Kakav raj, strašan raj - za bankare

Sa druge strane, ekonomiji je sve teže, posledice rata u Ukrajini i dugog perioda ekstremnih cena energenata i struje sve su oštrije. Posebno je bolan prelazak sa ruskog gasa dopremanog gasovodima na dvostruko skuplji "tečni gas", pa se iz Nemačke, vodeće privredne sile Starog kontinenta, čuju vapaji.

Nisu retki ni glasovi o premeštanju proizvodnje na druge kontinente, a, bogme, povremeno se zatvaraju i, za sada, manja preduzeća. No, svet finansija mirno posmatra stvari oko sebe i neprekidno gomila dobit.

Zagrebačka banka nam je poznata iz jugoslovenskog perioda, pratila je Industriju nafte (INA), najveću kompaniju u nekadašnjoj državi, i izgradnju najznačajnijih i najskupljih projekata, poput nuklearke "Krško". Nedavno je, već dugo u vlasništvu italijanske UniKredit banke, objavila podatke o rezultatima poslovanja u prvom kvartalu.

Neočekivano su povoljni, posle plaćanja poreza, dobit je narasla 31,7 odsto u odnosu na prethodno tromesečje i sa 82 dostigla 108 miliona evra. Pada u oči impresivan rat prihoda od kamata sa 79 na 137 miliona evra, čak 73,5 odsto.

Može na prvi pogled izgledati da su finansijski rezultati u skladu sa promenom poslovnog ambijenta. Evropska centralna banka već duže vreme uvećava osnovnu kamatnu stopu, nedavno na 3,25 odsto, pa je logično da rastu kamate i kod bankarskih kredita, bilo privredi, bilo građanima. Naravno, rastom kamata banke uvećavaju i sopstvenu dobit.

Međutim, u Hrvatskoj je kamata na kredite najniža u Evropskoj uniji, u proseku je 3,58 odsto, pa je i rast kamata u tamošnjem poslovnom bankarstvu minimalan. Time i dobit iz ovakvih aranžmana.

Poenta je u tome da je Zagrebačkoj banci, kao i svim finansijskim kućama u EU, mnogo isplativije slobodan novac držati na računu kod Evropske centralne banke nego upuštati se u uvek rizično kreditiranje. Kada ECB poveća referentnu stopu to znači da rastu kamate na dve vrste osnovnih formi refinansiranja, pozajmljivanje novca na kraju dana i držanje viška likvidnih sredstava na računu kod ECB u Frankfurtu.

Trenutno je referentna kamatna stopa 3,25 odsto i tolika je i kamata na novac koje banke drže na svom računu kod centralne banke u Frankfurtu. Kako su prinosi na štednju u Hrvatskoj jedan odsto na rok od godinu dana i 0,1 odsto na neodređeno vreme, razlika je sasvim  pristojna.

Drugim rečima, bankama u EU je itekako isplativo držati novac na računu u Frankfurtu. Naravno da je izniman rast prihoda od kamata zapravo uvećanje od držanja novca na računu u centralno banci, a ne od uvećanog obima kreditiranja.



I kod naših bankara je snažno uvećan profit, lane je ukupna bankarska dobit u Srbiji iznosila čak 742,4 milina evra, naspram 383 miliona iz prethodne godine. Zanimljivo je da nijedna od 20 banaka koje posluju na ovom terenu nije zabeležila gubitak. Prethodnih godina dešavalo se da u minusu bude i više od trećina finansijskih kuća.

Prva po dobiti je AIK banka sa 222,6 miliona evra, ali je problem što se unutar 260 miliona dobiti pre oporezivanja pod kategorijom "ostali prihodi" nalazi čak 220 miliona "račuvodstveno nastalih" kupovinom Sberbanke.

Na drugom mestu je Inteza sa 108 miliona zarade, potom slede OTP a 92,6, Rajfajzen sa 82,6 a tu su i NLB i UniKredit banka, svaka sa 71,5 miliona evra godišnjeg profita.
 

Rast referentne stope NBS se odrazio na rast prinosa u poslovnom bankarstvu, te je neto prihod od kamata premašio 1,25 milijardi evra, 14 odsto više negu u prethodnoj godini. Međutim, suprotno evropskom trendu, u nas je rast 573 miliona evra neto prihoda od naknada i provizija još veći, oko 21 odsto. Imponuje uvećanje skupne bankarske aktive za 15 odsto, na 45 milijardi evra.

Objava lanjskog bilansa ukazuje da je inteziviran trend ukrupnjavanja banaka. Uskoro će AIK banka završiti pripajanje Direktne banke, te će na srpskom tržištu postojati devetnaest banaka. Ne tako davno bilo ih je i preko stotinu.

Sa 15,6 odsto udela na tržištu najveća je Inteza, za kojom sledi OTP banka sa 14, dok AIK banci pripada 13,5 odsto tržišta. Dve poslednje su se poslednjih godina proširile kupujući po nekoliko ne baš malih rivalskih kuća.



Tri banke, UniKredit, NLB i Rajfajzen, su na po oko 10,5 odsto tržišta i sa prve tri čine takozvane "velike banke" koje će narednih godina nastaviti ukrupnjavanje, kako organskim rastom, tako i pripajanjem manjih kuća kojih je jedanaest. Koliko su šest prvih banaka jake pokazuje podatak da imaju čak 75 odsto ukupne bankarske aktive, a realizovale su i neobično visokih 87 odsto ukupnog profita.

Dominacija najvećih je tolika da će sledećih godina sve male banke, sem Srpske banke koja je servis Vojske Srbije i Kineske banke, čija je uloga da prati kineska ulganja, biti cilj pohlepe velikih. Možda će najzanimljivije biti pratiti budućnost Poštanske štedionice i Erste banke koje sa 7,5 odnosno 6,6 odsto udela čine kategoriju srednjih banaka. Izgleda da naročito novosadska kuća ima utemeljeno poslovanje, ali većinsko je mišljenja da bi bilo uputno da se, što prirodno, što akvizicijom, proširi na najmanje osam, do osam i po odsto udela na tržištu.

U suprotnom brzo će se naći na meti najjačih.

Pročitaj još

Ne nazire se kraj rasta kamatnih stopa: U Srbiji je "predah" kratko trajao

Banka sada može da vam ne da kredit ako niste platili račun za telefon