoljnijoj varijanti nije ispod 25 minuta. Tako dolazimo da je za funkcionisanje 37 miliona e-vozila, što je tek sedmina ukupnog broja vozila, potrebno čak osam i po miliona punjača. Trenutno je u Uniji tek oko 450.000, od čega je 70 odsto u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Podizanje novih pokazuje se kao sve teži finansijski i urbanistčki problem.
Prelazak na e-vozila ima za posledicu i gašenje većeg broja radnih mesta, baš u onim segmentima industrije koja su do sada važila za bastion zapošljavanja. Kako je broj delova primetno manji, broj radnika potreban za izradu e-vozila je bar 30 odsto manji nego kod klasičnog automobila. Ne samo u fabrikama za sklapanje vozila, već i u kooperantskim proizvođačima od kojih bi mnogi, pošto za njihovom proizvodom prestaje potreba, morali prestati sa radom. Tako je FAS-ova fabrika u Kragujevcu model "Fijat 500" proizvodila sa 3.100 zaposlenih, dok će za najavljenu izradu električnog vozila biti dovoljno i 1.500 radnika. U Uniji egzistencija oko 670.000 porodica zavisi od autroindustrije, prelazak na e-vozila znači gubitak radnog mesta bezmalo za polovinu.
Obiman posao
Breton ukazuje i da se pojedine neželjene nuspojave e-vozila ignorišu. Tako se ne govori da je trenje između automobilskih guma i asfalta u slučaju e-vozila, usled težine, mnogo snažnije nego kod klasičnog vozila, čime se i emisija čestice bar udvostručava.
Ipak, možda je najjači argument potpredsednika Bretona sam obim posla: Ako bi svi evropski automobli bili na struju to bi zahtevalo jačanje kapaciteta elektromreže za 150 gigavata. Kako dekarbonizacija podrazumeva i prelazak grejanja i nekih industrijih procesa na struju, kapacitet energo mreže bi trebalo da bude uvećan za najmanje 350 gigavata. Golem posao za odveć kratko vreme ističe Breton, čiji je možda najveći oponent upravo prvi potpredsednik Evropske komisije Frank Timermans, veliki pobornik "zelene agende".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u februaru 4,5 odsto
12.03.2025.•
1
Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru ove godine bila je 4,5 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Povećanje carina SAD na čelik i aluminijum stupilo na snagu, EU uvodi carine na američku robu
12.03.2025.•
2
Evropska komisija saopštila je da će od 1. aprila primeniti proporcionalne carine na niz američkih proizvoda, kao odgovor na američko povećanje carina od 25 odsto na čelik i aluminijum.
Mali: Prijavljivanje za kredite za stanove za mlade od 14. marta
11.03.2025.•
11
Mladi u Srbiji, starosti od 20 do 35 godina, će od 14. marta moći da se u poslovnim bankama prijavljuju za subvencionisane kredite ta stanove, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Trgovinski rat SAD i Kanade: Struja iz Ontarija skuplja za Amerikance, preti se i isključenjem
11.03.2025.•
2
Premijer kanadske provincije Ontario objavio je da se od sada naplaćuje 25 odsto više za struju za 1,5 miliona Amerikanaca, kao odgovor na trgovinski rat američkog predsednika Donalda Trampa.
Javni dug raste dok prognoze za rast privrede padaju
11.03.2025.•
3
Uprava za javni dug je povećala obim emisije obveznica preko kojih smo se zadužili u januaru, pa je taj dug narastao za dodatnih 60 milijardi dinara.
Efektiva: Od danas bojkot narednog trgovinskog lanca
10.03.2025.•
58
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" pozvalo je na novi bojkot ove sedmice.
"Ograničavanje cene brašna 'guši' mlinare"
10.03.2025.•
6
Državno ograničenje cene brašna, koje traje već godinu i po dana i koje je nedavno produženo za još šest meseci, nanelo je trošak mlinarima u Srbiji u ovom periodu od oko 150 miliona dinara.
Nemačka pošta ukida 8.000 radnih mesta
09.03.2025.•
1
Nemačka pošta, Deutsche Post saopštila je da namerava da ukine 8.000 radnih mesta u Nemačkoj kako bi smanjila troškove.
Nezaposlenost u SAD raste
09.03.2025.•
3
U Americi je u februaru otvoreno novih 150.000 radnih mesta ali je nezaposlenost i pored toga porasla na 4,1 odsto.
Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za zelenu tranziciju
08.03.2025.•
14
Svetska banka odobrila je Srbiji zajam od 153,7 miliona evra za podršku nastavku reformi koje Srbija sprovodi u cilju ostvarenja zelene tranzicije.
.jpg "Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko")
Benzin i dizel od danas u 15h jeftiniji: Pogledajte za koliko
07.03.2025.•
4
Benzin i dizel će u Srbiji, danas od 15 časova do sledećeg petka, 14. marta u isto vreme, pojeftinti za po tri dinara po litru.
Zatvoriš račun u banci, a on vaskrsne: Zašto se to dešava?
07.03.2025.•
6
Građani su masovno zatvarali račune u Direktnoj banci, ali se nakon godinu ili dve ispostavilo - da račun uopšte nije zatvoren.
Ekonomista: Država sve bliže bankrotu, a ne "skoku u budućnost"
06.03.2025.•
39
Ekonomista prof. dr Slobodan Komazec izjavio je da dužničke obaveze Srbije iznose 105,3 milijardi evra i da je država sve bliže bankrotu.
Tramp pauzirao uvođenje carina na robu koju koristi automobilska industrija SAD
06.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp privremeno je materijale iz Meksika i Kanade koje koristi automobilska industrija SAD izuzeo od povećana carina od 25 odsto na uvoz robe iz tih zemalja.
Kako su poslovale kompanije koje u Srbiji najavljuju otkaze i gašenje proizvodnje?
05.03.2025.•
11
Od početka ove godine tri firme koje posluju u Srbiji, Benetton, Johnson electric i Draxlmaier najavile su otpuštanje radnika.
Otkazan međunarodni sajam u Beogradu: "Lica iz inostranstva etiketirana kao neprijatelji"
05.03.2025.•
29
Otkazan je Međunarodni sajam South East Europe (SEE) Mobility, koji je bio zakazan za 24. i 25. april u Beogradu.
Tabaković: Za sada nema većih zastoja u industriji zbog studentskih protesta
05.03.2025.•
8
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenjuje da je moguće da se studentski protesti odraze na ekonomsku aktivnost u Srbiji, iako za sada nema većih zastoja u proizvodnji i industriji.
Predsednica Meksika najavila uzvratne carine za robu iz SAD-a
05.03.2025.•
2
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum izjavila je da će ta zemlja odgovoriti na uvođenje carina SAD od 25 odsto uvođenjem uzvratnih carina na američku robu, ne navodeći detalje.
Žitounija: Ograničena cena brašna nanosi štetu mlinovima, tražimo ukidanje mere
04.03.2025.•
3
Uporno produžavanje uredbe kojom je ograničena cena brašna u pakovanju od jednog kilograma, nanosi veliku ekonomsku štetu mlinovima, saopštila je Žitounija.
Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
04.03.2025.•
10
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Deficit budžeta Srbije u 2024. bio 212 milijardi dinara
04.03.2025.•
5
Deficit budžeta Srbije u 2024. godini iznosio je 212 milijardi dinara, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Komentari 14
Nemanja
Ovde zastadoh sa čitanjem mišljenja "stručnjaka", spomenuti karburator 2023. je otprilike kao da je rekao da se konji mogu svuda napasati...
Borat
Na pomolu je suvi akumulator, koji ne koristi litijum, ne koristi ni posebne metale, tehnologija se usavrsava, duplu energiju u istoj dimenziji moze da se skladisti a i punjenje je mnogo brze.
Infrastruktura punjaca se razvija sve brze.
Ja sam kupio full EV i ponosan sam na tu cinjenicu jer doprinosim cistijem vazduhu pri putovanju, a energetska kompanija je odgovorna za izvor elektricne energije da bude iz obnovivih izvora, ne ja.
Drugo, mnogo bajki se prica o CO2 emisiji prilikom proizvodnje EV-a a namerno se pritom precutkuje 30% veca emisija CO2 samo za transport nafte preko svetskih mora do rafinerija.......a tek prlikom proizvodnje hiljade autodelova i tokom voznje u autoveku........Ne poredite babe i zabe, tehnologija napreduje i bar u naprednom zapadnom svetu sve je veci udeo obnovivih izvora energije.
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar