
Fiskalni savet protiv najavljenih isplata: Finansirane zaduživanjem, po vrlo nepovoljnim uslovima
Fiskalni savet Srbije je saopštio da se protivi najavljenim vanrednim isplatama iz budžeta jer predstavljaju "nesistematsko i rastrošno" upravljanje javnim finansijama.

Foto: Pixabay
Kako navode, koštaće oko 550 miliona evra, a biće finansirane zaduživanjem države, po vrlo nepovoljnim uslovima.
"Državni zvaničnici najavili su znatne promene fiskalne politike mimo standardne budžetske procedure i planova iz Fiskalne strategije. Nove mere, vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, izdavanja dodatnih 100.000 vaučera za turizam, vođenje fiskalne politike izmeštaju iz uređenog sistema upravljanja javnim finansijama", naveo je Savet u oceni novih mera.
Ukazano je da vođenje fiskalne politike od danas do sutra, na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika, predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije.
"Nove mere, ne samo što u dobroj meri obesmišljavaju budžetski proces, već su i ekonomski veoma upitne. Zajedničko za sve te mere je to da nijedna od njih nije bila predviđena nacrtom Fiskalne strategije", ukazao je Savet.
Ocenjeno je da je, verovatno najproblematičnija od svih novih mera vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto, najavljeno od septembra ove godine.
"Iako veličina ovog vanrednog povećanja penzija nema težinu da neposredno ugrozi stabilnost javnih finansija, ovo povećanje u principu je veoma opasno i samim tim neprihvatljivo. Penzije su zbog svoje veličine ključne za održivost javnih finansija Srbije, uz plate u javnom sektoru, i zato povećanje penzija ne sme da se određuje proizvoljno, već samo na osnovu objektivnih ekonomskih parametara koji uzimaju u obzir sposobnost domaće privrede da ih finansira", naveo je Savet.
Dodaje se da se vanrednim povećanjem zarada u određenim delovima javnog sektora dodatno unosi nered u ionako neodgovarajući sistem zarada u javnom sektoru i da je ponovno neselektivno deljenje novca građanima ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika.
Srbija, kao i druge uređene zemlje, ima u svom zakonodavstvu, kako je navedeno, precizno definisana pravila za indeksaciju penzija. Ta pravila se, međutim, ovim vanrednim povećanjem penzija grubo narušavaju.
"Koliko narušavanje objektivnih pravila o povećanju penzija može biti opasno, građani Srbije osetili su kada je krajem 2014. u sklopu fiskalne konsolidacije moralo da dođe do njihovog (neizbežnog) umanjenja i kasnijih vrlo skromnih povećanja", podsetio je Savet.
Savet je dodao da se iz godine u godinu ponavlja praksa da se određenim delovima javnog sektora (obično vojska, policija, zdravstvo) daju veća povećanja zarada od drugih, bez bilo kakvih objektivnih analiza i kriterijuma.
Sad je, kako je istaknuto, došao red da se vanrednim povećanjem zarada nagrade zaposleni u delu prosvete i zdravstva, ali se opet ne zna tačno na osnovu čega je Vlada donela baš takvu odluku.
Posle višegodišnjeg zapostavljanja prosvete i zdravstva, nesporno je, ocenio je Savet, da oni zaslužuju posebnu pažnju, ali se rešavanju problema zaposlenosti i zarada u ovim velikim i važnim sektorima mora pristupiti na sistematski način.
Jedan od loših primera do kakvih posledica može dovesti nesistematski pristup u rešavanju ovih problema je Poreska uprava koja već ima velike probleme zbog manjka ljudskih kapaciteta koji prete da ugroze urednu naplatu javnih prihoda.
"Ponovno neselektivno deljenje novca građanima je ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika. Srbiji je nesporno potrebna reforma usmerena na povećanje obuhvata i izdataka za socijalnu zaštitu, tim pre što izuzetno visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava najsiromašnije građane Srbije", naveo je Savet.
Dodaje se da, umesto da se problemima socijalno najugroženijih građana Srbije pristupi ozbiljno, temeljno i odgovorno, Vlada ponovo najavljuje jednokratnu isplatu sredstava, ovaj put, svoj deci mlađoj od 16 godina, ne ulazeći u to da li im je ovakva pomoć objektivno potrebna ili ne.
"Trenutno je najveći makroekonomski problem Srbije visoka inflacija, uz nizak privredni rast, pa neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast. Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije", naveo je Fiskalni savet.
Budući da je budžet Srbije, kako je ocenio Savet, već duže vreme u deficitu, odnosno nema viška sredstava iz kojih bi se plaćale nove politike, sve mere će se finansirati isključivo zaduživanjem zemlje.
To zaduživanje jedan je, po oceni Saveta, od važnih negativnih aspekata novih rastrošnih mera i dodatni razlog zbog kojih ih Fiskalni savet ocenjuje kao neopravdane i nepotrebne.
"Ova ocena pojačana je i činjenicom da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto, a kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto", naveo je Savet.
Savet je ocenio da je uvođenjem novih mera, po svemu sudeći, propuštena dobra prilika da se fiskalni deficit Srbije u 2023. spusti na oko ili ispod dva odsto BDP-a, a u 2024. na ispod 1,5 odsto BDP-a, što je moglo primetno da uspori zaduživanje zemlje.
Fiskalni savet je naveo da u Mišljenju o nacrtu Fiskalne strategije zapravo Vladi preporučuje u osnovi suprotne fiskalne politike od ovih koje su sada najavljene.
"Mada je Vlada novim merama fiskalne politike u velikoj meri obesmislila nacrt Fiskalne strategije na koju je Fiskalni savet dao mišljenje, preporuke Fiskalnog saveta iz ovog mišljenja i dalje su više nego relevantne", naveo je Savet.
Nacrt Fiskalne strategije, po mišljenju Saveta, predviđa skromno unapređenje fiskalne politike u narednim godinama.
Nacrt Fiskalne strategije za 2024. s projekcijama za 2025. i 2026. potvrđuje, kako je navedeno, nameru Vlade da u srednjem roku postepeno ide u smeru uravnotežavanja javnih finansija.
Kvantitativni ciljevi Strategije predviđaju smanjivanje fiskalnog deficita sa tri odsto BDP-a iz 2023. na 2,2 odsto BDP-a u 2024, pa zatim na 1,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
Posle toga, kako je naveo Savet, identičan deficit od 1,5 odsto BDP-a zadržao bi se i u 2026. godini.
Strategijom je takođe predviđeno smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa 55,6 odsto (na kraju 2022. godine) na 51,9 odsto na kraju 2026. godine.
"Iako je ovaj smer fiskalne politike nesporno dobar, Fiskalni savet ocenjuje da je Strategija mogla i morala da predvidi ambicioznije uravnoteženje javnih finansija. U reformskom delu Strategije nisu dobro prepoznate sve važne politike kojima bi se unapredile javne finansije, ali i poboljšao kvalitet života velikog broja građana Srbije", naveo je Savet.
Dodao je da Strategija ne prepoznaje da je potrebna izdašnija i efikasnija socijalna politika, tim pre što visok rast cena hrane i energenata naročito ugrožava životni standard najsiromašnijih građana.
Ne nude se, kako je naveo Savet, ni odgovarajuća rešenje za uređenje lošeg sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji preti da ugrozi sprovođenje važnih funkcije države, kao što je naplata poreza.
Izostavljene su i potrebne reforme: poreskog sistema, zdravstva, prosvete, odabira i upravljanja javnim investicijama, a za reformu javnih preduzeća je napravljen iskorak, ali su konkretni planovi još u izradi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
10
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
35
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 10
Samo pitam
Pozajmljen komentar
Velja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar