Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a (o javnom dugu da i ne govorimo)
Nevolja je što bi do ovakve tvrdnje moglo da se dođe samo na osnovu manipulacije statističkim podacima.
Foto: 021.rs
Vladajuća ekipa u Srbiji, naravno, zna da bi direktno plasiranje lako vidljive netačnosti donelo više problema nego dobiti, pa se okrenulo isticanju kako je "u Srbiji javni dug tek 51 odsto BDP-a".
Dakle, ispod evrounijske granice od 60 odsto i daleko niži nego što je u velikoj većini evropskih država, gde je uobičajeno blizu 80 odsto, a nije mali broj onih koji su i u ozbiljnim dužničkim problemima. Poenta je u tome što je u srpskoj situaciji druga tvrdnja samo zaobilazno iskazana prva, a privid tačnosti je posledica vešte manipulacije statističkim metodama.
Izostavili inflaciju
U osnovi privida o navodno niskoj zaduženosti Srbije je isto ono što ostavlja i utisak o strelovitom rastu bruto nacionalnog dohotka - primena statistike na pojedine podatke iskazane u evrima, ali tako da se ne uzima u obzir inflacija na dinarskom području. Pojasnimo na primeru.
Prema državnim procenama, ove godine BDP će biti oko 8.150 milijardi dinara, što mu po zvaničnom kursu dođe otprilike 69 milijardi evra. Kako je trenutni javni dug 35,9 milijardi evra, računica zaista pokazuje da je 51 odsto BDP-a.
Međutim, po istovetnoj računici, prošlogodišnji BDP je iznosio 59,5 milijardi evra, pa ispada da će porast biti neverovatnih 9,5 milijardi iliti 16 odsto. Daleko više od bilo koje druge zemlje na globusu, takoreći svetski rekord.
Zaboravili na svetski rekord
Mada već dugo vladaju i meandriraju, naprednjaci, ipak, nisu sasvim izgubili osećaj za realnost. Stoga zaboravljaju na "svetski rekord" i drže se "niskog javnog duga", tu je bar završna računska operacija, odnos državne zaduženosti i ukupno stvorenog u poslednjoj godini, formalno tačna.
Međutim, i premijerka Brnabić i predsednik Vučić, posle nešto većih očekivanja početkom godine, već mesecima govore da će porast BDP-a iznositi najviše 2,5 odsto. A obično poređenje sa prošlogodišnjim kaže da je 16 odsto. Slično je bilo i lane kada je BDP sa 52 skočio na 59,5 milijardi, 14 odsto.
Vic je u tome što je problematično iskazivati statističke podatke u stranoj valuti dok je inflacija izrazito visoka. Kod nas je oko 13,7 odsto, da bi se dobio rast BDP-a u evrima potrebno je od rasta cena u dinarima oduzeti inflacijski porast, odnosno od 16 odsto 13,7 odsto i to je, zapravo, rast BDP-a iskazan u evropskoj valuti. Sasvim je blizu tih 2,5 odsto na koliko se maksimalno procenjuje prirast u tekućoj sezoni.
Evro prepolovljen
Neophodnost korekcije pokazuje da sa kursom srpske valute nešto nije u redu. Na poteškoće te vrste stručna javnost već dugo ukazuje, posebno poslednjih sedmica kada je, neobično kasno, obelodanjen prošlogodišnji spoljnjotrgovinski bilans. Uvezli smo robe i usluge u vrednosti od 39,1 milijardi evra, dok smo izvezli za čak 11,5 milijardi evra manje.
Stravičan deficit je pokriven deviznim doznakama gastarbajtera, stranim investicijama i državnim kreditima pomoću kojih Srbija održava visok nivo javnih ulaganja. Stoga Narodna banka Srbije može da se hvališe kako je ove godine na tržištu otkupila deviza za 1,5 milijardi više nego što je prodala.
Prva vidljiva slabost je drastično umanjena kupovna moć evra na srpskom tržištu. Kada se izuzuzmu cene struje, hleba, ulja, svega onoga što država drži pod kontrolom, malo gde čovek sa sto evra u ruci ne može da kupi tako oskudno kao u Srbiji.
Unazad deset godina cene na srpskom tržištu su udvostručene, dok je kurs dinara spram evra praktično isti. Time je kupovna moć evra prepolovljena, a nastradali su svi oni koji su štedeli u evropskoj stranoj valuti. Ovakvom monetarnom politikom je država građanima prepolovila kupovnu moć oko 14,5 milijardi evra u deviznoj štednji.
Potisnuti domaći ulagači
Drugi nastradali sloj ovakve politike su izvoznici. Kurs dinara je toliko precenjen da se gotovo nikome ne isplate inoplasmani. Reč je upravo o najvitalnijim i najspsobnijim domaćim privrednicima koji se uspešno nose i na inotržištu. Domaća država umesto da ih nagrađuje, ona ih sputava.
Možda je na duže staze najneugodnija posledica izraziti manjak domaćih privatnih ulaganja. Poslednjih godina se po sezoni u Srbiji ulaže jedva pet milijardi novca ovdašnjih preduzetnika, naspram 4,8 milijardi stranih ulaganja i tri i po do pet milijardi javnih ulaganja na osnovu državnih kredita.
Trebalo bi da je odnos uloženog novca u privredu obrnut, odnosno da je domaćih privatnih ulaganja skoro dvostruko više od ulaganja države i stranih investitora uzetih zbirno.
Intenzivna ulaganja u javnu strukturu, pre svega u puteve, znatnim su delom uzročili visok porast javnog duga Srbije. Posle promena dvehiljaditih, Srbija je krenula da sređuje finansije. Nakon dugih pregovora sa stranim poveriocima i otpisa skoro dve trećine duga, juna 2001. javni dug je iznosio sedam milijardi evra. Do juna 2012, dok su vladale DOS-ovske opcije, uvećan je na 15 milijardi.
Dolaskom SNS zaduživanje se ubrzava, do kraja 2019. je podignuto na 24 milijarde, da bi u poslednje tri godine uvećanje iznosilo gotovo 12 milijardi evra.
Što se tiče BDP-a, 2012. je iznosio 32 milijarde evra. Narednih godina niti jedne porast nije bio viši od 4,5, u proseku je iznsio oko tri odsto, s tim da je godine 2014, kada je zapadnu Srbiju zadesila velika poplava, bio minus jedan.
Akumulativno, BDP je tokom naprednjaka narastao približno 40 odsto, odnosno na 45 milijardi evra. Isti iznos se dobija i ako se prošlogodišnji BDP iskaže u evrima, ali po kursu od 175 dinara za evropsku valutu. Kada se sada uporede javni dug i BDP dobija se zaduženost Srbije od gotovo 80 odsto BDP-a.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
0
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
15
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
16
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
2
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
8
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Mićović o sankcijama NIS-u: Minimalan uslov za tržište goriva je da rafinerija u Pančevu nastavi rad
18.01.2025.•
11
Srbija nastavlja razgovore sa SAD-om i Rusijom podovom uvođenja sankcija NIS-u.
Spoljnotrgovinski deficit raste a strane direktne investicije polako presušuju: BDP, ipak, solidan
17.01.2025.•
7
Vodeće srpske ekonomiste zabrinjava to što se pogoršavaju sve komponente spoljnotrgovinske razmene jer se smanjuju doznake a raste odliv po osnovu dividendi i kamata dok uvoz raste brže od izvoza.
Komentari 24
Malo mraka iz odžaka
Boljševik
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar