Evropa usporava prelazak na električna vozila

Procenjuje se da se evrounijskim drumovima već kreće oko 2,9 miliona električnih automobila.
Evropa usporava prelazak na električna vozila
Foto: Pixabay

Međutim, upućeni u veliku energetsku transformaciju sve više ukazuju na to da su nedovoljan broj mesta za punjenje baterija i previše utrošenih retkih metala teško rešivi problemi kako bi se plan o zabrani kupovine vozila na naftna goriva realizovao već 2035. godine.

Broj e-vozila uključenih u saobraćaj imponuje, ali to je tek 1,15 odsto od ukupno 260 miliona automobila na ovom prostoru. Kako su e-vozila, zavisno od klase, dva do tri puta skuplja od klasičnih vozila iste kategorije, dosadašnja prodaja umnogome se zasnivala na subvencijama koje se u pojedinim državama kreću i do 30 odsto cene vozila. 
 
Dodatni podsticaj bila je niska cena struje, tako da su tekući troškovi korišćenja e-vozila bili i do četiri, pet puta niži od troškova klasičnoga. Prošle godine je ova povoljnost izgubljena usled krupnih promena na energetskom tržištu.
Lepa zamisao, ali...
 
Mnogostruko uvećanje cene struje kao da je mnogima u Uniji pomoglo da realnije sagledaju duže vreme popularnu "zelenu agendu" kojoj je prelazak na električna vozila glavni oslonac. Reč je o planu da u EU već 2035. godine prestane kupoprodaja vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Petnaest sezona kasnije klasični automobili više se ne bi kretali evropskim putevima.
 
Još pri donošenju plana bilo je dosta primedbi da je reč o prijemčivoj ideji čija realizacija podrazumeva savladavanje teških tehnoloških problema i donosi niz ne baš ugodnih društvenih novina. Ipak, privlačnost sna da živimo skoro bez emisije ugljen-diokisida bila je tolika da su i precizno argumentovani prigovori ignorisani ili relativizovani.
 
Nedostatak punionica i retkih metala
 
Ovoga puta primedbe, pre svega na realnost veoma kratkog roka za ostvarivanje plana, dolaze iz samog sedišta Unije, baš iz Evropske komisije, neke vrste vlade najlukrativnije asocijacije. Reč je o potpredsedniku Komisije Teri Bretonu, ujedno zaduženom i za interno tržište Unije, koji je uspeo da u program ubaci da se 2026. godine ponovo sagleda realizacija plana, pri čemu bi kriterijum uspešnosti najviše zavisio od broja mesta za punjenje baterija i rasta proizvodnje retkih metala.
 
U pitanju je čovek koji je na visoku političku poziciju došao nakon izuzetne menadžerske karijere. Počevši osnivanjem sopstvene softverske firme uspeo je da bude prvi čovek francuskog Telekoma i poznate privatne kompanije Atos. Svuda je bio retko uspešan i tako zadobio poverenje i poslovnog sveta i šire javnosti.
 
Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač, dok je sistem za upravljanje znatno jednostavniji. U odnosu na klasični automobil, električni ima gotovo 1.000 delova manje. Takođe, pri održavanju ne koristi se motorno ulje, već samo tečnosti za kočioni sistem i za hlađenje baterije.
 
Preteška baterija
 
Ključni element e-vozila je baterija za čiju izradu su potrebni retki metali litijum, kobalt, grafit i nikl, čije rudarenje i potonja prerada su ekološki poprilično sporni i izazivaju brojne proteste širom sveta. Ukoliko bi EU realizovala plan o zabrani kupovine benzinaca i dizelaša već 2035. godine to bi podrazumevalo uvećanje potrošnje litijuma za penatest, kobalta za pet, nikla za tri puta. 
 
Međutim, mada je cena ovih sirovina unazad pet godina uvećana za deset, odnosno četiri puta, godišnje uvećanje proizvodnje je minimalno, daleko ispod planiranih potreba. Uvećanje ne samo da bi odrazumevalo mnogostruko veća ulaganja kako u rudarenje tako i u preradu retkih metala, već i pridobijanje naklonosti u javnom mnenju.
 
Baterija je i veoma teška, za prosečan automobil oko 400 kilograma, te su stoga i e-automobili, mada sa znatno manje delova, oko 40 odsto teži od klasičnog. Takođe i povećanje kapaciteta baterija raste mnogo sporije nego što se procenjivalo, pa se kao naročit problem pokazalo punjenje ovog pogonskog osnova. Traje suviše dugo, zavisno od kapaciteta baterije i snage vozila, i satima.
Ugrožena polovina radnih mesta
 
Praktično, u najboljoj su poziciji vlasnici privatne kuće ili garaže koji bateriju pune noću, trošeći "jeftinu struju". Punjenje na ovaj način traje i do sedam, osam sati, inače ni u najpovoljnijoj varijanti nije ispod 25 minuta. Tako dolazimo da je za funkcionisanje 37 miliona e-vozila, što je tek sedmina ukupnog broja vozila, potrebno čak osam i po miliona punjača. Trenutno je u Uniji tek oko 450.000, od čega je 70 odsto u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Podizanje novih pokazuje se kao sve teži finansijski i urbanistčki problem.
 
Prelazak na e-vozila ima za posledicu i gašenje većeg broja radnih mesta, baš u onim segmentima industrije koja su do sada važila za bastion zapošljavanja. Kako je broj delova primetno manji, broj radnika potreban za izradu e-vozila je bar 30 odsto manji nego kod klasičnog automobila. Ne samo u fabrikama za sklapanje vozila, već i u kooperantskim proizvođačima od kojih bi mnogi, pošto za njihovom proizvodom prestaje potreba, morali prestati sa radom. Tako je FAS-ova fabrika u Kragujevcu model "Fijat 500" proizvodila sa 3.100 zaposlenih, dok će za najavljenu izradu električnog vozila biti dovoljno i 1.500 radnika. U Uniji egzistencija oko 670.000 porodica zavisi od autroindustrije, prelazak na e-vozila znači gubitak radnog mesta bezmalo za polovinu.
 
Obiman posao
 
Breton ukazuje i da se pojedine neželjene nuspojave e-vozila ignorišu. Tako se ne govori da je trenje između automobilskih guma i asfalta u slučaju e-vozila, usled težine, mnogo snažnije nego kod klasičnog vozila, čime se i emisija čestice bar udvostručava. 
 
Ipak, možda je najjači argument potpredsednika Bretona sam obim posla: Ako bi svi evropski automobli bili na struju to bi zahtevalo jačanje kapaciteta elektromreže za 150 gigavata. Kako dekarbonizacija podrazumeva i prelazak grejanja i nekih industrijih procesa na struju, kapacitet energo mreže bi trebalo da bude uvećan za najmanje 350 gigavata. Golem posao za odveć kratko vreme ističe Breton, čiji je možda najveći oponent upravo prvi potpredsednik Evropske komisije Frank Timermans, veliki pobornik "zelene agende".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Nemanja

    08.02.2023 00:14
    Inkubator
    "Francuski stručnjak podseća da su električna vozila mnogo jednostavnija za izradu s obzirom na to da nemaju karburator i menjač"

    Ovde zastadoh sa čitanjem mišljenja "stručnjaka", spomenuti karburator 2023. je otprilike kao da je rekao da se konji mogu svuda napasati...
  • Borat

    07.02.2023 17:43
    Mnogo je cinjenica u clanku napisano koji bi bili relevantni da tehnologija stoji u mestu, ne stoji.
    Na pomolu je suvi akumulator, koji ne koristi litijum, ne koristi ni posebne metale, tehnologija se usavrsava, duplu energiju u istoj dimenziji moze da se skladisti a i punjenje je mnogo brze.
    Infrastruktura punjaca se razvija sve brze.
    Ja sam kupio full EV i ponosan sam na tu cinjenicu jer doprinosim cistijem vazduhu pri putovanju, a energetska kompanija je odgovorna za izvor elektricne energije da bude iz obnovivih izvora, ne ja.
    Drugo, mnogo bajki se prica o CO2 emisiji prilikom proizvodnje EV-a a namerno se pritom precutkuje 30% veca emisija CO2 samo za transport nafte preko svetskih mora do rafinerija.......a tek prlikom proizvodnje hiljade autodelova i tokom voznje u autoveku........Ne poredite babe i zabe, tehnologija napreduje i bar u naprednom zapadnom svetu sve je veci udeo obnovivih izvora energije.
  • Map

    07.02.2023 10:08
    Dok god dizel bude postojao i mogao se nabaviti vozicu se na njega, drugo gorivo me u opste ne zanima

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom

Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.

NIS - svako ima svoj interes

Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.

NBS povećala naknade

Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.