Zašto je smenjen uspešni direktor EPS-a

Samo u prvom kvartalu ove godine, nakon lanjskih 720 miliona evra gubitaka, zabeležen je suficit od 75 miliona. Pri tome je u martu proizvodnju struje podigao za pet odsto iznad predkriznog perioda, da bi u aprilu sledilo novih 14,6 odsto uvećanja.

Ipak, ni ovako dobri poslovni rezultati nisu bili dovoljni da ostane na poziciji prvog čoveka najveće domaće kompanije.

Smenjivanje je tehnički odradila ministarka energetike Dubravka Đedović lansiravši podatak da se smanjuje proizvodnja uglja. Kako ovaj pokazatelj nije delovao jakim argumentom, ministarka se uključila u bulevarsko ogovaranje da je donedavni direktor povećao platu rođaku, takođe zaposlenom u EPS-u.

Utonula u atipične vremenske prilike ovog proleća, smenu izuzetno dugih i obilnih kiša i dana sa izrazito visokim temperaturama, javnost je odavno zaboravila na strujne teškoće i krajnje ravnodušno je reagovala na smenu. Ni opozicija, samozaljubljena u duge protesne šetnje, nije se ozbiljnije pozabavila ovim pitanjem.

Šteta, jer reč je o krupnom pitanju važnom za dalji razvoj i preobražaj vodećeg srpskog preduzeća. U jedinom televizijskom intervjuu nakon smene, Tomašević je odmerenim rečima i argumentima ukazao da je EPS suviše dugo propadao da bi se mogao brzo oporaviti, pri čemu je potrebno uporedo raditi i na transformaciji preduzeća, odnosno sa oslonca na fosilna goriva preći na obnovljive izvore energije.

Čini se, međutim, najvažnijim što je sada već bivši direktor pojasnio i ukazao na dublje razloge koji su kompaniju dovele na rub propasti.

Nevolje u otkopu uglja

Kada je u noći između 12. i 13. decembra 2021. godine kiksnuo ključan blok TENT-u došlo je do drastičnog pada prozvodnje, pa se struja u ogromnim količinama svakodnevno uvozila. Slično se ponovilo i u dva naredna gruba ispada, a sve se događalo unutar petnaestak dana.

Vlast je javnosti prikazala da je golem uvoz, i to upravo u vreme istorijski nezabeleženo visokih cena energenata i struje širom Evrope, posledica incidenata. Tomašević, međutim, pojašnjava da su problemi EPS-a dublji i da su nastajali godinama. Nevolje su u segmentu otkopa, pripreme i dostave uglja.

Manje je poznato, ali rad na snabdevanju elektrane ugljem je složen i dug postupak. Još je bitnije što zahteva preciznost i tačan redosled poteza. Posebna je neugodnost velika zavisnost od vremenskih prilika.

Na kolubarskim ležištima uglja se odavno radilo kampanjski, prvi veći problemi su uočeni još tokom zime 2016/17, kada je dopremanje uglja naglo umanjeno za čak 23 odsto, pa je preduzeće pet meseci svakodnevno uvozilo struju.

Dugotrajan manjak

Nevolje ovog tipa ni do danas nisu rešene, a neće biti moguće ni u najmanje naredne tri sezone. Posledice su da se sa kolubarskih ugljokopa godišnje vadi pet miliona tona uglja manje nego što je potrebno.

Kako umesto 30 stiže najviše 25 miliona tona, ugalj se uvozi. Ali, to je obiman, kabast i spor posao, te smo lane, mada je celokupan prevoznički park ove države dominantno bio usmeren na "crno zlato" jedva smo uvezli dva miliona tona. No, nezabeleženo topla zima je sprečila veće nedaće, pa građami nisu ni primetili sa kakvim problemom se suočavaju u EPS-u. Krajnje je komotno nadati se da će i predstojeće zimi biti tople i bez ledenih dana, a manjka od cirka pet miliona će potrajati.

Netom smenenji direktor ističe da su grubi tehnološki incidenti doveli do krupnih ali kratkotrajnih nevolja. Svaki je rešen najduže za sedam, osam dana, ali dugotrajan manjak uglja je onaj što implicira veće nevolje i za sada ne može da se reši drugačije do uvozom struje u kritičnim zimskim danima. Pogotovo će biti neugodno ako zima bude standardna, ne daj Bože i hladnija nego što je uobičajeno.

Zahvalnost za srljanje i propast

Koliko je EPS svojevremeno projektovan kao pouzdan energetski sitem govori podatak da je i 2017. godine, uprkos petomesečnom uvozu, niskoj ceni struje i izrazito hladnom vremenu, ostvario 50 miliona evra profita. Naredne je pak, zabeležio 45 milione evra minusa, potom manji plus u dve naredne godine.

Veći minus EPS beleži tek 2021. godine, kada se energetska kriza već bila razmahala, a zbog učestalog uvoza struje koji je počeo znatno pre incidenta između 12. i 13. decembra, minus je dostigao 127 miliona evra. Lane je, pak, zbog kupovine struje po enormnim cenama narastao na čak 715 miliona evra. Prvenstveno je posledica nedovoljne proizvodnje usled dugotrajniog manjka uglja.

Očito da su problemi "Elektroprivrede Srbije" ne samo odavno nastali, već su i dugo ciljano prikrivani. Šta više, prethodni direktor Grčić ne da nije snosio nikakve posledice za loše vođenje kompanije, već je i godinama imao podršku i vlade i vodeće stranke na vlasti. Kao da mu neko zahvaljuje za nedaće koje su nas, napokon, posle nekoliko sezona sreće, i zadesile.

Odlučna ministarka

Tomaševićev tim je ne samo brzo regulisao nevolje nastale usled nekoliko sukcesivnih grubih ispada, već je i postupno podizao ceo sistem. Možda je ključan bio prošlogodišnji novembar kada je mesečno uvećanje proizvodje dostiglo 15 odsto i od tada je konstatno na visokom nivou.

Istina, ove zime i proleća bilo je dosta veoma povoljnih momenata, pre svega imali smo dug period veoma visokih dotoka, pa su hidroelektrane proizvodile gotovo 40 odsto više struje nego što je uobičajeno. U maju mesečni rast proizvodnje struje je ponovo dostigao 14,8 odsto. Ovakvi rezultati su omogućili da EPS tokom prva četiri meseca izveze struje u vrednosti od čak 322 miliona evra, a da dobit, posle lanjskog ekstragubitka, u prvom kvartalu bude 75 miliona.

No, ministarka, svakako ne sama, odlučila je da dugotrajan manjak struje, započet još pre sedam godina, pripiše direktoru, a da pozitivno poslovanje pripiše odličnim hidrološkim prilikama. Taman da javnosti ima šta predočiti kao navodni razlog za smenu direktora. Odigrala je potez koji neće ostati bez posledica.

Nevolja je što će trpeti građani i privrednici, ne i gospođa Đedović.

Pročitaj još

Ko je Dušan Živković - novi v.d. generalnog direktora EPS-a?

Bivši direktor EPS-a: Zatečen sam smenom, nekoga je uhvatila "neizdrž"