Italija uvodi porez na dodatnu dobit banaka: Kako je to u drugim drugim zemljama EU?

Nakon što je italijanska vlada odlučila da uvede porez na ekstraprofit banaka, odluka je izazvala veliki potres u bankarskom sektoru.
Italija uvodi porez na dodatnu dobit banaka: Kako je to u drugim drugim zemljama EU?
Foto: Pixabay
Još tokom prethodnih godina slične mere uvele su i države poput Španije, Češke, Švedske i Litvanije.
"Čak i tamo gde dodatni porez nije uveden, javna rasprava je trajala duži period kao npr. u Velikoj Britaniji ili Francuskoj gde postoje druge mere zaštite vlasnika hipoteka i tekućih računa", piše La Stampa.
Kada se govori o Španiji, ova država ima za cilj da tokom 2024. godine prikupi tri milijarde evra od ekstraprofita banaka. Odluka je odobrena prošle godine, a porez nameće naknadu od 4,8 odsto na neto prihod.
 
"Prva rata uplaćena je u februaru, a na udaru su bili pre svega kreditori koji su koncentrisani na domaće tržište. Najveći kreditor u Španiji, CaixaBank, saopštila je da ju je porez koštao 373 miliona evra odnosno 44 odsto od neto dobiti ostvarene u prvom kvartalu", piše italijanski list.
 
Analizirajući stanje u Francuskoj, La Stampa ističe kako je Emanuel Makron rekao da kompanije sa više od 5.000 zaposlenih treba da dele svoje izuzetno visoke zarade sa zaposlenima, umesto da ih zadržavaju.
 
"Ipak, Makron je odbacio mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit. Međutim, treba napomenuti da francuske banke podležu zakonu protiv lihvarstva koji ograničava stopu kvartalnog rasta troškova kredita. Francuska takođe ima regulisan program štednje koji čini nešto manje od 20 odsto bankarskih depozita", pojašnjava se.
 
U slučaju Nemačke, neto prihod od kamata kod nemačkih banaka porastao je između 50 do 70 odsto od pandemije koronavirusa. Ovaj skok izazvao je široku javnu debatu o mogućnosti oporezivanja ekstraprofita, ali je ministar finansija Kristijan Lindner poručio kako vlada odbacuje moguće uvođenje ove mere.
 
Analizirajući stanje u Češkoj ističe se kako je Donji dom Češkog parlamenta u novembru prošle godine odobrio porez od 60 odsto na profit banaka koji premašuje 120 odsto prosečnog godišnjeg prometa između 2018. i 2021. godine.
 
"Cilj je prikupiti 3,5 milijardi evra za finansiranje pomoći domaćinstvima i preduzećima pogođenim rastućim cenama struje i gasa", ističe se u analizi.
Odluku o porezu na ekstraprofit razmatrala je i Švedska i naglašeno je kako je vlada ove zemlje u januaru uvela tzv. porez na rizik za institucije sa domaćim operativnim obavezama koje prelaze 14,1 milijardu dolara.
 
"Prikupljeni novac će se koristiti za jačanje javnih finansija i stvaranje prostora za pokrivanje troškova moguće finansijske krize. Porez je iznosio 0,05 odsto u 2022. godine i porastao je na 0,06 odsto u 2023. godini. Stokholm očekuje kako će na godišnjem nivou na ovaj način prikupiti šest milijardi kruna", zaključuje se u analizi.

Teme

banke
  • Korisnik

    13.08.2023 07:32
    O tome pričam
    Upravo to je ono što treba da urade sva civilizovana društva i deo novca otet od običnih smrtnika treba da se vrati državi, u korist svih građana. Ovi lihvari nemaju granice i uzeli bi ti kap vode iz ruke ako ti je ostala. Kamatne stope neumoljivo rastu, inflacija i siromaštvo je na sve većem nivou, a nekolicini se smeši brk i trljaju zadovoljno ruke...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija