Bankarsku pohlepu će ponovo platiti običan narod

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

20.03.2023.

13:49

Mada minstarka za finansije SAD Dženet Jelen ističe da u potpunosti kontroliše bankarski sistem, a iz Ciriha poručuju da su "stavili pod kontrolu Kredi Svis banku", investitori, izgleda, ne čuju.

Bankarsku pohlepu će ponovo platiti običan narod

Foto: Pixabay

Pad cene akcija banaka se nastavlja, vrednost gube kako regionalne kalifornijske, gde je aktuelna kriza počela, tako i najveće svetske kuće novca u Njujorku. Hartije "Siti grupe" su samo u jednom danu izgubile 4,7 odsto, a "Džej Morgan" 5,4 odsto vrednosti. U pitanju su takozvane sistemske banke, prema kojima se američka država obavezala da nikada ne dozvoli da propadnu, pad kod manjih banaka je i veći.

Bankrot banke digitalaca

Sudeći po tržištu akcija, izgleda da je kriza u Evropi još i gora. Vodeća švajcarska banka UBS je doživela pad od 4,8 odsto, pariske "Pariba" i "Sosijete ženeral" 8,1 i 9,4 odsto. Trendu nisu odolele ni nemačke finansijske kuće, akcije "Dojče bank" su niže za 8,1 odst, "Komerc banke" za 9,6 odsto. Ceo svet iščekuje šta će se desiti u ponedeljka u 15 časova po evropskom vremenu, kada u SAD započinje nova poslovna nedelja.

Krenulo je u petak 10. marta kada je američki regulator saopštio da je bankrotirala kalifornijska Silicijumska banka, 16. po snazi na Novom kontinentu. Nekoliko decenija je prepoznatljiva po usmerenosti na startapove i firme digitalnih tehnologija koje su činile više od polovine njenih klijenata. Dostigla je aktivu od zavidnih 210 milijardi dolara, dok su depozitari u nju stavili 175 milijardi.

Čak 89 odsto pologa bilo je iznad 250.000 dolara, granice do koje američka država jemči sigurnost polaganja. Ako se izuzmu takozvane sistemske banke, bankrot SVB je drugi po veličini u SAD. Tri dana kasnije krah je doživela još jedna regionalna banka, a druga se preračunala ulaganjem u kriptovalute. Uspela je da isplati depozite poveriocima, potom se samoukinula.

Period niskih kamata

Prvih dana američki stručnjaci su pokušavali da relativizuju nevolje, pokazalo se, međutim, da je značaj Silicijumske banke, popularne među najpoznatijim kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogo veći. Problem je što je banka krajnje jednostrana po strukturi klijenata od uticaja na velike američke, preko njih i na sistemske banke iz Evrope.

Kako je Silicijumska banka ušla u nepremostive poteškoće? Stvar je u dugoročnim hartijama od vrednosti američke države kojih je u portfelju banke iz Los Anđelesa bilo previše. Tokom perioda niskih kamata prinosi na dugoročne hartije su relativno solidni, pa je banka godinama novac plasirala u njihovu kupovinu.

Previše dugoročnih hartija

Kada je američka država počela da postupno povećava referentnu kamatnu stopu i suzbija inflaciju, počeli su da padaju prinosi na dugoročne, a rastu na kratkoročne državne hartije. Silicijumska banka je imala prevelik portfolio dugoročnih državnih akcija, a depozitari su počeli da povlače novac kako bi ga uložili u kratkoročne hartije kojima je prinos poslednjih meseci neprekidno rastao.

U banci su došli u situaciju da prihoduju nisku kamatu na osnovu ulaganja u dugoročne hartije, dok su štedišama morali da plaćaju sve više kamate, dosta iznad prihodnih. Nedostajući novac su pokušali da nadomeste prodajom dela portfelja dugoročnih hartija, pri čemu su izgubili 1,8 milijardi dolara. Loš posao dodatno je podstakao ulagače na povlačenje uloga. Banki je ponestalo novca za isplatu i proglasila je bankrot.

Država SAD je odličila da spasava štediše, one koji su banci poverile novac, ali ne i akcionare. Da ne bi došlo do panike na kalifornijskom tržištu, u Beloj kući su odlučili da pokriju sve pologe, ne samo do 250.000 dolara. Zapravo ovih neosiguranih je bilo osam puta više, 89 odsto ukupne poverene štednje. Istovremeno, Ameri su odlučili da formiraju fond od 25 milijardi dolara za pomoć za 25 regionalnih banaka čije su finansijsko stanje procenili predkriznim.

Nevolje u Evropi

Smatralo se da je ova intervencija države dovoljna. Ali, nevolje su se pojavile i na drugom kraju sveta, u Švajcarskoj, državi sa najuglednijim bankama. Pokazalo se da "Kredi Svis" u bilansima ima rupu od preko 50 milijardi dolara. Kako je reč o jednoj od tridesetak globalnih sistemskih banaka, čija je aktiva 1,35 bilijardi dolara, osam puta veća od aktive "Silicijumske banke" i intenzivno umreženoj sa najvećim svetskim bankama, problemi su se odrazile na finansijskom tržištu. Počeo je pad cena akcija, naročito bankarskih, i za sada stalno se ubrzava.

"Kredi Svis" je već nekoliko godina u nedaćama. Samo lane u poslednjem tromesečju depozitari su iz nje povukli 123 milijarde evra. U istom periodu je napravila 7,9 milijardi gubitka, bilo je i hapšenja rukovodilaca. Banka je najavila da odustaje od investicionog bankarstva i ubuduće bi se bavila samo klijentima milijarderima kojima je i do sada posvećivala posebnu pažnju.

Opet spasavanje akcionara

U Cirihu nisu precizirali u čemu su nevolje poslovanja. Odustajanje od investicionog bankarstva, pak, ukazuje da problema, i to ozbiljnih, ima upravo u kupljenim dugoročnim hartijama od vrednosti države SAD. Za razliku od Amera, Švajcarci su reagovali pozajmicom iz nacionalne banke.

Praktično, pokušavaju da banku spasu novcem svih poreskih obveznika. Jesta da je nakon krize 2008. godine ceo poslovni svet tvrdio kako nikad više ne bi trebalo bogate akcionare spasavati novcem poreskih obveznika, dakle i najsiromašnijih ljudi, u Cirihu rade upravo to.

Kako protiv inflacije

Veliko je pitanje kako će stvari dalje teći. Problem za "Kredi Svis" je i činjenica da Centralna evropska banka iz Frakfurta za sada nije preuzela nikakav direktan vid pomoći - samo je obećala da prilikom prvog sledećeg uvećanja osnovne kamatne stope, rast neće biti 50 već samo 25 baznih poena. Ublažavaje znači da u Briselu umanjuju oštricu borbe protiv inflacije, za raziku od njujorških Federalnih rezervi koja već šest puta uzastopno stopu uvećava snažnije.

Ostaje da se sačeka početak nove poslovne sedmice i vidi reakcija tržišta na preduzete mere. To što su akcija svih najvećih banaka kako u SAD tako i u Evropi poslednjih radnih dana sve ubrzanije padale podstiče strepnju.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Pera Ždera

21.03.2023 • 06:53

Kriza

Novac kojim USA i zapad finansiraju rat u Ukrajini je nemoguća misija. Bačeno u bunar, ne može se nikako vratiti. Svi potencijali koji bi se mogli iskoristiti (čitaj opljačkati), kao u Libiji, Iraku itd. su u istočnom delu. Tako da piši propalo. Da li je to investicija koja donosi profit, sumnjam. Kriza se vidi i oseti na zapadu. Kako bi neko ko nema sopstvenu proizvodnju naoružanja i opreme, poklanjajući kupljeno za velike pare profitirao?

7 2 +5
Fantom

20.03.2023 • 20:32

Priča sa Credit Suisse je završena, kršenjem zakona države Švajcarske i kršenjem ugovornih obaveza koje su izmenjene u nedelju uveče samo da bi UBS bio u stanju da preuzme CS. Rezultat: verovatnoća bankrota UBS skočila na najveću vrednost od 2012 iako im se cena akcija donekle oporavila. Centralne banke zapada aktivno i agresivno intervenišu na FX i berzama kako bi kontrolisale rizik. Neće dugo. Na horizontu su već novi kandidati. Uzgred, neiskreno je reći pohlepni bankari, analogno kao pohlepni dileri drogom, da nema kupaca ne bi bllo ni njih. Početkom 2000ih sam bio zapanjen kratkim sećanjem stanovništva koje je nakon nepunih 10 godina od Jezde/Dafine kao muve bez glave jurnulo u kredite pri čemu su pokazali neverovatnu finansijsku i opštu nepismenost/naivnost/pohlepu/glupost. Za premišljanje je sada kasno. Stanovništvo, privreda i država su toliko prezaduženi da sada kuknjava oko kamata nema svrhe. Šteta je već napravljena. Ovo je slučaj teške narkomanije i pacijent može ili da umre ili da prođe kroz teško skidanje sa opijata. Svako treba da uzme ogledalo i naći če najvećeg krivca u odrazu. Od 01.07 se sa LIBOR-a prelazi na SOFR. Ako mislite da su sada kamate visoke. Sačekajte još koji mesec...

15 4 +11
Lacika

20.03.2023 • 20:28

Uveli sankcije Rusiji...???

Bolje da nisu uvodili sankcije Rusiji. Izgleda da ce svi pre od Rusije bankrotirati. Orban je ispao najpametniji politicar u Evropi. Vreme ce pokazati kakva nas kriza tek ceka. Posebno Nemacku pa Francusku. Za Ameriku me bas briga, toliko su zla svetu naneli da im se nesto od toga mora i vratiti.

27 6 +21

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.