Dok građani grcaju u dugovima, banke profitiraju: Koliki dobit imaju od povećanja kamata?

Autor: Euronews Srbija

Info

15.08.2023.

15:38

Izveštaji mnogih stranih medija govore o tome da banke beleže rekordne profite usled povećanja kamata.

Dok građani grcaju u dugovima, banke profitiraju: Koliki dobit imaju od povećanja kamata?

Foto: Pixabay

Da rast cena kredita vodi ka većoj profitabilnosti banaka i u Srbiji potvrđuje profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Euronews Srbija.

Grubišić kaže da banke definitivno nešto više zarađuju i da su to pokazali njihovi profiti zato što su skočile aktivne kamate.

On je rekao da su faktori koji utiču na rast profita banaka, osim kamatnih stopa po kojima odobravaju kredita, razne usluge i proizvodi koje nudi.

"Banke negde imaju različite izvore finansiranja, to zavisi koliki je njihov trošak odobravanja kredita, to se razlikuje između banaka. Neke strane banke prevashodno imaju pristup prvoklasnom tržištu tamo gde po euriboru mogu da se zaduže ili od centrala da vuku te neke linije", kazao je on.

Grubišić nastavlja da postoje i neke druge banke, koje zavise od izvora finansiranja.

"Takve banke svakako da zarađuju i da nisu podigle odgovarajuće kamate na depozite, te tzv. pasivne kamatne stope jer je to štednja, a podigli su aktivne i tu se usklađuju sa euriborom, što znaju svi korisnici i stambenih kredita", rekao je.

On je, međutim, naveo da banke na štednju nisu odgovarajuće reagovale, ali da nivo depozita uprkos ovako niskim kamatnim stopom i dalje raste i da je s početka bio oko 14 milijardi evra.

Grubišić kaže da ne vidi da dolazi do značajnijeg pada zaduživanja i da banke ne bi dizale kamate da beleže pad kreditne aktivnosti.

Bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić naveo je da "najveći kolač" kod banaka prodaja kredita, ali da se smanjenje zaduživanja kod banaka dešava kao posledica restriktivne monetarne politike.

"U ostvarivanju profita banaka jeste i rizik poslovanja, svakako da banke nisu, kao ni ranije, bile darežljive. Smanjena je darežljivost banaka u plasmanu upravo iz tog razloga što postoji neki rizik da neki ljudi ili privreda neće moći da vrate svoje obaveze", rekao je.

Vasić kaže da upravo komponenta rizika u ceni novca prilično raste.

"Kada je restriktivna monetarna politika, imate one koji možda usporavaju, neće uzeti kredit i imate one koji su uzeli kredit pa možda neće moći da ga vraćaju. Sve to kada se sabere, bilo koji profit da banka sada pokaže za prošlu godinu je uvek sa jednim znakom pitanja, ali da vidimo šta ce se dešavati ove godina i cele sledeće, uvek bih to posmatrao na duži vremenski period", dodaje.

On je objasnio i da profitabilnost može da bude i rezulatat spajanja banaka.

"U poslednjih nekoliko godina smo imali nekoliko konsolidacija, spajanje nekoliko banaka i samim tim banke tako smanjuju operativne troškove poput broja ekspozitura i broja zaposlenih. Naravno na profitabilnost banaka utiču brojni troškovi pre svega i radne snaga. Svedoci smo da nema dovoljno radne snage, da cena rada raste tako da je i to jedna od komponenti koja utiče na profitabilnost banaka", rekao je Vasić.

Teme

inflacija bankarski krediti

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

@Robin

18.08.2023 • 13:56

Pa sad, to baš i nije tako. Kratkoročni krediti obično imaju fiksnu kamatnu stopu, dugoročni poput stambenih imaju promenljivu a nijedna banka ne daje štednju na 10 i više godina.

0 0 0
Robin

18.08.2023 • 08:53

Dranje

Znači ako banka plasira kredit iz sopstvenih izvora, npr od štednje drugih klijenata, opet može da diže ugovorenu kamatu kao da se zadužila za taj plasman na medjubankarskom tržištu kod drugih banaka i da ubire ekstra profit od rasta euribora? Pljačka. Isto kao i sa chf kreditima gde su samo obračun vršili u švajcarcima, a realno isplaćivali dinare dok u trezorima nisi morali ni 1 chf da imaju.

0 0 0
Nik

16.08.2023 • 11:41

@Lila
Ukoliko smatrate da je održavanje računa od 250-300din mesečno puno kao izdatak dok je to još uvek manje od kutije cigareta nemam sta da dodam… To sto se nešto placa online ne znaci da ne proizvodi trošak (iza sistema stoje ljudi koji ga odrzavaju a koji koštaju, uzmite u obzir da su to plate IT-jevaca koje su enormno rasle u poslednjih par godina). Imate izbor, umesto plaćanja naknade banci vi novac držite kod kuce i plaćajte racune u Posti, EPSu, Informatici… time pravite uštedu od 15ak din po računu i niko vas ne guli

3 1 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.