Muke po seljaku
Nevolje poljoprivrednika traju duže vreme, poslednjih sezona rapidno se uvećavaju i već mesecima neprekidno slušamo jadanja paora. Nema dana a da se ne oglasi neka seljačka grupacija.
Foto: 021.rs
Uzgajivači mleka u Srbiji su u najžešćoj krizi unazad više decenija. Broj mlekulja je sveden na otprilike 200.000 i ne zadovoljava potrebe ni domaće potrošnje. A važimo za "zemlju mleka" koja je decenijama susednim republikama izvozila dve trećine domaće proizvodnje, dok je jedna bila dovoljna za lokalno tržište.
Sukob u Ukrajini
Prošle godine, međutim, uvoz je uzeo maha i umnogome zamenio domaće mleko. Nije reč o nekom posebnom kvalitetu, naprotiv, uvozimo pretežno mleko u prahu najviše za potrebe konditora. Jednostavno, u Srbiji se ne isplate uzgoj mlekulja i proizvodnja mleka. Još nekako može da prođe domaćinstvo koje se bavi i ratarstvom pa samo proizvodi hranu za stoku. Računica onih koji se bave samo uzgojem mlekulja je negativna.
Do pre koju godinu ratari su bili relativno zadovoljni, cene pšenice, kukuruza, soje i sunkcoreta bile su godinama, uz povremene izuzetke, na visokom nivou, te su se dominantno usmerili na četiri osnovna useva. Uzgoj stočne hrane, šećerne repe ili lekovitog bilja godinama je drastično smanjivan.
No, sukob u Ukrajini je korenito izmenio stvari. Pokazalo se da u svetu ima dovoljno i žitarica i uljarica, pa su, posle početnog skoka, cene drastično pale. Srbija je reagovala neuko, prvo je zabranjivala, potom ograničavala izvoz. Posledice su viškovi pšenice i kukuruza na samo tri meseca od žetve.
Pitanje je hoće li u silosima biti dovoljno mesta za novi rod. Dodatni problem je znatno otežan i skup izvoz preko Konstance, baš kao i veliki nedostatak teretnih vagona. Već mesecima ratar, praktično, ne može da proda ni kilogram robe. Za jesenju i prolećnu setvu trošio je ranijih godina ušteđen novac ili je zajmio. Najgore je što mu perspektiva za ovu godinu nije naročita.
Jedni naspram drugih
Od jesenas slušamo i nedaće pčelara. To nas je iznenadilo, Srbija ima dobre pčelare i kvalitetan med. Godinama je na inotržištu plasirala znatne količine po ceni često i za 50 odsto iznad one na tržištu Srbije. Međutim, nekvalitetan med iz azijskih država, još više iz Ukrajine, uz damping cene, zaposeo je evropsko tržište. Srpski pčelari ne žele da prvoklasnoj robi spuštaju cenu i, za sada, čekaju - med ne zahteva brzu prodaju.
Duže vreme žale se i malinari, tačnije vlasnici hladnjača. Lane su od seljaka otkupljivali "crveno zlato" za po 500 dinara za kilogram, danas je na inotržištu ovu robu teško plasirati po toj ceni. Na popriličan pritisak sa političke scene lane su vlasnici hladnjača pristali da "na slepo" isplate izuzetno visoku cenu uzgajivačima, kojih je oko 70.000 i sasvim su pristojna baza za svaku vlast. Na otkupnu cenu treba dodati troškove odabira, zamrzavanja i skladištenja da bi se shvatilo koliko je pad cene na evrotržištu pogodio hladnjačare.
Teško na tržištu
Razlog nezadovoljstva paora je otežana realizacija na tržištu. Uzroci su različiti, problemi u uzgoju sadnica, nedovoljan kvalitet stočnog stada kada je u pitanju proizvodnja mleka, te odsustvo saradnje između seljaka i vlasnika hladnjača u slučaju maline. Umesto da jedni druge doživljavaju kao partnere na istom poslu, dve grupacije se posmatraju neprijateljski i samo razmišljaju kako da jedni drugima naude.
Međutim, u pitanju je uvek jako otežan izvoz. Ne iznenađuje, naša poljoprivreda gotovo u svakom segmentu proizvodi znatno više nego što su domaće potrebe i Srbija je solidan agrarni netoizvoznik sa gotovo 1,5 milijardi evra plusa u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Da je ovdašnja agrarna politika osmišljenija, a ekonomska više posvećena agraru, trgovinski suficit bi brzo nadmašio i tri, u srednjem roku i pet milijardi evra. Tačno je da srpska poljoprivreda potecijalno ima velike rezerve i da joj nedostaje značajniji investicioni ciklus kako bi razvila sistem zalivanja, poboljšala rasni sastav goveda ili izgradila kvalitetniji uzgoj sadnica za pojedine vične vrste.
Na štetu izvoznika
Ipak, postoji još jedan razlog nevoljama seljaka koji je u vezi sa ekonomskom, preciznije monetarnom politikom Srbije. U pitanju je već gotovo desetogodišnja politika precenjenog dinara, čija je vrednost u odnosu na evro u poslednjoj deceniji ojačala za šest, sedam odsto, mada mu je kupovna moć u istom razdoblju gotovo prepolovljena.
Politika precenjene valute naročito pogađa izvoznike, dakle upravo one privrednike koji imaju znanja i veštine da svoje proizvode plasiraju na inotržištu, pobeđujući najsnažnije rivale. Za robu prodatu na inotržištu dobijaju odgovarajuću evro ili dolarsku cenu. No, kada devize zamene za srpsku valutu dobiju premalo dinara. Nasuprot tome, domaće tržište, takođe veoma značajno za najbolje srpske privrednike, postaje više nego povoljno za inokonkurente čija je roba u Srbiji, mereno dinarima, neuobičajeno jeftina.
Temeljite promene
Kod pojedinih grupacija problem je posebno izražen stoga što glavninu troškova isplaćuju dinarima. Malinari su upečatljiv primer, najveći troškovi uzgoja maline odnose se na branje. Trudan fizički posao u kome dnevnica radniku dostiže i 4.200 dinara, za šta se na evrotržištu u veleprodaji može kupiti 12 kilograma maline. Ranijih godina berač je dobijao nadnicu iz koje je mogao kupiti četiri do pet kilograma. Poremećaj je posledica politike precenjenog dinara.
Svakako da se srpska agrarna politika mora dopunjavati, pa i korigovati. Međutim, mada dobrodošle, ove promene neće biti i dovoljne. Za kvalitativan iskorak srpske poljoprivrede potrebno je i da državna ekonomska, pre svega monetarna, politika vodi računa o poljoprivrednicima i izvozu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
25
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
30
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
6
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
57
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
.jpg "Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja")
Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja
16.02.2025.•
63
Vlada Srbije je od 1. februara povećala akcize na, između ostalog, gorivo, alkohol, kafu, tečnosti za punjenje e-cigareta, nikotinske vrećice, duvanske prerađevine, prirodni gas za krajnju potrošnju.
NBS: I dalje se najviše isplati dinarska štednja
16.02.2025.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je u Srbiji i dalje isplativije štedeti u dinarima i da su štedni ulozi u domaćoj valuti krajem 2024. dostigli rekordni iznos od 191,2 milijarde dinara.
Svemirska kompanija Džefa Bezosa deli oko 1.400 otkaza
16.02.2025.•
0
Generalni direktor svemirske kompanije "Blue origin" Dejv Limp najavio je otpuštanje oko 10 odsto osoblja u celoj kompaniji, što je oko 1.400 zaposlenih od skoro 14.000.
Zbog tabloidnih napada: Đenerali se povlači iz rada Privredne komore Srbije i Udruženja osiguravača
14.02.2025.•
9
Đenerali osiguranje se povlači iz rada PKS i Udruženja osiguravača Srbije jer nijedna od tih organizacija nije reagovala na tabloidne napade na predsednika Izvršnog odbora te kuće, Dragana Filipovića.
Komentari 8
Dogodine u Botošu
Mile Mučibabić
r
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar