Visoke marže i na "kopije" brendova: Da li su proizvodi i dalje dostupni širem stanovništvu?

Popularnost privatne robne marke na trgovačkim policama godinama raste u Srbiji, a kriza u Ukrajini i pad kupovne moći dodatno su uticali na kupce i u Evropi kada je reč o ovim proizvodima.
Visoke marže i na "kopije" brendova: Da li su proizvodi i dalje dostupni širem stanovništvu?
Foto: Pixabay
Još pre početka pandemije tržišni udeo trgovačkih brendova dostizao je rekorde u devet najrazvijenijih evropskih zemalja, a istraživanja pokazuju da je 2017. udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini iznosio oko 30 procenata, piše Politika.
Kada je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković prozvala trgovce da su neopravdano podigli marže, pojedini proizvođači postavili su pitanje poskupljenja proizvoda privatne robne marke na kojima trgovci takođe znatno zarađuju.
Kako je za Politiku rekao jedan od velikih prehrambenih proizvođača, marže na ovim proizvodima su takođe previsoke, a zarade ogromne, jer su troškovi neuporedivo manji nego u slučaju premijum robe.
 
"Ovi proizvodi koje su kupci ranije birali jer su imali niže cene i za trećinu, sada su se cenovno približili premijum robi ili brendovima. I dalje je to jeftinije, pa potrošači nastavljaju da kupuju, ali je zarada trgovaca neuporedivo veća", navodi on.
 
Proizvodi privatne robne marke su artikli pod imenom brenda trgovinskog lanca koji je po pravilu jeftiniji od proizvoda drugih proizvođača iz iste robne grupe. 
 
Trgovci napominju da je cilj razvoja ovih proizvoda koji zauzimaju sve više prostora na policama dostupnost širem sloju stanovništva.
 
Ceo trend je nastao u zapadnoj Evropi pre više od tri decenije kao potreba uštede kućnog budžeta prosečnog kupca i mogućnost da veliki trgovinski lanci kontrolišu svoju prodaju i profit.
 
Danas gotovo da nema proizvoda koji nije dobio zamenu za poznate brendove, a najveća potražnja je za uljem, mlečnim proizvodima, mesnim prerađevinama, konzerviranim proizvodima, slatkišim, sokovima, kućnom hemijom i ostalim.
 
Svi trgovci koji posluju u Srbiji u svom asortimanu imaju na stotine robnih marki koje su jeftinija "kopija" brenda. 
 
Razlog je upravo cena koja je niža zbog manjih troškova koji se ostvaruju tako što mali, a sve češće i veliki proizvođači rade za trgovačke lance i za njih proizvode robu pod imenom trgovačke robne marke.
S obzirom na to da trgovci brinu o transportu, plasmanu i marketingu, to snižava troškove proizvodnje i osetno smanjuje maloprodajne cene.
 
U trgovinskim lancima navode da oni, koji jednom kupe proizvod određene privatne robne marke, a zadovoljni su odnosom kvaliteta i cene, nastavljaju da ga kupuju.
 
U velikim trgovinskim lancima danas ovi proizvodi čine i do trećine ukupnog asotrimana, a zastupljenost na policama raste iz godine u godinu.
 
Od početka 2023. godine došlo je do rasta učešća privatnih robnih marki na većini evropskih tržišta.
  • Dejan

    24.08.2023 09:18
    Preko glave mi je više priče o maržama, saopštenjima guvernerke, društva za zaštitu potrošača i ostalih. Ili reagujte zakonski, ili lepo recite da je država nesposobna da nas zaštiti od derikoža.
    Koliko sam ja primetio, država može da uvede zakon po kome je zabranjeno pešacima da noću nose crnu kesu za smeće, takođe država može da uvede zakon po kojem je žena psiholog psihološkinja, ali država ne može da uradi ništa povodom Imleka koji plati 50 dinara za litar punomasnog mleka, a onda nam prodaje litar obranog mleka za 150 dinara. Drago mi je da su nam prioriteti na mestu.
  • Milena iz Bolecha

    24.08.2023 08:39
    Dahije
    Niko se nije za 34 godine vlasti raznoraznih kapitalista da ne mozete svi biti bogati vec mali sloj ljudi a vi ostali ste robovi u kapitalizmu.Ranije su robove bicevali sad vam salju izvrsitelje,policiju,da vas cede.Socijalizam je najbolji bio i bice i to deo gde radnik ima jednaka prava samoupravljanje.
  • Milos

    22.08.2023 14:29
    Cilj kapitalizma je maksimalna zarada. Poenta i jeste da se radi "price discovery" tj. da se nadje maksimalna cena koju kupac zeli da plati. Nije ovo vise komunizam, socijalizam ili sta vec, gde se gledalo da roba ide ispod cene i time da se cuva socijalni mir, nego neoliberalni kapitalizam, Vasingtonski konsenzus, gde je sve na prodaju, bez milosti. Nije valjao samoupravni socijalizam? Onda placaj.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija