Galopirajuće kamate stambenih kredita sve veća opasnost: Da li će vam euribor "pojesti" platu?

Autor: Euronews Srbija

Info

08.08.2023.

15:08

Otplata stambenih kredita u Srbiji postaje sve veće opterećenje za građane zbog rasta euribora koji utiče na rate kredita.

Galopirajuće kamate stambenih kredita sve veća opasnost: Da li će vam euribor "pojesti" platu?

Foto: Pixabay

Zabrinutost raste s obzirom na to da se očekuje i dalji rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, piše Euronews Srbija.

Za kredite indeksirane u evrima zabrinuta je i guverneka NBS Jorgovanka Tabaković, navodeći da ne želi da se sredstva plasirana u stambene ili u kredite privredi pretvori u problematične i nenaplative kredite.

Korisnicima stambenih kredita koji su indeksirani u evrima banke su nedavno usklađivale mesečne rate prema novim iznosima šestomesečnog euribora, koji je izmenjen od 30. juna. Mnogi korisnici koji su stambene kredite u evrima uzeli prošle godine strepe da će im rast euribora "pojesti" platu.

Iako je procenat nenaplativih kredita u ovoj godini na veoma niskom nivou, zbog konstantnog rasta euribora i stambenih kredita, guvernerka NBS prognozira da postoji mogućnost rasta broja nenaplativih zajmova, što je otvorilo piutanje da li država zbog toga trebalo da interveniše i kako.

Grubišić: Rešenje je restrukturiranje, produženje roka otplate kredita

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da država može da olakša, ali ne da se iz budžeta interveniše i pokriva neka razlika u tom sklopu rata ili da se nešto zahveta prema bankama da one preuzmu, jer bi u oba slučaja to apsolutno mešanje u tržišne odnose i neko to mora da plati na kraju.

Ono što može da se uradi u slučaju problema u otplati rata, smatra profesor, jesu rešenja koja su se i ranije primenjivala, kao npr. da se privremeno zamrzne na određeni period vraćanje kredita ili da se plaća samo kamata, a ne i rata, ili prolongiranje otplate kredita, što automatski znači smanjenje rata.

"Na tako nešto bi i banke bile spremne, gde kredit ostaje aktivan, gde niko ne preuzima teret u ime korisnika kredita, ali gde se dođe do restrukturiranja kredita na jedan ili drugi način, ili da se zamrzne ili da se produži rok otplate. To smo imali i ranije i to su po meni jedini vidljivi scenariji koji su preporučljivi samo za one koji su stvarno u porblemu, to nije nešto što treba preporučiti da svi koriste nego baš oni koji su izrazito u problemu", rekao je Grubišić za Euronews Srbija.

Momenat za odlazak u banku, dodaje on, jeste kad neki korisnik stambenog kredita na mesečnom nivou ne može da pokrijete sve svoje izdatke i da platite ratu banci.

"Već tad je momenat, po meni, da se dođe do banke i da se predloži neko rešenje, verovatno je to neko restrukturiranje, produženje roka otplate. Mislim da banke nisu spremne, bez mešanja države, na ovo zamrzavanje. To mora država da da signal, ali ovo produženje otplate kredita, banke mogu same bez mešanja države da urade sa korisnikom kredita", kaže Grubišić.

Milošević: Ne bi bilo preporučljivo da država intereveniše

Novi nenaplativih kredita u Srbiji je sada oko tri odsto. Urednik ekonomije u dnevnom listu "Danas" Aleksadar Milošević rekao je za Euronews Srbija da je sigurno da raste broj onih kojima je teško da otplaćuju kredit jer su mnogima kamate skočile i za po 100 i više evra za stambene kredite sa malo većim ratama.

"Za sada se ne vidi da značajno raste broj kredita koji su u docnji ili koji su nenaplativi, ali s obzirom na rast euribora i referentne kamatne stope kod nas jasno je da je to sve teže ljudima i da se u narednom periodu mogu se javiti problemi", kaže on.

Navodi da zbog toga ne veruje da će NBS i država u ovom trenutku nešto značajno da urade po tom pitanju ili da vuku neke radikalne rezove.

"Ali vode računa o tome, drže to pod nadzorom, zato što može da dođe do situacije da porastu s obzirom na inflaciju", dodaje on.

Smatra da ne bi bilo preporučljivo da država sama intereveniše svojim novcem i na sebe preuzima neki rizik koji su privatna lica preuzimala jer je to privatni odnos banke i klijenta.

"Država ima dve opcije, jedna je da uzme novac od banaka, druga je da uzme novac od same sebe i da na taj način reši taj problem, da li iz budžeta na neki način da reaguje kao što je rađeno kod švajcaraca. Ali, onda dolazimo u situaciju da svi građani i oni koji nisu uzeli kredite i oni koji su penzioneri, na neki nacin finansiraju kredite ljudi koji su se zadužili ili da sa druge strane, reaguje tako da banke primora da deo tog tereta preuzmu na sebe smanjivanjem njihovih marži što je opet loše, osim ako ne vidite da su banke dramatično dizale svoje marže, jer u tom slucaju vi zadirete opet u njihov odnos. Oni su imali jednu projekciju po kojoj su davali kredite, sad vi od njih uzimate - zašto, nije njihova krivica rast euribora", naveo je Milošević.

On je rekao da kad neko ode u banku da uzmem kredit, ne pita državu da li smem da ga uzeme i pod kojim uslovima nego se dogovorim sa bankom o tome.

"Postoji razlog da država uđe u taj odnos jedino ukoliko se vidi neka vrsta zlouptrebe sa bilo koje strane, u ovom slučaju bi bilo sa strane banaka, ali ne vidim da to sada postoji u Srbiji", rekao je Milošević i dodao da velika većina ljudi vraća kredite i dalje na vreme, kao i privreda iako je to u ovoj situaciji mnogima otežano.

Ono što može da se uradi, kako je rekao, jeste da banke same mogu da produžavaju rok otplate, da uvedu ne obavezni moratorijum kao što je NBS uradila tokom korone, ali da u razgovoru sa klijetnom uvede ili neku vrstu grejs perioda, dakle počeka ili da se produži rok otplate, da se refinisaira.

"Ako dođemo u situaciju da imamo veliki skok nenaplativih kredita, onda se uvode neka krupna sistemska rešenja i rezovi, ali to se ne radi u ovakvim okolnostima, za sada je to stabilno", naveo je Milošević.

Do kada će euribor rasti?

Profesor Grubišić kaže da je nezahvalno prognozirati i niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će se stvari dalje odvijati u vezi sa euriborom, ali da je realan scenario da euribor može još malo da poraste u toku ove godine s obzirom da je Evropska centralna banka najavila da će podići svoju referentnu kamatnu stopu.

"To automatski znači i tržišno usklađivanje euribora kao bankarske referentne kamatne stope koja je u našim stambenim kreditima i dostići će negde pik, ali vrlo malo, to može da bude 0,25 do 0,50, neće se toliko osetiti, ali plašim se da će početak sledeće godine obeležiti, praktično veći deo godine, relativno visoka vrednost euribora. Znači, neće biti daljeg rasta ali će biti vrlo postepeno spuštanje u toku sledeće godine, možda od polovine godine, to je neko moje očekivanje", rekao je Grubišić.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 41

Hronološki Najpopularniji

Milos 992

21.09.2023 • 00:08

Zasto

Zasto budzet da vam resava krov nad glavom,jel realno to,vratite se u vase selo,ono vas verno ceka...

1 1 0
Deki

11.09.2023 • 10:19

Kako stignu

Vec su ljudi lepo rekli, u redu je da se kamata poveca zbog rasta EURIBOR. Ali zasto se udeo glavnice u rati menja? I to ne samo procentualno nego i nominalno. Udeo glavnice u rati bio 100 eu a sada je 80 eu. Po kom principu niko ne zna. Osim da banke koriste ovaj rast EB da naplate sto vise kamate. E tu NBS treba da reaguje al zabole ih za sirotinju

0 0 0
@@Ekonomija

10.08.2023 • 13:01

Dozvolili ili ne, i ja ću primetiti da ste krajnje bahati, nevaspitani i bezobrazni i ne zaslužujete ništa dobro vašim ponašanjem. Žestoko ste se izlupetali i štaviše i teško izlagali što više i nije toliko bitno, ako već ne želite da neko "bere vaše brige" prestanite da svoje brige iznosite ovako u javnost već se sami o njima brinite. Savetujem vam da uzmete onda pozajmicu od zelenaša i prevremeno otplatite taj kredit što imate kod banke, vi ste ipak najpametniji uprkos tome što ne znate ni najosnovnije.

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.