.jpg "Vučić iz Davosa: Jedina smo zemlja koja se odrekla litijuma, zamislite da Emirati odustanu od nafte")
Moda elektromobila dramatično povećava potražnju za litijumom
Po ulicama evropskih gradova sve su češći automobili na električni pogon.
Foto: Pixabay
I korisnici i proizvođači svesni su snažnog uticaja klasičnih vozila na emisiju ugljen-dioksida i posledično na sve ubrzanije povećanje temperature na zemlji. Energetska transformacija se doživljava kao neophodnost ako se želi zaustaviti preteće otopljavanje.
Ogromni novci i još veći napori stručnjaka bili su potrebni da se iznađe rešenje za koje je postignuto gotovo unisono mišljenje da je ekološki znatno prihvatljivije. Gotovo savršeno.
Ekološki trag
Međutim, izgleda da i automobili budućnosti imaju rđav ekološki trag. Ključna stvar u e-vozilima je baterija, a za sada su sve litijum-jonske. Nezamenjiva je i počiva na nizu svojstava litijuma koji nemaju drugi metali, posebno na velikoj provodljivosti struje i toplote. Veoma je velika, stoga je, iako je litijum najlakši metal na kugli zemaljskoj, teška, u proseku oko 400 kilograma. Naravno da su onda i e-vozila čak 40 odsto teža od automobila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Sa ekološke strane, sporno je rudarenje litijuma, možda čak i više nego potonja prerada. Prošle godine, protesti građana Srbije su, bar za izvesno vreme, odložili nameravano otvaranje rudnika "belog metala". Ali, potreba za ovom sirovinom toliko raste da je cena tone dostigla 125.000 evra, dok se pre petnaestak godina mogla kupiti i za manje od 9.000 evra. Potraga za nalazištima "belog metala" poprima gotovo panične dimenzije širom globusa.
Hidrogenska bomba
Litijuma ima dosta u zemlji, često se mogu videti bele bobice u zemljištu golim okom. Međutim, ležišta u kojima je dovoljno za eksploataciju su mnogo ređa. Kako je veoma reaktivan, u prirodi se ne nalazi izolovan, već u obliku svojih soli, karbonata. Pronađen je 1817. godine, a bilo je potrebno više od veka da bi se elektrolizom izdvojio iz jedinjenja.
Dugo se smatrao beznačajnim, sa malo upotrebe u industriji keramike i stakla. Tek sredinom 20. veka u SAD-u je otvoren veći rudnik ovog elementa. Razlog je danas poprilično zaboravljen, bio je neophodan za dobijanje tricijuma, ključnog za proizvodnju hidrogenske bombe.
Promene nastaju u vreme sve ubrzanijeg prelaska na električne automobile. Mada je u međuvremenu otkrivena korisnost litijuma za neke lekove ili u proizvodnji automobilskih masti, oko 80 posto ovog metala koristi se za električne baterije, koje su nezamenjive. Godine 2008. u svetu je proizvedeno tek 27.000 tona najlakšeg metala, a cena po toni jedva je premašivala 9.000 evra.
Pretprošle godine globalna proizvodnja je nadmašila 100.000 tona, a cena bila 125.000 evra. Ipak, narudžbe se svakim danom višestruko uvećavaju. Procene su gotovo neverovatne, već će krajem ove decenije godišnje biti potrebno čak 1,7 miliona tona.
Mnogo kandidata
Razlog je jasan: nagli prelazak na električna vozila, posebno u Evropi, gde je plan da do 2035. prestane proizvodnja klasičnih automobila, dok se 15 sezona kasnije njima zabranjuje kretanje po putevima Starog kontinenta. Trenutno je u EU blizu 2,9 miliona e-vozila, dok se krajem decenije planira da samo po putevima Nemačke bude 15 miliona.
Naravno, ovako brza energetska transformacija podrazumeva i ogromno uvećanje potrošnje litijuma. Otuda mnoge države računaju da se uključe u aktuelan biznis rudarenja ovog lakog metala i njegove kasnije prerade, potom i u proizvodnju baterija, odnosno u završno sklapanje vozila.
Najveća pronađena ležišta litijuma, 55 odsto ukupnih svetskih, nalaze se u Latinskoj Americi, u trouglu Čilea, Bolivije i Argentine, oko 22 procenta je u Australiji i oko 15 odsto u Kini. Ostatak je raspršen po celom svetu, u Evropi ga u relativno značajnim količinama ima u Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Finskoj i Srbiji. Sve ove zemlje najavile su ulazak u trenutno najaktuelniji biznis.
Odlaganje starta
Međutim, rudarenje i, još više, prerada kako bi se dobio čisti litijum, bar kada je reč o eksploataciji iz zemaljskih nalazišta, podrazumeva upotrebu sumporne kiseline. Posledice mogu biti veoma teške po okolinu, zemljište, vazduh, a najviše po najvažniji ljudski resurs - vodu. Još nije bilo lokacije u Evropi gde je najavljeno rudarenje litijuma, a da nije bilo i oštrih protesta lokalnog stanovništva i šire mreže ekoloških aktivista.
Finska je planirala da iz manjeg rudnika 600 kilometara severno od Helsinkija 2026. godine započne eksploataciju, no otpor zajednice odložio je start na neodređeno vreme. Još je veće nezadovoljstvo bilo u Portugaliji, gde se nalazi najveći evropski majdan ovog metala. Nemci se mnogo više uzdaju u nalazište "slanih litijumskih" vodnih ležišta u području gornjeg toka Rajne. Međutim, tu ih očekuje problem sličan onome sa kojim se suočavaju Čileanci sa sličnim ležištima.
Eksploatacija se zasniva na bušenju rupa kroz koje se voda bogata litijumom izvlači na površinu gde isparava, što traje i po osam-devet meseci. Posledice su neprekidno rastući manjak vode u nalazištu.
Nada u reciklažu
Pokušaj Francuza s takozvanim "zelenim načinom" pridobijanja litijuma bio je uspešan u smislu osvajanja tehnologije pridobijanja, ali je reč o preskupom postupku za industrijsku upotrebu. Velika su nadanja bila od takozvane natrijum-jonske baterije, odnosno od baterije s grafenima.
Vodeći svetski proizvođač CATL najavio je proizvodnju natrijumskih baterija za ovu godinu, ali je potom start više puta odlagan. Takođe je poznata kompanija GAC reklamirala proizvodnju baterija na grafenu, čije bi punjenje trajalo samo sedam minuta, a jačina omogućavala 800 kilometara vožnje. Međutim, lanjska izjava kompanije priznaje da će start biti odlagan na duže vreme.
Kako se sa druge strane sve intenzivnije radi na energetskoj transformaciji, čija je osnova prelazak putničkog saobraćaja na električni pogon, potražnja za litijumom strelovito raste. Belgija pokazuje da se dosta toga može postići afirmacijom reciklaže električnih baterija. Reč je o relativno novom proizvodu, pa nije bilo dovoljno starih baterija kako bi se razvila obnova istrošenih.
Političari na ispitu
No, za pet do deset godina biće stogova dotrajalih baterija, a do tada bi bilo dobro da se usavrši tehnologija reciklaže. Ključno je da se osmisli takav dizajn baterija da budu jednostavne za reciklažu, a po ceni koja je niža od proizvodnje nove baterije. Poslednje je uslov kako bi reciklaža zainteresovala investitore. U tom slučaju, između 40 i 75 odsto potražnje moglo bi da se zadovolji obnovom starih baterija, ističu belgijske procene.
Poslednjih godina pitanje baterija sve više zaokuplja Evropljane, pa su u Briselu pre tri godine litijum stavili na listu kritičnih sirovina, s rizikom nestašica predstojećih sezona. Predstoji temeljitiji preobražaj evropske ekonomije, posebno industrije. Biće to novi ispit i za aktuelnu evropsku političku garnituru koja je izgubila ugled u burnim dešavanjima na Starom kontinentu i koja više gleda šta rade SAD nego što se vodi interesima građana Evrope.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta znači novo odlaganje sankcija NIS-u: "Kupovina" vremena kao uvod u trajno rešenje?
30.03.2025.•
3
Sjedinjene Američke Države (SAD) odložile su u petak Naftnoj industriji Srbije (NIS) uvođenje sankcija za još 30 dana, što znači da je novi rok 28. april.
Anketa PKS: Polovina preduzeća trpi posledice političke krize
30.03.2025.•
5
Skoro polovina od 378 kompanija koje je Privredna komora Srbija (PKS) anketirala trpi "direktne i vrlo značajne posledice" zbog političke krize i blokada koje se organizuju širom države.
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza
30.03.2025.•
6
Deo stranih kompanija koje su godinama dobijale subvencije i podsticaje od države, otpušta zaposlene, dok neke zatvaraju pogone u Srbiji.
Koliko bi mogla da iznosi rata kredita za mlade nakon šest godina otplate: Ovo je računica
30.03.2025.•
18
Krediti za mlade sa jedan odsto učešća odobravaju, za sada, tri banke. Unikredit, NLB Komercijalna i Poštanska štedionica.
Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
30.03.2025.•
3
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Objavljen kalendar poreskih obaveza firmi za april
30.03.2025.•
0
Poreska uprava objavila je poreski kalendar firmi za april.
Novi pokušaji da se privrednici prevare da uplate za upis u registar: APR izdao upozorenje
30.03.2025.•
0
Poslednjih dana na adrese privrednika ponovo stižu koverte sa uplatnicama i uputstvom da u roku od pet dana uplate novac radi upisa u registar, odnosno takozvanu "Poslovnu bazu".
Iz budžetske rezerve još 224 miliona Fudbalskom savezu Srbije
29.03.2025.•
13
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je rešenje o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve na osnovu kojeg je pre dva dana Fudbalskom savezu Srbije (FSS) dato 224,2 miliona dinara.
Agencija za restituciju: Isplata četvrtog krupa akontacije obeštećenja počinje 31. marta
29.03.2025.•
2
Agencije za restituciju obavestila je korisnike restitucije da će isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja početi u ponedeljak 31. marta.
NIS: Odložene sankcije, poslovanjem nismo doprineli ovoj akciji koja ugrožava rad kompanije
29.03.2025.•
0
Kompanija NIS saopštila je da je Ministarstvo finansija SAD izdalo novu, specijalnu licencu kojom je stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema toj kompaniji odloženo do 28. aprila.
Živadinović: Obustavljeno analiziranje meda u Srbiji, neko iz ministarstva to koči
29.03.2025.•
5
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović izjavio je da je Uprava za veterinu pre više od mesec dana prestala da analizira kvalitet i bezbednosti meda.
Projekat "eCarina" do kraja 2027. godine: Bez administracije, papirologije, dugog čekanja...
29.03.2025.•
7
Projekat "eCarina" planirano je da počne da se primenjuje do septembra 2027. godine, navodi pomoćnica direktora Uprave carina Sektora za carinske postupke Nataša Mirković.
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
12
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
2
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
11
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Objavljene nove cene goriva: Skuplji i evrodizel i benzin
28.03.2025.•
6
Evrodizel i benzin od danas u 15 časova pa do sledećeg petka u isto vreme biće skuplji u odnosu na prethodnu nedelju.
Vučić: Propali pregovori o sprečavanju sankcija, Srbija u riziku da izgubi pristup sirovoj nafti
27.03.2025.•
48
Srbija se suočava sa rizikom da u petak izgubi pristup sirovoj nafti iz uvoza, jer su propali pregovori o sprečavanju uvođenja sankcija jedinoj rafineriji u zemlji, rekao je predsednik Srbije.
Kako klimatske promene utiču na sektor osiguranja
27.03.2025.•
0
U Beogradu je održana konferencija o trendovima u finansijskom i osiguravajućem sektoru u ovoj godini.
Tramp nakarikao carine Kini, pa ponudio: Smanjiću ih malo ako prodate Tiktok; Oni rekli: "Ne"
27.03.2025.•
2
Kina je odbila danas ponudu predsednika SAD Donalda Trampa da bi joj dao carinske ustupke u zamenu za prodaju aplikacije Tiktok, u vlasništvu kineske firme Bajtdens, nekineskom kupcu.
Bajatović: Očekujem da će ponovo biti odloženo uvođenje sankcija NIS-u
27.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će biti produžen rok za uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Komentari 10
Balkan
Predrag
Dudarim II
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar