Srbija kao Grčka devedesetih: Naše plate privlače radnike iz Indije i sa Filipina
Vozači autobusa iz Nepala, kuriri iz Uzbekistana, građevinci iz Turske, fizikalci iz Indije. Ovo je već nekoliko godina stvarnost u Srbiji.
Foto: 021.rs
Jedan od uzroka zašto preko pola sveta ovde nalaze posao je demografska "rupa".
Svake godine broj ljudi koji ode u penziju je za 50.000 veći od broja mladih koji uđu na tržište rada. Manjak bi mogao biti još i veći ako bismo uračunali emigraciju radno sposobnih ljudi u inostranstvo.
Prema rečima profesora na Ekonomskom fakultetu Mihaila Arandarenka, svake godine oko 120.000 ljudi izlazi iz radnog kontigenta, a menja ih 70.000 mladih koji ulaze u radni uzrast.
Na to se može dodati i neto emigracija, odnosno razlika između ljudi iz Srbije koji odlaze da rade u inostranstvo i onih koji dolaze ovde "trbuhom za kruhom" i ta razlika je znatno manja nego što je uvreženo mišljenje.
"Struktura emigracije se promenila. Ljudi manje odlaze u inostranstvo da ostanu, mnogo više se odlazi na rad, na sezonske poslove... U drugoj polovini 2010-ih godina imali smo rastuću emigraciju u Slovačku, Mađarsku, Češku, Hrvatsku ili Maltu", napominje Arandarenko.
Druga strana ove medalje su ljudi koji dolaze u Srbiju da popune rupe na tržištu rada. Prošle godine je Nacionalna služba za zapošljavanje izdala 38.000 radnih dozvola strancima, a ove za osam meseci već 35.000.
U 2021. godini su izdali 25.000 dozvola, a 2020. obeležene kovidom ih je bilo 13.000.
Ovo su zvanični podaci, a stvarni mogu biti i znatno veći. Recimo, pre nekoliko nedelja premijerka Ana Brnabić je u autorskom tekstu napisala da 80.000 ljudi radi u Srbiji i da se svakog meseca za radnu dozvolu prijavi između 3.000 i 4.000 ljudi, a za boravišnu dozvolu između 6.000 i 7.000 ljudi.
Arandarenko ističe da je rast naših plata u evrima poslednjih godina učinio da postanemo atraktivni ljudima iz zemalja trećeg sveta.
"Rast zarada u evrima je učinio i da se smanji privlačnost nekih zemalja u koje se prethodnih godina išlo. Recimo plata industrijskog radnika u Slovačkoj je do 1.000 evra, a i kod nas su plate na istim poslovima stigle do 500, 600 ili 700 evra", kaže Arandarenko za Danas.
S druge strane i dalje postoji stalni odliv u velike zapadne zemlje, pre svega u Nemačku.
Arandarenko procenjuje da je u poslednjih 10 godina od deset do 15 hiljada ljudi neto odlazilo iz zemlje. To je razlika između onih koji odlaze na rad u inostranstvo i onih koji dolaze u Srbiju.
"Mi smo i ranije imali priliv stanovništva iz susednih zemalja, pre svega iz BiH, Crne Gore i nešto manje Makedonije. Sada imamo novi fenomen, uvoz radnika i iz trećih zemalja jugoistočne i centralne Azije. Ako računamo i Ruse koji jesu imigracija, ali oni ne dolaze da zadovolje tražnju za radnom snagom u Srbiji, već dolaze da rade za ruske firme, mi imamo nultu emigraciju, odnosno koliko ljudi ode, toliko i dođe da radi", zaključuje isti sagovornik dodajući da ipak i dalje ostaje demografska "rupa" od pedesetak hiljada ljudi godišnje.
Zbog toga Arandarenko očekuje da će se trend uvoza radne snage iz inostranstva nastaviti, jer s jedne strane imamo starenje stanovništva, a s druge relativni rast plata iskazan u evrima, to nas čini primamljivim.
"Ovde treba praviti razliku između realne plate i plate u evrima. Radnika iz Bangladeša koji dođe ovde da radi ne zanimaju toliko troškovi života niti u kakvim uslovima će da živi. Njega zanima da što više novca zaradi i odnese kući da reši neke svoje probleme", napominje on.
Prosečna plata u Srbiji u julu iznosila je 715 evra. Za ljude koji žive ovde i plaćaju naše cene to možda i nije neko bogatstvo, ali prosečna plata u Indiji iznosi (u 2022. godini) 180 dolara, u Pakistanu 160 dolara, u Nepalu 260 dolara, na Filipinima 315 dolara, pa i u Turskoj je prosečna plata u maju bila 370 dolara.
Iako manjak radnika kod nas postoji, postavlja se pitanje da li dolazak stranih radnika iz zemalja trećeg sveta obara plate našim radnicima.
Arandarenko ističe da odgovor nije jednoznačan.
"Ne može se reći da zbog dolaska stranaca našim radnicima ne rastu plate dovoljno brzo. Mi konvergiramo EU, rastu nam plate, ali i troškovi života. Ljude koji dolaze da rade ovde ne zanimaju mnogo troškovi života, već gledaju da što više novca odnesu kući", objašnjava on dodajući da će se apsolutno nastaviti trend dolaska stranaca.
Takođe, uveren je da bi naše firme radije platile naše radnike nešto više nego se "petljale sa dolaskom stranaca, da li su onakvi radnici kakvim su ih agencije reklamirale i na kraju da li imaju plan da im ovo bude samo odskočna daska za Zapadnu Evropu".
On dodaje da se Srbija sada nalazi na nivou Grčke devedesetih godina.
"Imamo sličan standard, doduše imamo mnogo lošiju demografiju. Ljudi će dolaziti dok god budemo imali privredni rast", napominje on.
I Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika u građevini (SSSS), ističe da nema naših radnika, ali i da stranci obaraju plate.
"Naravno da utiču na zarade, jer rade za damping cene rada. U Turskoj je pala cena rada, pa sada imaju problema da vrate turske radnike kući. S druge strane, mi odavno imamo manjak radnika, posebno u visokogradnji", napominje on.
Ipak, nije samo važno dovesti ljude, već naći prave građevinske radnike, zanatlije.
"Veliki deo njih, recimo Indijci, uglavnom su fizički radnici. Očekujem da će dolaziti sve više radnika iz inostranstva, ali i da će se izdvojiti agencije koje dovode dobre radnike od onih koji dovode samo nekvalifikovane", ističe Torlaković.
On dodaje i problem sa građevinskim firmama koje iznajmljuju radnike, iznajmljuju građevinske mašine, a gazda ima samo "torbicu i mercedesa".
"Oni uzimaju poslove. Ne može biti ozbiljna građevinska firma bez 25-30 domaćih, dobrih radnika. Imamo sada da firme uzmu za podizvođače firme sa šest, sedam dobrih radnika i onda se oni sele sa gradilišta na gradilište. Stranci rade fizičke poslove, kako kažemo u građevini - 'kubikaši'", ističe on.
Prosečna plata zaposlenih u građevinarstvu u julu iznosila je 72.329 dinara ili oko 615 evra. Radnici na izgradnji zgrada imaju prosečno 70.177 dinara. Prosečna plata u ovoj oblasti je za prvih sedam meseci u odnosu na isti period prošle godine povećana za 14,3 odsto. S obzirom da je inflacija u julu iznosila 12,5 odsto, realno su plate u građevinarstvu porasle za 1,8 odsto. To je na nivou rasta prosečne plate celokupne privrede.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tango Six: Zbog sankcija NIS-u "Viz er" više ne toči gorivo na beogradskom aerodromu
22.01.2025.•
4
Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Viz er" (Wizz Air) odlučila je da se uskladi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Tramp saglasan da Mask kupi i TikTok u Americi
22.01.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saglasan je s idejom da popularnu kinesku aplikaciju TikTok, koja je u SAD privremeno zabranjena, preuzme vlasnik platforme X Ilon Mask.
Poljoprivrednici: Nisu isplaćene subvencije za 2024, povraćaj akcize kasni...
21.01.2025.•
5
Poljoprivrednicima u Srbiji još nisu isplaćene sve subvencije iz prošle godine, rekao je predsednik Skupštine Uduženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.
.jpg "Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?")
Skaču cene goriva: Vreme da država (konačno) smanji akcize?
21.01.2025.•
18
U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.
Električne "fiat pande" još ni od korova, a Srbiju čeka "strahoviti rast automobilske industrije"
21.01.2025.•
19
Ima li šanse za "strahoviti rast automobilske industrije" ove godine dok proizvodnja električne "grande pande" u Kragujevcu kasni mesecima?
Više od 10.000 milionera za godinu dana napustilo Veliku Britaniju
21.01.2025.•
4
Više od 10.000 milionera napustilo je Veliku Britaniju u protekloj godini, navode analitičari firme "New World Wealth", pripisujući to višestrukim razlozima.
Skoro pola čovečanstva u siromaštvu a najbogatiji još bogatiji: I to za 2.000 milijardi dolara više
20.01.2025.•
2
Bogatstvo svetskih milijardera poraslo je za dve hiljade milijardi dolara u 2024. godini dok se, prema istraživanjima, polovina čovečanstva nalazi u siromaštvu a među njima su najčešće žene.
Prošle godine krivotvoreno 3.840 novčanica: Vrednost lažnih dinara i deviza 26 miliona dinara
20.01.2025.•
0
U Srbiji je prošle godine falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 novčanica u dinarima i 2.143 novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.
Presek spoljne trgovine u 2024. godini: Šta se 100 puta više uvozilo iz Konga?
20.01.2025.•
2
Presek spoljne trgovine Srbije u prvih 10 meseci prošle godine skrenuo je pažnju na jednu afričku zemlju a ispostavilo se da nam je uvoz iz Konga - neverovatno porastao.
.jpg "Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama")
Poljoprivrednici u Subotici: NIS na nekim pumpama obustavio prodaju dizela po povlašćenim cenama
20.01.2025.•
10
Naftna industrija Srbje (NIS) obustavila je na pojedinim pumpama u Subotici prodaju dizela na agrokartice po povlašćenim cenama od 179 dinara za litar.
Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
19.01.2025.•
3
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Kako banke sve zarađuju na klijentima, a ne bi smele: Pet najčešćih načina
19.01.2025.•
8
Banke, po prirodi svog posla, pokušavaju da zarade na korisnicima finansijskih usluga, ali to često rade na nepošten način, što je u svom izveštaju potvrdila i Narodna banka Srbije (NBS).
Planira se privatizacija šest državnih preduzeća u ovoj godini: Ovo je spisak
19.01.2025.•
15
U 2025. godini očekuje se novi talas privatizacije u Srbiji, sa mogućnošću objave javnih poziva za kompanije iz različitih sektora, vidi se u planu Ministarstva privrede.
Banke šalju nove obračune stambenih kredita: Veće rate za većinu dužnika
19.01.2025.•
12
Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.
Broker Jorgić: Umesto da potroše na skupo putovanje, građani bi mogli da ulože u NIS
19.01.2025.•
30
Ukoliko ishod američkih sankcija bude taj da NIS ponovo bude u većinskom vlasništvu države preuzimanjem oko 56 odsto akcija, to bi moglo da se, smatra stručna javnost, negativno odrazi na poslovanje.
Cene stanova u EU značajno rasle u 2024: Ovo je situacija u Srbiji
19.01.2025.•
2
U trećem kvartalu 2024. godine cene stanova u EU porasle su 3,8 odsto, dok su cene iznajmljivanja porasle 3,2 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.
Mađarski trgovinski lanac dolazi u Srbiju, prvo otvara prodavnice u Vojvodini
19.01.2025.•
4
Mađarska Family Market grupa ulazi na srpsko maloprodajno tržište.
Tramp ima svoju kriptovalutu $TRUMP inspirisanu pokušajem atentata na njega
19.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD-a Donald Tramp je tokom predizborne kampanje dosta govorio o značaju kriptoindustrije pri čemu se i sam upustio u nju formiranjem $TRUMP kriptovalute.
Nigerija postala "zemlja-partner" BRIKS-a
19.01.2025.•
1
Nigerija je kao "zemlja-partner" primljena u grupu ekonomija u razvoju BRIKS, objavio je Brazil, predsedavajući te grupe.
Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
19.01.2025.•
0
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Politiko: Evropa troši milijarde na ruski gas
18.01.2025.•
4
Evropa kupuje ruski gas po stopi bez presedana u 2025. godina, čime troši milijarde dolara koje Kremlj može da koristi za finansiranje svog rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Komentari 3
dvebebe
Јелица
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar