Mala statistika polovnjaka: Koliko je prodato, koje su cene, šta kupuje prosečan srpski vozač...

U Srbiji je u prvih šest meseci ove godine prodato 64.521 polovnih automobila iz uvoza, što je bilo 5,6 odsto manje nego u isto vreme 2022.
Mala statistika polovnjaka: Koliko je prodato, koje su cene, šta kupuje prosečan srpski vozač...
Foto: Pixabay
To pokazuje analiza stanja na tržištu novih i polovnih vozila u Srbiji sajta Polovni automobili.
Kako je navedeno, ovaj podatak deluje ohrabrujuće jer je pad prodaje polovnih automobila u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio 15,5 procenata, ali rezultati su i dalje lošiji od onih u godini pre pandemije, 2019. kada je za prvih šest meseci u Srbiji prodato 74.156 polovnjaka.
Tako je prodaja polovnih vozila u Srbiji iz uvoza trenutno 15 odsto manja nego u periodu pre korone i ratnih sukoba u Ukrajini.
 
Istraživanje je pokazalo da je trend rasta cena polovnjaka nastavljen i u prvoj polovini 2023.
 
Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na svom portalu, gde je trenutno oglašeno oko 68.000 putničkih automobila, a prema dobijenim podacima prosečna cena polovnjaka je u prvih šest meseci ove godine bila veća 5,3 odsto nego u isto vreme lane.
 
I u ovoj godini prisutan je kontinuirani rast cena, iz meseca u mesec, pa je tako prosečna cena u januaru iznosila 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.
 
Ukazano je i da se istovremeno tržište automobila u Evropi polako stabilizuje.
 
U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila, prvi put je registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8 odsto odsto u odnosu na isti period prošle godine.
 
Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast i u junu i to u Španiji od 13 odsto, Italiji 9,1 odsto, Francuskoj 11,5 odsto, a u Nemačkoj od 24,8 odsto, ali je prodaja novih vozila u EU i dalje manja u odnosu na period pre krize.
 
U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kog se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.
 
Istraživanje je pokazalo i da su tradicionalno kupci polovnjaka u Srbiji i dalje okrenuti modelima sa dizel agregatima.
 
Konkretno, 65,23 odsto prodaje polovnih automobila iz uvoza u prvoj polovini godine činila su vozila sa dizel motorom, a 29,39 odsto na benzin.
 
Dodaje se i da nema značajnijih promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele.
 
Prosečan srpski vozač i dalje je najviše naklonjen Folksvagenovim modelima: golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.
 
Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine. To su vozila sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8 odsto ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza u Srbiji.
 
Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene takvih vozila oglašenih na portalu.
 
Tako je u junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno u proseku izdvojiti 8.894 evra.
 
Za razliku od tržišta polovnjaka u Srbiji, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od osam odsto.
 
Tako je u Srbiji prvih šest meseci ove godine prodato 12.664 novih automobila, dok je u istom periodu prošle godine prodato 11.722 novih vozila iz salona.
U prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila je bilo na benzin, dok su dizelaši činili 19,42 odsto tržišta.
 
Istaknuto je da i dalje raste popularnost vozila na hibridni pogon, čija je prodaja skočila na 21,38 odsto svih prodatih novih automobila, dok su prošle godine činila oko 17 odsto kompletnog tržišta.
 
Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u prvoj polovini 2023. godine najviše su se prodavali modeli Škode, a u vrhu su još Tojota i Folksvagen.
 
Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u prvih šest meseci 2023. godine, kretanje cena, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva, a podaci su prikupljeni u saradnji sa CUBE Team-om.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Лиманац

    15.08.2023 15:50
    Срамота је шта Срби купују, западно ђубре уместо руских и кинеских кола!
  • Realista

    15.08.2023 09:24
    praksa
    Kako to funkcioniše? Prosečan kupac kupi automobil star 15 godina za 5 hiljada evra, odmah u prvoj godini uloži 2 hiljade jer misli da je time rešio problem održavanja međutim, usled mnogo faktora (loši delovi, loši majstori, loš automobil) sazna da i sledeće godine treba da plati još 2000eur na održavanje i tada odlučuje da ga "skrpi" i proda a doda taj novac i kupi sledeći za opet 5000eur i nastavlja ciklus. Onaj koji kupi taj auto od ovog prvog radi to apsolutno isto. Duplo golo osim za loše majstore i preprodavce loših automobila koji se kapitalizuju na sirotinji u glavi i u novčaniku.
  • Z

    15.08.2023 07:44
    Puni placevi … puni oglasi … prodaja nikad lošija … i cene rastu ???
    Stvarno prodavci misle da su mnogo pametni, a kupci budale !!!
    Cene minimum 25% moraju ići dole

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Arsić: Inflacija u Srbiji među višim u Evropi

Bruto domaći proizvod će ove godine u Srbiji porasti 3,6-3,7 odsto, što je dobar rezultat u periodu stagnacije evropskih privreda, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.