Ignorisanje u srpskom stilu: Ministarka bila upozorena na pesticid, sad EU može da zabrani izvoz

Zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifos u pošiljci breskvi iz Srbije, voće je sa hrvatske granice vraćeno u našu zemlju.
Ignorisanje u srpskom stilu: Ministarka bila upozorena na pesticid, sad EU može da zabrani izvoz
Foto: Pixabay

Vest je objavljena na sajtu Evropske komisije, sa naznakom da je tovar iz Srbije potencijalno rizičan. Najnoviji povrat robe nije scenario koji se po prvi put odigrava kada je u pitanju voće proizvedeno kod nas, piše Danas.

Ranije ovog meseca sa granice sa Slovenijom takođe su vraćene breskve jer je konstatovano da sadrže pomenuti pesticid hlorpirifos.
Ipak, kako za Danas kaže Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, ovo je bilo očekivano jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.
 
"Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća", napominje Josifova.
 
Ističe da se više puta obraćala, kako Ministarstvu, tako i samoj ministarki, sa ciljem da upozori na štetne posledice koje će biti rezultat uvoza nedozvoljenih aktivnih supstanci i ekološkog otpada, ali su ove dopise nadležni ignorisali.
 
"Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude", upozorava direktorka za razvoj u BioGenesis-u.
 
Josifova ističe da je još jedna greška načinjena dozvolom za registraciju uvoza pesticida na bazi bakra, za potrebe proizvodnje šećerne repe, uprkos tome što nigde u svetu to nije dozvoljeno.
 
"Na taj način se svake godine devastira između 20.000 i 30.000 hektara plodnih oranica", pojašnjava.
 
Danas je na uvid dobio i dopis iz marta tekuće godine, koji je Josifova uputila na adresu ministarstva, a u kome se upozorava da je hlorpirifos najčešći razog vrćanja voća iz izvoza.
"Sva jabuka koja je vraćena iz izvoza bila zbog hlorpirifosa", podseća Josifova, uz zaključak da Stručni savet za zaštitu bilja zapravo ne sačinjavaju ljudi kompatibilni za ove pozicije.
 
Na pitanja upućena Ministarstvu i ministarki Jeleni Tanasković, koja se tiču vraćanja voća sa granice, korišćenja hlorpirifosa i toga ko će snositi odgovornost ako EU zabrani izvoz, do zaključenja ovog teksta nisu dobijeni odgovori.
  • Muka Šljuka

    19.08.2023 09:02
    Pesticid, genocid, urbicid, to su neke strane reči koje na ćirilici nama ništa ne znače.
  • Vanja

    17.08.2023 11:03
    Kontrola
    Kakav ministar! Pa to je "državno-psrtijski službenik".
    Uništile ceo izvoz a istovremeno izvozimo masu poljoprivrednih proizvoda. Ko toliko gura uvoznički lobi.
    I glavna referenca - propisi EU. Mi nemamo kriterijum!! U stručnoj literaturi sigurno piše pre odluke EU administracije da je to i drugo...otrov.
    Za Đedović glavni argument je mišljenje MMF ili "država je odlučila" kao neko imaginarno biće. Osrednji korporacijski nivo. A tek Brnabić: neprijatna zvučno, sadržajno, kulturološki i vizalno.
  • Bećar

    16.08.2023 16:17
    Bućkalo
    Ništa od navoda poteklo od ove osobe nije istina. Ona je deo konkurentske ekipe, a u biznisu je (nepoštene) prodaje i privatizacije baš odavno. Nije inženjer zaštite bilja i nalupetala se najstrašnije. Koga stvarno zanima nek pročita etikete kad gugl izbaci spisak registrovanih preparata. Ministarka bi mogla da traži kontrolu primene i efikasnosti, a ovakva trućanja samo preusmeravaju pažnju na jalovu kuknjavu i opšta mesta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija