Šta nova karbonska taksa EU znači za srpsku privredu?
Već od oktobra Evropska unija počeće da uvodi karbonsku taksu na robe prilikom čije proizvodnje se emituje velika količina ugljendioksida.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Reč je o svojevrsnom oporezivanju ekološki nedovoljno usavršene tehnologije, a ceo princip se uspostavlja u sklopu borbe za usporavanje klimatskih promena čiji je dominantni uzročnik, bar prema poslednjih decenija najpopularnijem objašnjenju, upravo vratolomno uvećanje ovog gasa u zemljinoj atmosferi.
U praksi to će značiti da će evropski uvoznici prilikom nabavke gvožđa, aluminijuma ili đubriva iz Srbije plaćati propisanu taksu. Naravno, trošak će prebaciti na srpskog izvoznika, pa će novi namet itekako opteretiti i srpskog proizvođača.
Postepeno uvećanje nameta
Bar u početku taksa će se nametati samo robama u čijoj proizvodnji se emituju enormne količine CO2, reč je o gvožđu, čeliku, aluminijumu, cementu, plastici, đubrivu, ali i struji i vodoniku. Srbija je popriličan proizvođač upravo ovih roba, pa metalna industrija čini 13, plastika 11, minerali i đubriva oko 6,5 odsto ukupnog srpskog izvoza, od čega najmanje trećina završava u EU.
Upravo taj segment će biti oporezovan, za početak sa 26 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Namet će fazno rasti kako bi 2034. godine dostigao 80 evra, koliko već godinama plaćaju evropske fabrike.
Osim borbom za zdravu životnu sredinu, uvođenje takse se opravdava i sprečavanjem eventualnog izmeštanja proizvodnje iz Unije u zemlje koje nemaju slično opterećenje, pa su njihovi proizvođači u prednosti spram evropskih. Unija namerava da spreči ovu nelojalnu konkurenciju.
Istina u prve tri godine posebna komisija iz Brisela vodiće samo evidencije koliko svaki uvozni predmet "ima na duši" ugljendioksida. To je davanje prostora proizvođačima izvan Unije, a koji izvoze na Stari kontinent, da usavrše tehnologiju, smanje emisiju i tako izbegnu dodatno oporezivanje.
Struja najveći izazov
Procenjuje se da bi bilo opterećeno između šest i devet odsto ukupnog srpskog izvoza, dok bi izdatak na nov namet iznosio između 60 i 90 miliona evra godišnje. Međutim, to je početak, iznos bi se fazno uvećavao dok ne dostigne 80 evra po toni emitovanog ugljendioksida, ali bi se oporezivanje širilo i na robe u čijoj proizvodnji se emituje manja količina nepoželjnog gasa.
Kasnije bi se u obzir uzimala i takozvana indirektna emisija, odnosno količina CO2 iz predetapa u proizvodnji robe izvezene u Uniju. U prvom redu misli se na proizvodnju struje utrošene radi izrade u Uniju izvezenog predmeta.
Zapravo, lako se može desiti da upravo proizvodnja struje, kasnije i vodonika, bude ta na koju će se taksiranje najviše i primenjivati. Posebno kada je reč o Srbiji, gde se oko 70 odsto struje dobija iz lignita lošeg kvaliteta, pri čemu se emituju rekordne emisije ugljendioksida.
Ukoliko Srbija ne izmeni strukturu proizvodnje električne energije, a Evropa ostane dosledna u postepenom širenje karbonske takse, kalkulacija pokazuje da bi sprski proizvođač plaćao po 60 evra za svaki utrošeni megavat struje.
Međutim, ostavljena je mogućnost i da Evropska unija uopšte ne taksira srpski izvoz. Preduslov je da sama Srbija uvede slične namete spornim proizvođačima, a prihod bi išao u domaći budžet. Problem je što bi u tom slučaju bili pogođeni svi proizvođači, i oni koji ne izvoze u Uniju, ali njima iz prikupljenog novca država uvek može usmeriti neku vrstu subvencije.
Test za državno vođstvo
Jasno je da u suštini iz Brisela pritiskaju i sve zemlje izvoznice u Uniju da investiraju u "zelene tehnologije" i ekološki prihvatljive programe. Posebno kada je reč o električnoj energiji. Ali, reč je o velikim investicionim zahtevima koji mnogo koštaju i dugo traju. Dve i po godine, dok 1. januara 2026. ne počne naplaćivanje takse, kratak je period i čini se da je razgovor oko produžetaka rokova prva stvar koju srpsko državno rukovodstvo treba da preduzme.
Kako Srbija nema akumulaciju, dok su "zelene elektrane" skupe, jasno da bi država morala i da pozajmi veći deo investicionog kapitala. Na žalost, ušli smo u period izrazito visokih kamatnih stopa i čini se da bi cela rabota bila prihvatljiva pod uslovom da evropske investicione banke odobre povoljne namenske pozajmice.
Srbija oko dve trećina izvoza realizuje u Evropsku uniju i ni najmanje ne bi bilo lako, niti se može preko noći, naći novo tržište. Stoga mora da vodi račina o kriterijumima i pravilima koje uspostavlja Brisel. Sa druge strane, valja voditi računa i o sopstvenoj privredi, tehnološki još uvek primetno ispod evropskog nivoa. U tom smislu karbonska taksa biće krupan izazov za srpsku vladu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
0
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
16
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
2
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
8
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 2
Realista
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar