Politička zloupotreba suše vodi u sukobe - šta će biti s vodom?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

10.05.2023.

10:06

Nezapamćeni toplotni talas je krajem aprila zahvatio Španiju.

Politička zloupotreba suše vodi u sukobe - šta će biti s vodom?

Foto: Pixabay

U Kordobi, tradicionalno najtoplijoj regiji, tempertatura je u četvrtak 27. aprila u 15 časova dostigla 38,7 stepeni, za dva stepena premašivši dosadašnji aprilski rekord u državi. Pošto je lokalni rezervoar presušio, oko 80.000 stanovnika u nekoliko desetina sela je prešlo na snabdevanja vodom iz kamiona. Maksimalna dnevna količina dobijane vode je pet litara po osobi.

April u Portugalu

Ni u drugim pokrajinama nije bilo ugodnije, živa je u Sevilji stala na 37,8, dok je u Kataloniji zabeleženo 36,9 stepeni. Ugroženo je oko 60 odsto ruralnog područja, procene su da će posebno nastradati uzgoj pšenice i ječma, premda nestašica vode ozbiljno dovodi u pitanje i uzgoj masline i orašastog voća. Novac iz EU predviđen za ovakve slučajeve će pomoći seljacima, ali neće rešiti suštinu - slab rod pojedinih useva.

Španija je najviše izložena naletu tropskog vetra sa severa Afrike, ali posledice u vidu neubičajeno uvećane temperature kada mu vreme nije trpe i u pojedinim regionima istoka Portugalije, jugoistoka Francuske i severozapada Italije. Kako je još u sećanju prošlogodišnja jara, sve oči su uprte u predviđanja metereologa. Nisu ružičasta, očekuje se leto znatno toplije nego što je dugogodišnji prosek.

Zapravo, Španci su već duže vreme suočeni sa sve vrelijim (pro)letnjim mesecima. Tri prethodne sezone bile su izrazito sušne, pa su na Iberijskom poluostrvu građani u zebnji da će im se ponovo desiti 1961. godina, do sada najtoplija, dok je prošla bila druga, pretprošla treća po nevoljama sa vrelinom. Možda je najveći problem upravo loše stanje u rezervoarima. U većini je voda na polovini nivoa na kom bi trebalo da bude, ali u velikom broju jedva da dostiže i četvrtinu predviđenog kapaciteta.

Pogon za desalinizaciju

Problemi sa vodom nisu novina za stanovnike Iberijskog poluostrva, posebno ne za Kataloniju. Hroničan nedostatak je decenijama mučio žitelje Barselone pre nego što su izgradili moderan i efikasan pogon za desalinizaciju morske vode, pravo tehničko čudo. Iz njega se u kriznom periodu pijaćom vodom snabdeva milion žitelja. Problem je što u okolini najvećeg katalonskog grada živi pet miliona ljudi.

Pakleno toplo vreme i nestašica aktuelizovali su pitanje vode, širom Evropske unije možda i više nego u samoj Španiji. Slično je bilo i lane, u godini koja se, posmatrajući Evropu kao celinu, smatra verovatno najtoplijom unazad pet vekova, kada su tribine o vodnim pitanjima bile svakodnevnica u evropskim varošima.

Moguće i da je rat u Ukrajini uticao na to da je jedna od dominantnih tema bila o "pravu na vodu". Po taktu iz Vašingtona javnosti se nametao stav da bi svi trebalo da imaju pravo na vodne resurse, bez obzira na čijoj teritoriji se nalaze. U pojedinim delovima sveta čak su i potencijalni vodni kapaciteti nedovoljni. Primera radi, na Bliskom istoku sa nekadašnjih 4.000 spali su na 1.300 kubnih metara po čoveku.

Arktik i sibirske reke

Tek što su ovogodišnje vrućine započele, a iste priče se ponavljaju u još razrađenijoj i politizovanijoj formi. Polazi se od proračuna da se 70 odsto svih vodnih rezervi na kugli zemaljskoj nalazi na Antarktiku i Arktiku, pri čemu su količine na severnom polu nešto veče. Resurs kontrolišu zemlje u čiji sastav spadaju i delovi polarnog kruga.

Od svih njih posebno je Rusija u dobroj poziciji. Dok se u SAD, na Aljasci, ne nalazi niti jedna velika reka čija je utoka u slivu polarnih rezervi, takvih je u Kanadi tri. Međutim, u Rusiji je čak jedanaest ovakvih tokova i to daleko najvećih, Jenisej unosi 624, Ob 540, Lena 410 miliona kubika. Rusi rezerve vode doživljavaju kao svoj veoma važan resurs i uveliko planiraju da vodu izvoze. Procene su da će za dve-tri decenije prihod od inoplasmana čoveku najpotrebnije tečnosti nadmašiti prihode od izvoza nafte i gasa. Takođe, i rezerve vode u jezerima natpolovično su skoncentrisane u Rusiji gde se na njih gleda kao na nacionalno bogatstvo.

Dijalog sa vlasnikom

Svakako da se briselske priče o pravu svih na važne resurse u Moskvi doživljava kao neka vrsta pripreme i za grublji nasrtaj na vodu u sibirskim naslagama. Slično kao što i sukobe u Ukrajini tumače posledicom težnje "političkog Zapada" da razbiju i podele Rusiju, potom razgrabe i druge njene resurse.

Paklene vrućine svake godine donose sve veće nevolje sa vodom. Ne samo u Evropi, već, manje-više, na svim meridijanima. Postrojenja za desalinizaciju vode nadomak Barselone lep je primer doprinosa rešavanju velikog problema. O važnim globalnim temama dobro je i razgovarati, ali ne sa apriornim stavovima. Rešenje treba tražiti kroz dijalog i to sa svim zainteresovanim stranama, pre svega sa onima čija bi vlasnička prava mogla biti pogođena. U suprotnom, stvari se kreću lošim putevima.

Teme

voda EKOLOGIJA

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

piskaralo

11.05.2023 • 10:38

a mi naše izvore smo sve prodali strancima?

7 4 +3
Alo

11.05.2023 • 10:11

..

Al su danasnji ljudi postali metiljavi. Kao da se nikad do sad civilizacija nije susretala sa ovakvim stvarima. Sad nam je sve katastrofa kad se nesto kao desi vam ocekivanog. Tacnije, mediji su virus, ugasi na dugme, zivi zivot!

4 3 +1
Anonimus

10.05.2023 • 10:54

Izgleda da širom globusa počinje borba za vodne resurse, biće surovija i podmuklija od svih dosadašnjih.

24 1 +23

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.