Tabaković: Ne možemo da utičemo na marže, građani da biraju jeftinije trgovce

Konferencija Narodne banke Srbije o Izveštaju o inflaciji imala je i deo posvećen trgovinskim lancima, kao i Komisiji za zaštitu konkurencije i Ministarstvu unutrašnje i spoljašnje trgovine.
Prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.
Stopa trgovinskih marži se konstantno povećava, sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022. godini, "što sa drugim faktorima utiče na više cene. Povećanje marže prisutno je kod svih prodajnih lanaca", navodi se u analizi.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da su marže u trgovini značajno prasle i da odmažu u vrćanju inflacije u granice cilja.
 
"Pet trgovinskih lanaca diktira uslove pod kojima će neko proizvoditi. Oni imaju veću pregovaračku moć i tu moć duž celog lanca snabdevanja koriste da bi povećali maržu više nego što zahteva pokriće troškova. Inflacija je gubitak za sve nas. Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to", napomenula je Tabaković.
 
Ona je istakla da se trgovci pridržavaju prakse stare više od decenije da naplaćuju nezvanične takse da proizvođač uđe u trgovinski lanac, pa zvanične takse da se proizvod nađe na vidljivim policama.
 
"Rokovi plaćanja dobavljačima, pre svega prehrambenih proizvoda, duži su nego što je ugovoreno i što je zakonom dozvoljeno", osula je paljbu po trgovcima guvernerka, dodajući da su je kolege u banci upozorile da to "može biti opasno po nju".
 
Takođe je ocenila da zato ne čudi što se može videti traktorska prikolica koja nudi lubenice na Dedinju.
 
Istakla je da NBS ne može da utiče na marže i preporučila potrošačima da biraju trgovce gde će kupiti ulje ili neki drugi proizvod, kao i, na primer, sredstvo za dezinfekciju "oktanosept" koje u jednoj apoteci košta 920 dinara, a u drugoj 418 dinara.
Ona je zamolila Komisiju za konkurenciju da "ukoliko ima kapaciteta", ponovo napravi analizu trgovinskih marži, kao što je to uradila 2017. i 2018. godine uz komentar da jedino konkurencija obezbeđuje jeftinije proizvode.
 
Tabaković je preporučila građanima i da u trgovinama koriste domaću "dina" karticu kako bi izbegli visoke bankarske marže drugih platnih kartica. 
 
S druge strane, ona je ocenila da nema osnova za uvođenje nekakvog poreza na ekstraprofit kao što se to najavljuje u Italiji, kao i da NBS ne može da natera banke da smanje kamatne stope, pozivajući ljude da snose odgovornost za svoje odluke.
  • Oki

    17.08.2023 06:21
    Необавештена као коштуница
    Ви госпођо не можете да утичете ни нашта у овој земљи...трговце,банкаре,камате ,инфлацију ал зато на своју плату можете.....вероватно вас нису обавестили колика вам је плата
  • Lola

    16.08.2023 22:28
    Jorgovanka
    Molim vas gde su te jeftinije prodavnice?
    Vrlo smo ohrabreni najavom da uskoro poskupljuje struju,jer je onaj razj..b EPS,pa poskupljuje gas i sta jos.
    Mnogo ste levitirali od naroda.
    Koliko vi mesecno trosite za osnovne potrebe ako ne kupite ešarpu od 40.000 din?
  • Trgovac

    16.08.2023 17:54
    A mozete li da uticete na smanjenje referentne kamatne stope koju Vi propisujete ili na zahvatanje drzave u ceni goriva ili Vam je i tu neko drugi kriv?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija