Šta nova karbonska taksa EU znači za srpsku privredu?
Već od oktobra Evropska unija počeće da uvodi karbonsku taksu na robe prilikom čije proizvodnje se emituje velika količina ugljendioksida.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Reč je o svojevrsnom oporezivanju ekološki nedovoljno usavršene tehnologije, a ceo princip se uspostavlja u sklopu borbe za usporavanje klimatskih promena čiji je dominantni uzročnik, bar prema poslednjih decenija najpopularnijem objašnjenju, upravo vratolomno uvećanje ovog gasa u zemljinoj atmosferi.
U praksi to će značiti da će evropski uvoznici prilikom nabavke gvožđa, aluminijuma ili đubriva iz Srbije plaćati propisanu taksu. Naravno, trošak će prebaciti na srpskog izvoznika, pa će novi namet itekako opteretiti i srpskog proizvođača.
Postepeno uvećanje nameta
Bar u početku taksa će se nametati samo robama u čijoj proizvodnji se emituju enormne količine CO2, reč je o gvožđu, čeliku, aluminijumu, cementu, plastici, đubrivu, ali i struji i vodoniku. Srbija je popriličan proizvođač upravo ovih roba, pa metalna industrija čini 13, plastika 11, minerali i đubriva oko 6,5 odsto ukupnog srpskog izvoza, od čega najmanje trećina završava u EU.
Upravo taj segment će biti oporezovan, za početak sa 26 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Namet će fazno rasti kako bi 2034. godine dostigao 80 evra, koliko već godinama plaćaju evropske fabrike.
Osim borbom za zdravu životnu sredinu, uvođenje takse se opravdava i sprečavanjem eventualnog izmeštanja proizvodnje iz Unije u zemlje koje nemaju slično opterećenje, pa su njihovi proizvođači u prednosti spram evropskih. Unija namerava da spreči ovu nelojalnu konkurenciju.
Istina u prve tri godine posebna komisija iz Brisela vodiće samo evidencije koliko svaki uvozni predmet "ima na duši" ugljendioksida. To je davanje prostora proizvođačima izvan Unije, a koji izvoze na Stari kontinent, da usavrše tehnologiju, smanje emisiju i tako izbegnu dodatno oporezivanje.
Struja najveći izazov
Procenjuje se da bi bilo opterećeno između šest i devet odsto ukupnog srpskog izvoza, dok bi izdatak na nov namet iznosio između 60 i 90 miliona evra godišnje. Međutim, to je početak, iznos bi se fazno uvećavao dok ne dostigne 80 evra po toni emitovanog ugljendioksida, ali bi se oporezivanje širilo i na robe u čijoj proizvodnji se emituje manja količina nepoželjnog gasa.
Kasnije bi se u obzir uzimala i takozvana indirektna emisija, odnosno količina CO2 iz predetapa u proizvodnji robe izvezene u Uniju. U prvom redu misli se na proizvodnju struje utrošene radi izrade u Uniju izvezenog predmeta.
Zapravo, lako se može desiti da upravo proizvodnja struje, kasnije i vodonika, bude ta na koju će se taksiranje najviše i primenjivati. Posebno kada je reč o Srbiji, gde se oko 70 odsto struje dobija iz lignita lošeg kvaliteta, pri čemu se emituju rekordne emisije ugljendioksida.
Ukoliko Srbija ne izmeni strukturu proizvodnje električne energije, a Evropa ostane dosledna u postepenom širenje karbonske takse, kalkulacija pokazuje da bi sprski proizvođač plaćao po 60 evra za svaki utrošeni megavat struje.
Međutim, ostavljena je mogućnost i da Evropska unija uopšte ne taksira srpski izvoz. Preduslov je da sama Srbija uvede slične namete spornim proizvođačima, a prihod bi išao u domaći budžet. Problem je što bi u tom slučaju bili pogođeni svi proizvođači, i oni koji ne izvoze u Uniju, ali njima iz prikupljenog novca država uvek može usmeriti neku vrstu subvencije.
Test za državno vođstvo
Jasno je da u suštini iz Brisela pritiskaju i sve zemlje izvoznice u Uniju da investiraju u "zelene tehnologije" i ekološki prihvatljive programe. Posebno kada je reč o električnoj energiji. Ali, reč je o velikim investicionim zahtevima koji mnogo koštaju i dugo traju. Dve i po godine, dok 1. januara 2026. ne počne naplaćivanje takse, kratak je period i čini se da je razgovor oko produžetaka rokova prva stvar koju srpsko državno rukovodstvo treba da preduzme.
Kako Srbija nema akumulaciju, dok su "zelene elektrane" skupe, jasno da bi država morala i da pozajmi veći deo investicionog kapitala. Na žalost, ušli smo u period izrazito visokih kamatnih stopa i čini se da bi cela rabota bila prihvatljiva pod uslovom da evropske investicione banke odobre povoljne namenske pozajmice.
Srbija oko dve trećina izvoza realizuje u Evropsku uniju i ni najmanje ne bi bilo lako, niti se može preko noći, naći novo tržište. Stoga mora da vodi račina o kriterijumima i pravilima koje uspostavlja Brisel. Sa druge strane, valja voditi računa i o sopstvenoj privredi, tehnološki još uvek primetno ispod evropskog nivoa. U tom smislu karbonska taksa biće krupan izazov za srpsku vladu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Folksvagen će ukinuti više od 35.000 radnih mesta
21.12.2024.•
0
Najveći evropski proizvođač automobila Folksvagen ukinuće više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja.
Vlada Srbije: Dodatak za penzionere sa penzijama do 65.000 dinara
20.12.2024.•
25
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju.
Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
20.12.2024.•
8
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Poskupeli i dizel i benzin - evo koliko sad koštaju
20.12.2024.•
16
Benzin i dizel u Srbiji će u narednih nedelju dana biti skuplji za dinar po litru.
Štrajkuju radnici sedam Amazonovih objekata u SAD
19.12.2024.•
0
Radnici u sedam objekata kompanije Amazon stupili su danas u štrajk, kako bi tokom prazničnog perioda za šoping naterali ovog velikog internetskog trgovca da potpište kolektivni sporazum.
NIS - svako ima svoj interes
19.12.2024.•
27
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
NBS povećala naknade
19.12.2024.•
8
Narodna banka Srbije donela je izmene Odluke o jedinstvenoj tarifi kojom je povećala naknade za izvršne usluge, a nove tarife objavljene su u Službenom glasniku.
U slučaju da NIS-u budu uvedene sankcije: Kolike su rezerve Srbije i koja su rešenja?
19.12.2024.•
18
U slučaju da SAD uvedu najrigoroznije sankcije Naftnoj industriji Srbiji (NIS), koje bi podrazumevale nemogućnost kupovine i prerade nafte, Srbija bi sa trenutnim rezervama izdržala oko dva meseca.
EU kaznila Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka
18.12.2024.•
0
Holandski organ za zaštitu podataka kaznio je američku striming platformu Netfliks sa 4,75 miliona evra zbog kršenja Uredbe Evropske unije o zaštiti podataka.
Aleksić o pasivnom statusu domaćinstava: Država se obračunava sa poljoprivrednicima, sve veći otpor
17.12.2024.•
6
Politika aktuelne vlasti je tokom poslednjih 12 godina, poljoprivredu sistemski uništavala umesto da je podstiče, rekao je narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Vučić: Vlada da formira tim koji će se baviti sankcijama NIS-u, moraću da pričam sa Putinom
17.12.2024.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je danas Vladi Srbije da formira tim koji će se baviti posledicama sankcija koje će SAD navodno uvesti NIS-u.
Kompanija u vlasništvu Volkswagena više neće gume iz Linglonga - zbog eksploatacije radnika
17.12.2024.•
17
Nemačka kompanija MAN Truck & Bus tvrdi da je u novembru obustavila nabavku guma iz zrenjaninske fabrike kineske kompanije Linglong, posle višegodišnjih navoda o eksploataciji radnika u ovoj fabrici.
Deset miliona evra iz budžetske rezerve za Beograd na vodi
17.12.2024.•
10
Kreativno inovativni multifunkcionalni centar Ložionica, koji se gradi u kompleksu Beograd na vodi, dobio je nešto više od 10 miliona evra iz budžeta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Slučajno otkrio tuđu firmu na svojoj adresi, nadležni mu rekli: "Nema brisanja kad niste vlasnik"
16.12.2024.•
32
Da banka nije poslala pismo preduzeću registrovanom na adresi gde živi, Beograđanin Zoran Miletić ne bi ni znao da je nepoznata firma za svoju poslovnu adresu izabrala njegov stan na Čukarici.
Mali o tome da li ćemo ponovo iz flaša sipati gorivo: Sankcije NIS-u veliki i težak problem
16.12.2024.•
115
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da bi uvođenje sankcija NIS-u bilo izuzetno loše za Srbiju.
Turska zabranila da se datumi osnivanja fudbalskih klubova koriste kao šifre za platne kartice
16.12.2024.•
0
U Turskoj će biti ukinute debitne i kreditne platne kartice koje kao lozinke koriste datume osnivanja fudbalskih klubova.
Hil o mogućim sankcijama NIS-u: Rizik saradnje sa ruskim firmama odavno poznat
15.12.2024.•
23
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne može da komenatriše mogućnost uvođenja američkih sankcija kompaniji NIS.
Automobilskoj industriji u Srbiji ne ide dobro, a tek se očekuje pogoršanje
15.12.2024.•
22
Izvoz će biti jedna od najbolnijih tačaka srpske ekonomije i u narednom periodu, a njen najviše pogođeni deo je auto industrija.
Đedović Handanović: Uvođenje sankcija NIS imaće teške posledice po Srbiju
15.12.2024.•
42
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je odluka o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) geopolitička, usmerena protiv Rusije.
Ako SAD uvedu sankcije NIS-u: Drastičan skok cena i nestašica goriva, a to je samo deo posledica
15.12.2024.•
153
Drastičan skok cena i nestašica goriva, ali i mogući udar na državne finansije i međunarodne odnose, neke su od mogućih posledica ukoliko SAD uvedu sankcije NIS-u, kažu stručnjaci.
Stanovi u Srbiji poskupeli za godinu dana: Vojvodina na drugom mestu po povećanju
15.12.2024.•
7
RGZ indeks cena stanova u trećem tromesečju 2024. iznosi 168,69, što pokazuje da su cene stanova porasle za 4,69 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički geodetski zavod.
Komentari 2
Realista
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar